22:16 18 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Miting vlasti RS u Banja Luci

    Šta plaši Bakira: Srpska ima više prava na otcepljenje od Kosova

    © Sputnik /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    0 570

    Kako to da Albanci imaju pravo i na otimanje dela teritorije, a Srbi u BiH koji su konstitutivni narod i koji su uneli suverenitet unutar Dejtonskog ugovora pravo na samoopredeljenje više nemaju.

    Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je govoreći o povezivanju rešavanja statusa Kosova i Metohije sa statusom Republike Srpske rekao da ne postoje argumenti po kojima se rešavanje odnosa Beograda i Prištine može povezati sa BiH i entitetom Republike Srpske. Takođe, i da je status BiH rešen Dejtonskim mirovnim sporazumom.

    Na 500 kilometara dva aršina

    Mogu li se suštinski povezati pregovori u vezi sa statusom Kosova sa eventualnom budućom reorganizacijom BiH?

    Dejtonski mirovni sporazum i Ustav Bosne i Hercegovine, prema tumačenju politikologa sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Vlada Simovića, ni na koji način nisu precizirali mogućnosti odvajanja određenih federalnih jedinica od onoga što je u Dejtonu spojeno kao Bosna i Hercegovina, u svom složenom federalnom uređenju.

    „Međutim, sa druge strane, svedoci smo realne politike na terenu koja je po jednoj nelogičnosti i jednako antiustavno dozvolila nezavisnost i priznavanje Kosova i Metohije, koji su sa stanovišta i međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Srbije, autonomna pokrajina u sastavu Srbije“, ističe Simović.

    Zbog svega toga i zbog svih tih dvostrukih aršina koji se provode u kontekstu odnosa dobrog dela međunarodne zajednice prema Kosovu, prema Simovićevim rečima, dobar deo političke javnosti i u Republici Srpskoj i u Srbiji pokušava da pitanje procesa koji se vezuju za Kosovo, na neki način izjednače sa potencijalnim procesima koji bi se dešavali i u Bosni i Hercegovini, odnosno na prostoru Republike Srpske.

    To je refleksna pojava i refleksna politika, pa se, napominje Simović, postavlja zaista logično pitanje — ako na jednom prostoru, koji je udaljen svega nekih 500, 600 kilometara od Republike Srpske, može da se provodi jedan sistem, jedno pravo i jedan aršin, zašto to ne bi moglo da se provodi u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini?

    „Sa druge strane, Bakir Izetbegović, upravo svestan tih dvostrukih aršina, poziva se na Dejtonski mirovni sporazum koji u principu onemogućava nezavisnost Republike Srpske, govoreći da je to mimo standarda, mimo prava… Međutim, isti političar je ne jednom insistirao na tome da se uspostave diplomatski odnosi sa Kosovom i nije mu strana nezavisnost Kosova. Tako da je zaista reč o klasičnoj predizbornoj političkoj igri u kojoj će na svaki mogući način deo bošnjačke politike elite pokušavati da svom biračkom delu pokaže kako su oni nepremostivi borci očuvanja BiH, pa i procesa njene centralizacije“, analizira Simović.

    Srbi su u BiH uneli suverenitet

    Docent na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Aleksandar Vranješ konstatuje za Sputnjik da ako međunarodna zajednica otvara presedane u domenu međunarodnog prava kad je reč o Kosovu i Metohiji, onda se postavlja pitanje zašto se ti presedani ne mogu jednako koristiti, odnosno zašto postoje dupli standardi.

    „Ukoliko neki presedan kaže da Kosovo ima pravo da bude nezavisna država, da se otme teritorija i napravi nezavisna država i da se daje kompletan status i suverenitet i sve ono što nose odlike države, zbog čega onda neke druge oblasti u svetu ne bi primenile taj isti standard? Ne samo Republika Srpska, već i Katalonija, Južna Osetija? Zašto se onda prema istim principima međunarodnog prava ne bi primenjivale određene prakse u međunarodnom pravu kad je to međunarodna zajednica upravo i stvorila?“, pita Vranješ.

    On podseća da je Bosna i Hercegovina sastavljena od dva entiteta i da je Republika Srpska unela svoj suverenitet u sadašnju BiH kroz Dejtonski sporazum.

    „Dejtonski sporazum je nastao na osnovu međunarodnog ugovora koji podrazumeva poštovanje tog ugovora, a znamo da je taj ugovor prekršen od strane iste te međunarodne zajednice sa pravnim nasiljem visokih predstavnika i tako dalje. Dakle, Republika Srpska je bila jedna od strana potpisnica koje čine Bosnu i Hercegovinu“, podseća Vranješ.

    Ukoliko bi sad hteli da pravimo paralele, rezonuje taj docent, kako neko može da otme deo teritorije i napravi državu, a neka druga strana, koja je, kao u brak, unela svoj suverenitet u državnu zajednicu BiH, sutra ne može po osnovu istih tih principa da izađe iz te zajednice.

    „Dakle, Republika Srpska ima potpuno drugačiju i mnogo povoljniju poziciju ako bi se međunarodni standardi jednako priznavali svima. Mnogo bolju nego Kosovo. No, ovde se pokušavaju zameniti teze da Albanci imaju pravo na samoopredeljenje da otmu deo teritorije, a da Srbi u Republici Srpskoj, koji su konstitutivni narod, koji su uneli suverenitet unutar tog Dejtonskog ugovora, danas to pravo više nemaju i nikad ga više neće imati“, ukazuje Vranješ za Sputnjik.

    Na takvim primerima se vidi kako se dupli standardi primenjuju u praksi, konstatuje Vranješ, a očigledno da Izetbegović ne samo što nije u pravu, već to sve i njega kopka, pa zato i daje takve izjave.

    Ukoliko Zapad i Albanci nastave sa daljim kalemljenjem kosovske nezavisnosti, mogu li Srpska i Srbija da kažu da se status Kosova ne može rešavati odvojeno od statusa Srpske? Koliko je to u ovom trenutku realno?

    Međunarodna zajednica ne zna šta će sa Kosovom

    „Jasno je da je refleksija političara na određenom prostoru uvek takva da traži za sebe uvek isto pravo kao što ga je neko drugi dobio prema nečijoj logici ili nečijem nahođenju. Međutim, ovde je reč o jednoj vrlo osetljivoj situaciji, a to je da su i prostor Kosova i prostor Republike Srpske dva prostora koja prosto zahtevaju vrlo opreznu i vrlo odgovornu politiku, nebitno ko je vodi i sa koje strane. Tu se zahteva velika opreznost i ozbiljnost jer potencijalni postupci koji bi dovodili do određenih novih sukoba nisu rešenje“, smatra Vlade Simović.

    Međutim, podseća Simović, mi već imamo taj presedan sa samim Kosovom koje je jednostrano proglasilo nezavisnost, a kad se već jednom napravi presedan, onda to postaje nešto što stvara probleme u budućnosti.

    „Problem odnosa i relacija koji se danas postavlja između Kosova i Republike Srpske nije problem iz 2018. godine, već problem koji je nastao onog trenutka kad je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost i kad je to prihvatio ogroman broj zemalja na Zapadu“, jasan je Simović.

    Sad se zaista postavlja logično pitanje kako se sad izvući iz tog grotla problema koji su prouzrokovani još pre 12, 13 godina, dodaje Simović i konstatuje da je sve više uveren da i međunarodna zajednica i oni koji su priznavali Kosovo, sad ne znaju šta će sa tom nepriznatom državom.

    Slično:

    Dodik: Srpska ne priznaje spisak predat nemačkom tužiocu
    NATO poslao četiri poruke Balkanu — Srpska najviše na udaru
    Predrag Marković: Banjaluka zapadna srpska prestonica
    Srbija i Srpska zajednički jačaju raketne sisteme (foto)
    Tagovi:
    opredeljenje, Bakir, dvostruki aršini, međunarodno pravo, Dejton, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Metohija, Srbija, Albanci, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga