08:43 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    1967
    Pratite nas

    Odnosi Zapada i Rusije nikada nisu bili tako nejasni i zamršeni kao danas. Dok Velika Britanija i SAD traže da se pojačaju sankcije Moskvi, za Nemačku je nastupio pogodan trenutak za saradnju s Rusijom. Politiku Merkelove treba pozdraviti pod uslovom da ne nanosi štetu drugim geopolitičkim igračima, navodi Si-En-En.

    Signali koje u poslednje vreme Zapad šalje Rusiji, na prvi pogled su nejasni i zamršeni kao nikada ranije, navodi autor teksta objavljenog na sajtu Si-En-Ena. 

    Ministar inostranih poslova Velike Britanije Džeremi Hant pozvao je da se pojačaju sankcije Rusiji usled novih dokaza o mešanju Kremlja u britansku i američku politiku. Predsednik Tramp naglo i nepredvidivo menja svoj stav o Rusiji, zbog čega je praktično nemoguće prepoznati bilo kakvu strategiju u njegovom ponašanju. 

    Dodatnu zbrku u opštu predstavu unose prijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, od kojih većina njih pripada krajnje desničarskim partijama, uključujući desničarsku vladu u Austriji, ocenjuje Si-En-En. 

    Autor teksta skreće pažnju na nedavni sastanak Vladimira Putina s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, s obzirom na to da, prema njegovom mišljenju, buduće odnose s Rusijom ne određuju SAD, Velika Britanija ili zemlje Centralne Evrope, nego komercijalni interesi i geografski položaj Nemačke. 

    „Kao i u najnapetijim godinama Hladnog rata, Nemačka će se odlučno zalagati protiv autoritarne ideologije Moskve. U suštini, uz sva ta spoljna trvenja, ona će i sarađivati s Rusijom u rešavanju svakodnevnih praktičnih pitanja“, navodi autor. 

    On smatra da Merkelova koristi istu taktiku kao Zapadna Nemačka, koja je na vrhuncu Hladnog rata održavala poslovne odnose sa zemljama socijalističkog tabora. 

    Zapadni Nemci su svojevremeno uspeli da zaobiđu uzajamne optužbe i zveckanje oružjem između Moskve i Vašingtona i da postignu praktične dogovore sa socijalističkim zemljama Istočne Evrope, na primer, o statusu Zapadnog Berlina, međunarodnim granicama, odnosima Istočne i Zapadne Nemačke, čak i o kontroli naoružanja. 

    S jedne strane, to pragmatično, principijelno uzajamno razumevanje s Moskvom jeste svrsishodno, jer je Evropi, pa čak i Sjedinjenim Američkim Državama, neophodna saradnja s Rusijom u mnogim važnim oblastima, smatra autor. 

    S druge strane, navodi on, samoj Nemačkoj prete razne opasnosti. Sledeći sopstvene ekonomske interese, Nemačka napreduje u rešavanju pitanja izgradnje spornog gasovoda „Severni tok 2“. Projekat izaziva bes kod zemalja Istočne i Centralne Evrope, koje osećaju da su ih izdali. One strahuju da će gasovod povećati zavisnost Evrope od Rusije i dovesti u opasnost njihovu sopstvenu kupovinu energenata i da će ostati bez miliona zbog nedobijenih tranzitnih carina koje im Rusija sada plaća.

    „Za Nemačku i Rusiju je nastupio pogodan momenat za bližu saradnju, zbog toga će one biti spremne za kompromis. To treba pozdraviti pod uslovom da se takva politika ne ostvaruje na štetu međunarodnih normi i slabih zemalja, koje su se našle među velikim regionalnim državama“, zaključuje autor teksta.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Severni tok 2, sankcije Rusiji, saradnja, Angela Merkel, Vladimir Putin, Nemačka, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga