15:04 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 530
    Pratite nas

    Razgovor Vladimira Putina i Angele Merkel u zamku Mezeberg, severno od Berlina, koji je trajao tri sata, pokazao je, prema mišljenju eksperata, da nemačka kancelarka priznaje ulogu ruskog predsednika u svetskoj politici i potvrdio je da se bez Rusije ne mogu rešavati problemi u svetu.

    Izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova da nisu postignuti nikakvi konkretni dogovori obradovala je zapadne medije, koji su požurili sa ocenom da sastanak „nije doneo rezultate“. Međutim, takvi komentari su ishitreni, jer je Peskov i pre sastanka, a i nakon njega, napomenuo da je cilj tog susreta „razmena stavova i informacija o čitavom nizu aktuelnih pitanja“, tako da se i nije moglo očekivati da će jednim razgovorom biti rešena „sudbina sveta“.

    Putin i Merkelova su razgovarali o bilateralnim odnosima, ističući rast trgovinske razmene između Rusije i Nemačke, kao i o situaciji u Siriji, Iranu i u Ukrajini. Jedna od važnijih tema bila je i izgradnja „Severnog toka 2“.

    Lideri dveju zemalja su se izjasnili protiv politizacije projekta gasovoda „Severni tok 2“, a obe strane su potvrdile da taj projekat ne zatvara tranzit gasa preko Ukrajine.

    Važan deo razgovora bilo je i rešavanje problema koje stvara Vašington. Prema pisanju američkih medija, u narednih nekoliko nedelja mogle bi da stupe na snagu sankcije protiv „Severnog toka 2“ i svih kompanija koje su povezane sa njegovim finansiranjem i njegovom izgradnjom. 

    Ruski eksperti ocenjuju da je ta situacija komična, jer Donald Tramp uvodi sankcije pošto je navodno zabrinut za energetsku bezbednost Evrope, koja, s druge strane, zajedno sa Rusijom gradi taj gasovod.

    Naravno, takva pozicija ne doprinosi rastu popularnosti američkog lidera u Nemačkoj. Ruski mediji prenose rezultate istraživanja sprovedenog u julu, koje pokazuje da 64 odsto Nemaca smatra da Tramp predstavlja veću pretnju po svetsku bezbednost od Vladimira Putina, koga tek 16 odsto ispitanika vidi kao veću pretnju. Takođe, 56 odsto Nemaca smatra da je ruski predsednik kompetentniji od američkog predsednika, a svega pet odsto po tom pitanju je na strani Trampa. Međutim, on je stvorio problem, ali na sreću, ističu eksperti, postoji rešenje i za to.

    Priprema cevi za gasovod Severni tok 2 u nemačkoj luci Mukran
    Source © Nord Stream 2 / Axel Schmidt

    „Neophodno je nastaviti izgradnju ’Severnog toka 2‘, a Nemačka je već počela da realizuje taj projekat. Jasno je da nije sve još rešeno, jer i dalje postoje zemlje koje zauzimaju negativan stav po tom pitanju, a to su: Danska, Poljska i baltičke zemlje. U svakom slučaju, pošto se taj gasovod već gradi, a za to je naročito zainteresovana Nemačka, potpuno je jasno da će on biti završen, uprkos svim preprekama i uprkos svim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Stanislav Bišok.

    Na dnevnom redu bilo je i rešavanje sirijskog sukoba. Putin je naglasio da je počeo proces postepenog povratka izbeglica i pozvao evropske države da daju svoj doprinos da taj proces bude nepovratan.

    „Mislim da je ovde u potpunosti jasna situacija. Nemačka je zainteresovana da sirijske izbeglice koje se nalaze na njenoj teritoriji postepeno počnu da napuštaju tu zemlju, ali oni ne mogu da se vrate u gradove koji su potpuno srušeni, bez infrastrukture, vodovoda, itd. Tako da inkluzivan pristup u ovom slučaju podrazumeva omogućavanje izbeglicama da napuste Nemačku, a da bi se to desilo potrebno je u njihovoj zemlji napraviti uslove za povratak. Jasno je da ne žele svi da se vrate iz dobro uređene Nemačke u opustelu zemlju. Sirija nije bogata zemlja, tamo nema sredstava da sami brzo obnove te gradove u koje ljudi treba da se vrate i zato je važno da se o tom pitanju razgovara i da se pronalaze rešenja“, kaže analitičar.

    Analitičar ističe da Berlin nema drugog izbora i da će morati da ulaže u obnovu Sirije, jer će u suprotnom izbeglice u toj zemlji ostati dugo, a to bi dovelo do još većeg pada rejtinga Merkelove.

    Treće, lideri Rusije i Nemačke imaju isti stav o iranskom pitanju. Putin i Merkelova su naglasili da se nuklearni sporazum sa Iranom mora poštovati, uprkos jednostranom povlačenju SAD iz tog sporazuma i njihovim pokušajima da i druge zemlje prisile da slede njihov primer.

    Eksperti kažu da je to još jedna tema u kojoj postoji međusobno razumevanje između Rusije i Nemačke, uprkos SAD.

    Još jedna ključna tema razgovora bila je ukrajinsko pitanje. I ovde, i pored razlike u pristupima, nije bilo protivrečja. Naprotiv, i Putin i Merkelova su istakli da Minski sporazumi nemaju alternativu.

    Štaviše, nemačka kancelarka je predložila plan za uvođenje mirovnih snaga u Donbas i uspostavljanje međunarodne administracije u tom delu Ukrajine. Ranije je Putin predložio uvođenje mirovnog kontingenta, ali postojale su razlike sa Zapadom o specifičnim detaljima, koje su očigledno bile još jedna od tema razgovora u Mezebergu.

    Eksperti kažu da svi već dugo žele da se reši ovaj sukob, a jedan od načina je uvođenje „plavih šlemova“. Za to je, kako kažu, potrebna saglasnost svih suprotstavljenih strana i sada će se raditi na ubeđivanju Ukrajine da to prihvati.

    Politikolozi smatraju da je ovaj sastanak bio priprema za sastanak u „normandijskom formatu“.

    Sastanak je održan u subotu uveče, u rezidenciji Vlade Nemačke Mezeberg, 70 kilometara od Berlina, bez prevodilaca, a kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov razgovori su bili „pravovremeni, ozbiljni i detaljni“.

    Već sama vest o ovom sastanku izazvala je ozbiljnu zabrinutost u američkoj štampi, koja sumnja da je između Rusije i Nemačke zaključen nekakav „Mezeburški pakt“ protiv SAD, koje neprestano uvode nove sankcije protiv Rusije, dok Nemačku pritiskaju trgovinskim taksama.

    Ovo je drugi sastanak lidera Rusije i Nemačke za poslednja tri meseca, što govori o značaju tih dijaloga.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Angela Merkel, Vladimir Putin, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga