19:29 11 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 514
    Pratite nas

    Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas pozvao je Evropsku uniju da odustane od principa jednoglasnog donošenja odluka kako se njene članice, kako je naveo, ne bi našle „kao zečevi pred zmijom“ zbog sankcija koje uvode SAD.

    Iako je rekao da Evropa nije podeljena i podsetio na jedinstvenu reakciju Unije na američko uvođenje carina i izlazak Vašingtona iz iranskog nuklearnog sporazuma, Mas je naglasio da treba promeniti način donošenja važnih spoljnopolitičkih odluka EU, pošto trenutno pravilo da se odluke donose jednoglasno, prema njegovim rečima, dovodi do rasta napetosti unutar same Unije.

    Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da ideja da se odlučivanje konsenzusom promeni u neki vid odlučivanja o ključnim pitanjima kvalifikovanom većinom — nije nova.

    „Komesar EU za proširenje i susedsku politiku Johanes Han je još u junu, vezano za pristupanje nekih potencijalnih kandidata Uniji, predložio da se o tome ne odlučuje konsenzusom, da bi, na primer, države koje su nepriznate, odnosno teritorije kao što je recimo Kosovo, mogle da uđu i pored protivljenja drugih država. Ovo dakle nije nova inicijativa, ali novina je da se ovde zapravo radi o tim ključnim spoljnopolitičkim i ekonomskim pitanjima, gde bi trebalo parirati uticaju SAD“, objašnjava Gajić.

    On smatra da je ovakav stav nemačkog ministra posledica američke spoljne politike i njihove odluke da vode ekonomski rat protiv drugih centara moći, ali i svesti da unutar EU postoji nejedinstvo, odnosno da postoje članice koje ne žele da se sukobljavaju sa Amerikom.

    Naš sagovornik podseća da je Mas svojevremeno izneo koncept koji se zvao „Jurop junajted, gde je predlagao da Evropa uobliči takvu politiku kojom bi predstavljala kontratežu SAD.

    „Problem je u samoj strukturi odlučivanja Evropske unije, jer oni teško da mogu da postignu jednoglasnost po čitavom nizu pitanja. Mas sada zapravo operacionalizuje svoje ranije izjave, poput one kada je u jednom intervjuu rekao — nećemo dozvoliti da SAD deluju preko naših leđa. On vidi da sadašnji mehanizmi EU, zbog protivljenja određenih članica, ne omogućavaju uobličavanje nekih efikasnih odgovora na američke poteze i zato predlaže izmenu glasanja“, objašnjava Gajić.

    Nemački ministar veruje, kako ocenjuje naš sagovornik, da će na taj način odblokirati proces donošenja zajedničke politike kojom bi se pariralo sadašnjim odlukama i potezima američke administracije, kako vezano za ekonomska pitanja i uvođenje carina na aluminijum i čelik, tako i vezano za američko istupanje iz iranskog nuklearnog programa, uvođenje sankcija evropskim firmama koje nastavljaju da posluju sa Iranom, ali i po čitavom nizu drugih pitanja.

    Gajić napominje da Evropska unija zapravo i nema svugde jednoglasno odlučivanje, jer je usvajanjem Lisabonskog sporazuma način odlučivanja promenjen još krajem 2007. godine.

    „Tada je u evropskom savetu ministara izmenjen način odlučivanja tako da u 45 oblasti već postoji neki vid kvalifikovane većine, koja je obično ili 55 posto članica EU koji predstavljaju 65 posto građana, ili preko 70 posto. Tu postoji čitav niz oblasti kao što je granična kontrola imigracija, azil, policijska kooperacija, Evropol, transport, kriminalno pravo, zajednička odbrambena policija, diplomatija, sport, energija, turizam i tako dalje. Međutim, neke od tih važnih oblasti još zahtevaju jednoglasno odlučivanje, pa se Han zalaže da se to promeni“, ukazuje Gajić.

    Prema njegovim rečima, EU je do sada, u telima gde je donošenje odluka moglo biti moguće „preglasavanjem“, gledala da se to ipak izbegne i da se konsenzus postigne tako što bi tim zemljama koje su imale suprotan stav nudila neku povoljnost ili im se izlazilo u susret u nekom drugom pitanju, kako bi se sačuvao taj privid jednoglasnog odlučivanja.

    Međutim, kako navodi, sada je situacija dovoljno ozbiljna jer EU nije izašla iz krize, ne zna se kako će se reformisati, nalazi se pod trgovinskim i ekonomskim udarom SAD i opterećena je nizom drugih problema, pa se sada javljaju inicijative da nešto mora pod hitno da se preduzme ne bi li se sprečile još veće posledice po EU i njene ključne članice.

    „Ipak, ne znam na koji način bi ovo moglo da se operacionalizuje, a da ne izazove još veće proteste članica koje su nezadovoljne, s obzirom na to da se preglasavanje ne bi ticalo samo protivljenja Sjedinjenim Državama. To je očigledno trenutno najvažniji spor, ali ovde bi bila reč o čitavom nizu drugih pitanja, poput emigracija ili ekonomske politike, kod kojih zemlje koje vode EU misle da mogu preglasavati druge članice. To je, međutim, mač sa dve oštrice, jer će na taj način otuđiti zemlje koje ne dele te njihove stavove, što može da dovede do produbljivanja krize EU i možda napuštanja tog saveza od strane još neke članice“, kategoričan je Gajić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga