23:25 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Manastir Gračanica

    Zvone zvona: Da li bi neko prodao Kosovo kao „trulu fabriku“ da bi Srbija „preživela“

    © AFP 2019 / ARMEND NIMANI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Predrag Vasiljević
    52391

    Kao po komandi, Srbi su ovih dana zasuti kampanjom kako će živeti u blagostanju ako se odmah reši kosovsko pitanje i kako ih čeka apokalipsa ukoliko do tog rešenja ne dođe.

    Iznebuha se pojavila nova agencija „Futurist“, (bave se valjda predviđanjem budućnosti) koja je izračunala da će, ako se ne reši kosovsko pitanje, Srbi do 2027. godine imati platu ispod 400 evra, penzije ispod 220 evra, da će nas svake godine biti 40.000 manje i da će država imati gubitak oko 110 milijardi evra…

    Suočavaju nas i sa opasnošću novih sankcija, izolacijom, kataklizmičnim scenariom koji smo već preživeli devedesetih godina.

    Statističar Miladin Kovačević izračunao je i da bi Srbija od razgraničenja, dakle od odricanja dela državne teritorije, prihodovala oko 90 miliona evra. Što je, otprilike, vrednost transfera solidnog fudbalera u evropskim ligama…

    Na stranu to što ove procene ne deluju kao produkt nekakve temeljne ekonomske analize, niti su rezultati potkrepljeni empirijski dokazivim činjenicama.

    Zanemarimo i to što se suština ovih prognoza zasniva na „opštem mestu“ evrofanatika — da je Srbiji EU najveći ekonomski partner, da bez EU ne možemo da preživimo, a da nećemo mrdnuti dalje na evropskom putu ako ne rešimo Kosovo.

    Suštinska pitanja su dubinski opasnija:

    Zašto se prvi put u istoriji Srbije Kosovo otvoreno posmatra kao predmet trgovine?

    Ko pokušava da Kosovo, kao duhovni zavičaj Srbije, pretvori u „trulu fabriku“ koju bi trebalo prodati kako bismo „preživeli“?

    Šta se krije iza namere da se suštinsko nacionalno pitanje i najveći državni izazov pretvori u masu statističkih podataka?

    Kako to da se niko nikada ranije nije setio da se viševekovno nacionalno iskušenje zbog koga su ginule generacije rešava jednostavno — digitronom?

    Znači:

    Ne postoji kosovski zavet, osim ukoliko ne može da se podigne na bankomatu.

    Ne postoji nacionalno dostojanstvo, osim ukoliko ne može da se pretoči u evropsku novčanu milostinju.

    Ne postoji duhovno jezgro srpskog naroda, izuzev ukoliko bi mogao da se konvertuje u povećanje BDP-a.

    Ne postoji ostavština predaka, ne postoji vrednosna vertikala potomaka. Ne postoji ljubav prema otadžbini. Ne postoje molitve kosovskih monaha. Ne postoje strah i nada Srba u Orahovcu i Velikoj Hoči. Ne postoji čudesni miris tamjana u Dečanima, ne postoje božuri u Gračanici. Ne postoji borba.

    Postoje samo brojke, ekonomske projekcije, dijagrami, statistički logaritmi.

    Po novoj nacionalnoj logici koja se konverzijom Kosova u evropsku valutu nameće, buduća suštinska vrednost Srbije glasi:

    Ako zbog problema u porodici ne možeš da napreduješ u karijeri i da uvećaš profit — napusti porodicu.

    Srećom, Kosovo je prevelik zalogaj. Ne uklapa se u petparačke kvaziekonomske računice. Tanki su to pokušaji da se Srbima „prelomi mozak“.

    Zvona zvone i danas u Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji. Na Preobraženje.

    Tagovi:
    statistika, Miladin Kovačević, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga