01:14 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zastava Velike Britanije ispred ambasade Rusije u Londonu

    Mozak anglosaksonske imperije opet predvodi borbu protiv Rusije

    © AP Photo / Alexander Zemlianichenko
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    7693

    U ofanzivi koju je Velika Britanija pokrenula protiv Rusije vezano za „slučaj Skripalj“, zvanični London je još jednom uspeo da u Savetu bezbednosti UN obezbedi podršku SAD, Francuske, Kanade i Nemačke.

    Naime, samo dan nakon što je britanska policija objavila nove informacije o istrazi o trovanju bivšeg špijuna, ove zemlje su na sednici SB UN podržale procenu Velike Britanije da ruski oficiri stoje iza napada nervnim agensom na Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju, i obećali dalje postupke.

    Ovakav razvoj događaja na relaciji London—Moskva nije iznenađenje za istoričara i političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, koji za Sputnjik kaže da Britanija, od prve polovine 19. veka pa sve do danas, u kontinuitetu vodi antirusku politiku.

    Čak i kada je bila saveznik sa Rusijom, objašnjava naš sagovornik, Britanija je gledala da Rusija iz tog savezništva izađe što oštećenija, sa što više problema i koliko god je moguće više oslabljena.

    „Britanija još od 18. veka, odnosno otkad je postala velika sila, prema svakoj drugoj sili koja joj je konkurent za globalnu moć ima neprijateljski stav. Rusija tu nije izuzetak, izuzetak je činjenica da Rusija u kontinuitetu opstaje. Britanija je uspela da Francuska prestane da bude velika sila, uspela je da Nemačka više ne bude velika sila, ali kao što Britanija zadržava status velike sile, zadržava ga i Rusija. Britanija je s vremenom izgubila nekadašnji značaj, ali se postepeno identifikovala sa svojom nekadašnjom kolonijom, Sjedinjenim Američkim Državama, i sada imamo jednu vrstu anglosaksonske policentrične imperije, čiji je Britanija možda čak i mozak. To je naročito slučaj kada se radi o antiruskoj politici“, primećuje Anđelković.

    Kako kaže, Britanija posle Napoleonovih ratova, početkom 19. veka, iz kojih izlazi kao pobednica zajedno sa Rusijom, shvata da ruska moć postaje globalna i da ta zemlja postaje prvorazredna sila. London tada, napominje Anđelković, počinje da preuzima sve moguće mere da Rusiju oslabi.

    On navodi da se sa izgradnjom Sueckog kanala i osvajanjem Indije, a sa druge strane paralelnom težnjom Rusije da izađe na topla mora, kod Britanije stvarala paranoja da će tadašnji Petrograd ugroziti britanski primat, da će Rusija na sredozemlju ugroziti Suecki kanal, a preko srednje Azije ugroziti Indiju.

    „Od tada Britanija postaje skoro otvoreno neprijateljska prema Rusiji, što je kulminiralo Krimskim ratom šezdesetih godina devetnaestog veka, kada Britanija priskače u pomoć Turskoj i okuplja koaliciju protiv Rusije. Britanija je zatim delovala na razne načine, podržavajući sve moguće pokrete od srednje Azije do Ukrajine koji su usmereni protiv ruskih vlasti. Velika Britanija je takođe, tokom rusko-japanskog rata početkom dvadesetog veka, stajala direktno iza Japana. Dakle, postoji kontinuitet specijalnog rata protiv Rusije, kontinuitet podrške svima koji su protiv Rusije i u nekim momentima direktno mešanje u rat na strani ruskih neprijatelja. Čak i kada su Petrograd i London bili saveznici, kao u vreme Prvog svetskog rata, London je gledao da Rusiju eliminiše čim mu ona nije toliko potrebna“, navodi Anđelković.

    Prema njegovim rečima, želja britanske elite je bila da se carska Rusija uruši, a da je zameni republika koja bi bila umnogome paralisana unutrašnjim problemima. Iako Britanci, nastavlja naš sagovornik, nisu podržali boljševike, oni su im bili draži od carske Rusije, jer su mislili da će boljševici zemlju baciti u sunovrat.

    Anđelković ukazuje na to da kada je Staljin uspeo da konsoliduje Sovjetski Savez i ponovo na geopolitičkoj mapi od Rusije stvori imperiju, Britanija nastavlja da, na razne načine, deluje protiv Rusije i tokom, a naročito posle Drugog svetskog rata.

    Kako navodi, ne treba zaboraviti da je Čerčil bio prvi koji je progovorio o „čeličnoj zavesi“ i Hladnom ratu.

    „Tako da sve ono što je na Zapadu ekstremno antirusko u poslednjih dvesta godina, obično ima korene u Britaniji, pa je ruska sudbina da stalno ima Britaniju kao neprijatelja. Ovo što se danas dešava na relaciji London—Moskva samo je nastavak takve politike i dolivanje ulja na vatru, jer je Britanija vrlo nezadovoljna što vidi da američki predsednik Tramp ne želi direktan sukob sa Rusijom. Njega protiv Rusije gura takozvana ’duboka država‘, a Britanija nastoji da se svim tim silama pridruži. Čak i oni koji su u Britaniji bili zagovornici Bregzita i otuda su povezani sa Trampom, ni oni ne žele drugačiju politiku kad se radi o antiruskom kursu. Kada sve to sumiramo, ovo što se sada dešava, sa novom epizodom britanskih antiruskih, ekstremističkih napada, zapravo je samo nešto što je normalno očekivati“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.

    Tagovi:
    neprijateljstvo, afera Skripalj, odnosi, sankcije, Velika Britanija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga