08:32 21 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Svetski trogvinsko-finansijki centar

    Preti li slom „valute budućnosti“ ili je na pomolu novo iznenađenje

    © AFP 2018 / Timothy A. CLARY
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Anastasija Galanjina, Nenad Zorić
    0 29

    Teško je predvideti kretanje vrednosti bitkoina, jer on za razliku od akcija na berzi u čijoj osnovi leže kompanije, pre svega zavisi od opšte prihvaćenosti, odnosno njegovog omasovljenja i koliko će se realno koristiti u životu svakog pojedinca.

    Kriptovaluta bitkoin prešao je ispod psihološke granice od 7.000 dolara i nastavlja da pada, pa se prodavao za 6.500 dolara, pokazuju podaci sa više berzi. I druge kripotavolute gube na ceni, ali je bitkoin u žiži, budući da čini oko 48,5 odsto čitavog tržišta kriptovaluta.

    Bitkoin je za poslednjih nedelju dana probio već dve psihološke granice, zabeleživši vrednost ispod 8.000 dolara 31. jula, a ispod 7.000 dolara 5. avgusta i taj trend se nastavlja.

    Kako se kalila kriptovaluta

    Dmitrij Golubovski, analitičar finansijske grupe „Kalita-finans“, kaže za Sputnjik da je pad bitkoina čisto tehnička tema i da nema suštinskih razloga za takva kretanja. Bitkoin se ponaša kao i svaki rizični aktiv — kad dolar raste, oni padaju, primećuje Golubovski.

    „To je uvek neočekivano, ali u tome nema ničeg čudnog, štaviše, dok slične stvari padaju na nulu, jer iza nekih hartija od vrednosti stoji određena realnost, ovde nema nikakve realnosti. To nisu akcije kompanija, nisu obveznice neke zemlje koja realno postoje. To je valuta iza koje ništa ne stoji“, precizira Golubovski.

    Podsetimo da su kriptovalute, naročito bitkoin, postale naročito popularne delimično zbog oštrog skoka njihove vrednosti u 2017. godini, kad je bitkoin skočio sa 1.000 dolara na preko 20.000 dolara u jednom trenutku.

    Nastanak bitkoina na obrisima poslednje svetske krize bio je, kako za Sputnjik napominje Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum sekjuritiz“, svojevrstan izazov glavnim svetskim valutama — ova prva kriptovaluta nudila je prednosti kakve dolar, evro ili jen nisu mogli da ponude korisnicima.

    Naime, bitkoin nije kontrolisan od bilo kakve vrste regulatora poput centralne banke, već predstavlja decentralizovanu mrežu koja funkcioniše po jasno definisanom matematičkom protokolu, navodi dalje Gujaničić, pa ovako postavljen sistem registruje transakcije između korisnika putem kriptografije i digitalnog potpisa, te samim tim čuva privatnost učesnika.

    Samo trgovanje tim finansijskim instrumentom, prema kazivanju tog brokera, skopčano je sa veoma visokom volotilnošću, odnosno uobičajeno je da čak u toku jednog dana bitkoin fluktuira po nekoliko procenata, a da se čak dešavalo da skokovi i padovi budu između 5 i 10 procenata, a nekad i više.

    „Za to ima više razloga, ali je glavni da je to vrsta novotarije na svetskim finansijskim tržištima koja je zenit dostigla krajem prošle i početkom ove godine, kad je bitkoin faktički bio neka vrsta investicionog mehura, gde je kontinuirano rasla njegova vrednost i samim tim je dolazilo mnogo više investitora kako je cena rasla“, dodaje Gujaničić za Sputnjik. 

    Kako psihologija utiče na hlađenje bitkoina

    Ono što se sad dešava, precizira dalje on, jeste da je početkom ove godine došlo do hlađenja cene tog finansijskog instrumenta i da jednostavno više nema te špekulativne manije koja je privukla dosta škepulativnog kapitala, pa se ta cena postepeno prilagođava nekim nižim nivoima.

    „Ključno pitanje je koja je prava vrednost bitkoina, jer, podsetićemo, jeste on pao sa nekog istorijskog maksimuma od oko 20 hiljada dolara na sadašnjih šest, sedam hiljada dolara, ali treba reći da je to višestruko više nego što je bila njegova vrednost početkom prošle godine, a da ne pričamo u nekoliko godina unazad“, ukazuje Gujaničić.

    Na pitanje zašto je došlo do pada interesovanja, on kaže da ako posmatramo špekulativni aspekt priče, činjenica je da bitkoin nije više u tom nekom uzlaznom trendu, već u silaznom i to je posledica psiholoških faktora, jer su na berzi generalno psihološki faktori mnogo jaki.

    „Kad neki finansijski instrument ima uzlazni trend, odnosno kontinuirano raste, veliki broj ulagača veruje da će se i dalje taj trend nastaviti, odnosno da će nastaviti da raste. I obrnuto, kad neka akcija ili neki rizičniji finansijski instrument poput bitkoina počne da pada, onda su očekivanja investitora da će se nastaviti u tom smeru“, pojašnjava taj broker. 

    Ono što je bitno za sâm bitkoin i generalno za sve kriptovalute, prema Gujaničićevom pojašnjenju, jeste njihova potencijalna prihvaćenost u svetu. Recimo, prošle godine je osim tih špekulativnih faktora na rast tražnje uticala i činjenica da je bitkoin pre svega, pa i neke druge kriptovalute, bio sve više prihvaćen u nekim trgovinskim lancima u pojedinim zemljama.

    Digitalna valuta bitkoin
    © REUTERS / Benoit Tessier

    „Što one više budu više omasovljene, odnosno, što više budu prihvaćene u nekim maloprodajnim lancima, one su atraktivnije i može se reći da dobijaju na vrednosti. I obrnuto, bili smo svedoci u proteklih nekoliko meseci da su bitkoin i druge kriptovalute zabranjivane u nekim zemljama i one su pod uticajem velikog broja tih regulatornih pretnji. Teoretski, ukoliko neka zemlja zabrani korišćenje kriptovaluta ili bitkoina, to u velikoj meri utiče na njegovu manju atraktivnost“, ističe Gujaničić.

    Na verovanje raste, na skepsu opada

    Na pitanje treba li očekivati da će bitkoin sad pasti na nulu ili ima budućnost, Dmitrij Golubovski, analitičar finansijske grupe „Kalita finans“, smatra da maksimum bitkoina tek predstoji.

    „Time rukovodi dosta jednostavna i cinična logika: ljudi koji su tu igru smislili, uložili u nju dosta veliki novac i taj novac treba odraditi. Temu bitkoina su nametnuli i izreklamirali mediji. Mislim da će biti napravljen novi talas interesovanja za kriptovalute, da bi oni koji su ušli u tu priču na samom početku, došli do maksimuma. A tek onda će bitkoin najverovatnije doživeti slom“, predviđa Golubovski za Sputnjik.

    S druge strane Nenad Gujaničić konstatuje da je veoma teško prognozirati budućnost bitkoina, ali je mišljenja da je preuranjeno izlaziti sa tvrdnjama da će bitkoin da zagospodari svetskim finansijskim sistemom, kao što se govorilo prošle godine u vreme njegove najveće ekspanzije, jer to neće dozvoliti glavni svetski centri finansijske moći, a to su glavne svetske centralne banke.

    „Ako kažemo da ima nekoliko tih centara,a kao što su američki FED, Evropska centralna banka i Centralna banka Japana, mislim da nećemo doći u situaciju da dolar, evro ili jen budu ugroženi od bitkoina ili drugih kriptovaluta. Naravno, ta priča ima veći broj aspekata, ali mislim da ukoliko kriptovalute dostignu neki nivo da bi mogle da ugroze ove glavne svetske valute te države, odnosno zajednice država imaju dosta instrumenata koji mogu da suzbiju rast kriptovaluta“, podvlači Gujaničić.

    U onom obliku u kom su kriptovalute danas realizovane, smatra ruski stručnjak Golubovski, u poređenju sa drugim platežnim sistemima, one su veoma neefikasna stvar.

    „Taj sistem vrši svega nekoliko transakcija u sekundi, a u ovom trenutku troši struje koliko omanja zemlja. Viza, kada radi na maksimumu, obrađuje 50.000 transakcija u sekundi. Bitkoin ne može da joj konkuriše. Zato, kada kažu da su kriptovalute platni sistem budućnosti, to nije tačno“, tvrdi Golubovski.

    Prema prognozama investiciono-bankarske grupacije „Goldman saks“ vezanih za razvoj vrednosti najpoznatije kriptovalute, bitkoin se nikad neće vratiti na staro i njegova vrednost će dugoročno posmatrano biti uvek u padu. Tokom 2018. godine je bitkoin izgubio oko 45 odsto svoje vrednosti i mimo prognoza ove investiciono-bankarske grupe.

    Nenad Gujaničić ponavlja da je izuzetno teško predvideti kretanje bitkoina, pre svega na kraći vremenski period, ponavlja Nenad Gujaničić, pa čak i na duži vremenski period, jer je bitkoin atipičan finansijski instrument i za razliku od akcija na berzi, u čijoj osnovi leže same kompanije, bitkoin pre svega zavisi od njegove opšte prihvaćenosti, odnosno njegovog omasovljenja i koliko će se on realno koristiti u životu svakog pojedinca.

    „Ono što je najveća prednost kriptovaluta, jeste ta blokčejn tehnologija i činjenica da su te kriptovalute za razliku od klasičnih valuta, poput evra i dolara, dosta autonomne i ne zavise od političkog centra, te u tom nekom smislu imaju mogućnost da budu prilično čiste, nezavisne i da imaju dosta veliki potencijal“, rezonuje Gujaničić.

    Međutim, ono što generalno tome fali, prema njegovom mišljenju, jeste pre svega činjenica da glavne centralne banke neće dozvoliti da imaju konkurenciju na polju glavnih svetskih valuta, što znači da je malo verovatno da će biti prestignuti oni nivoi koji su bili tokom prošle zime, iz prostog razloga što je to bio deo nekog investicionog mehura koji se malo izduvao, pa bi opet trebalo da se desi neka malo veća pompa oko toga da se približimo tim nivoima.

    Slično:

    Nema panike, u bitkoin veruju i zato mu vrednost raste
    Azija srušila bitkoin
    Bitkoin — teorija zavere ili dobra zarada
    Bitkoin prešao granicu od 20.000 dolara
    Kakav bitkoin! Svet je poludeo za novom kriptovalutom — lajtkojnom
    Tagovi:
    špekulanti, evropska centralna banka, američke Federalne rezerve, rudarenje, kriptovalute, akcije, Bitkoin, juan, vrednost, evro, dolar, kompanije, berza, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga