20:48 15 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Pripadnici vojske tokom istrage trovanja bivšeg pukovnika GRU Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u Solsberiju

    Komponente „novičoka“ pravio ko je stigao

    © AP Photo / Ben Birchall/PA
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    1180

    Bukvalno bilo ko na svetu može da proizvode, da sintetiše neku od komponenti ovog dvokomponentnog gasa, ali ne i Rusija jer je ona ispunila apsolutno sve obaveze koje je imala u skladu sa Konvencijom o zabrani hemijskog oružja.

    Zemlje Zapada su od sredine devedesetih godina prošlog veka proizvele najmanje sto hemijskih supstanci sličnih gasu „novičok“, navodi se u izveštaju koji je objavljen u sredu na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

    U januaru 1993. godine Moskva je među prvima potpisala Konvenciju o hemijskom oružju i odmah počela njenu primenu. Eliminacija ruskog hemijskog oružja je izvršena pod strogom međunarodnom kontrolom, i to godinu dana pre predviđenog roka.

    Taj obiman proces je dovršen 27. septembra 2017. godine na poligonu u gradu Kinzer u ruskoj republici Udmurtiji. Komandu za početak procesa likvidacije poslednje količine hemijskog oružja dao je lično Vladimir Putin putem video-veze, a nalog predsednika Rusije preuzeo je načelnik Federalne uprave za bezbedno čuvanje i uništavanje hemijskog oružja general-pukovnik Valerij Kapašin.

    U izveštaju, koji je nakon procesa likvidacije sačinjen, dodaje se da je generalni direktor sekretarijata Organizacije za zabranu hemijskog oružja potvrdio finalnu eliminaciju hemijskog oružja u Rusiji.

    Kada se radi o prisustvu supstance nazvane „novičok“ u zapadnim zemljama, njena struktura je prvi put predstavljena 1998. godine u bazi podataka američkog Nacionalnog instituta za standardizaciju. „Na osnovu ovog jedinjenja može se sinteitzovati čitava porodica toksičnih hemikalija, koje se nalaze na spisku zabranjenih supstanci Konvencije o zabrani hemijskog oružja“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

    Bivši član komisije UN za biološko i hemijsko oružje Igor Nikulin kaže da je dug spisak zemalja koje su proizvodile supstance slične „novičoku“.

    „Negde, recimo 20 država, između ostalih Češka, Švedska, Velika Britanija. Sa druge strane, krajem devedesetih godina je zatvoreno postrojenje u Uzbekistanu u gradu Nukusu, koje se bavilo proizvodnjom ovog binarnog nervnoparališućeg gasa u vreme postojanja Sovjetskog Saveza. Iz budžeta Pentagona je za ovu svrhu potrošeno pet miliona dolara“, objašnjava Nikulin.

    Prema rečima našeg sagovornika, Amerikanci su 2016. godine patentirali ovaj gas kao bojni otrov i on je još uvek deo njihovog naoružanja. Recimo i da je u Iranu je bilo proizvedeno nekoliko uzoraka ove supstance. Oni su sintetizovali i ove uzorke predstavili Organizaciji za zabranu hemijskog oružja.

    Mnogo toga je i dalje nejasno o ovom gasu, same supstance i ko ga sve proizvodi. Podsetimo da izvesni Vil Mirzajanov slovi za jednog od naučnika koji je smislio ovaj bojni otrov. Završivši Moskovski fakultet za hemijske tehnologije, Mirzajanov je potom 26 godina radio u Državnom institutu za organsku hemiju i tehnologiju, glavnom sovjetskom naučnom institutu koji se bavio ispitivanjima u oblasti hemijskog oružja. Međutim, na talasu promena koje su usledile nakon raspada SSSR-a, naučnik 1996. godine emigrira u Ameriku i počinje da radi kao predavač na Pristonskom univerzitetu. Nakon dest godina on izdaje knjigu u kojoj vrlo detaljno piše o programu hemijskog naoružanja, koji je bio razvijan u vreme Sovjetskog Saveza. Do danas je praktično jedini izvor podataka o ovom binarnom gasu Mirzajanovljeva knjiga.

    Oficialьnый predstavitelь MID RF Mariя Zaharova
    © Sputnik / Vitaliy Belousov

    Pa ipak, drugi naučnici smatraju da je postojanje otrovne supstance gotovo mitsko. Određena grupa toksikologa čak kaže da tačan sastav „novičoka“ ostaje nejasan i nepoznat, pozivajući se na to da ne postoje zapisnici sa ispitivanja, iako je povodom „afere Skripalj“, potraga za protokolima eksperimenata bila intenzivirana.

    Jedan broj naučnika čak navodi da je 2011. godine naučni savet koji funkcioniše u okviru Organizacije za zabranu hemijskog oružja konstatovao da nema dokaza o postojanju „novičoka“. Jedino se razlikovala izjava kontradiktornog naučnika Mirzajanova.

    „Drugim rečima, bukvalno bilo ko na svetu može da proizvode, da sintetiše neku od komponenti ovog dvokomponentnog gasa, ali ne i Rusija jer je ona ispunila apsolutno sve obavze koje je imala u skladu sa Konvencijom o zabrani hemiskog oružja. Čak su i naučni institut u Moskvi, Državni institut za organsku hemiju i tehnologiju, gde je ovaj gas i bio osmišljen, Amerikanci nekoliko puta kontrolisali. Tamo je mnogo puta boravio i senator Ričard Lugar, koji sada širokogrudo otvara hemijske laboratorije u državama bvišeg SSSR-a, Gruziji, Ukrajini, Kazahstanu, Jermeniji“, podvlači Nikulin.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ističe i da strane naučne publikacije sadrže formule čak sto jedinjenja koja u nekoj meri imaju svojstva slična „novičoku“ i ističe da je dosta teško imenovati zemlju iz koje je potekao tip agensa kakav je identifikovan u britanskom gradu Solsberiju, imajući u vidu činjenicu da su metode nabavljanja jedinjenja sličnih „novičoku“ veoma raširene na Zapadu.

    Dmitrij Žuraljov, generalni direktor Instituta regionalnih problema podvlači da se zapadne zemlje, na prvom mestu Amerika, nisu rešile svojih zaliha hemijskog oružja, ali Rusiji ni na kraj pameti nije bilo da pomisli da uvede sankcije ni protiv SAD ni protiv Velike Britanije.

    Podsetimo da je novi paket američkih sankcija Rusiji, koji je Vašington najavio zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u britanskom Solsberiju, bio najavljen 8. avgusta i trebalo je da stupi na snagu 22. avgusta. Na zvaničnom sajtu Federalnog registra američke vlade, sankcije još uvek nisu objavljene.

    Tagovi:
    Solzberi, novičok, bojni otrovi, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga