08:21 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Lider Švedskih demokrata Džimi Akeson.

    Švedska udesno! Velike tektonske promene Evrope „zarazile“ i sever

    © REUTERS / TT News Agency/Anders Wiklund
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    0 571

    Rezultati parlamentarnih izbora u Švedskoj, ma koliko za neke bili šokantni, očekivani su kako u odnosu na predizborne ankete, tako i u širem kontekstu Evrope gde su partije levog centra poslednjih godina pretrpele čitav niz poraza, kaže za Sputnjik Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

    Švedska vladajuća Socijaldemokratska stranka premijera Stefana Levena osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima (28,1 odsto), ali je to njihov najgori rezultat u istoriji — od 1917. godine. Konzervativna stranka Umereni osvojila je 19,2 odsto, a ekstremno desničarska antimigrantska partija Švedske demokrate 17,9 odsto.

    U kontekstu konstantnog pada popularnosti stranaka levog centra u Evropi, švedska Socijaldemokratska stranka ostvarila je dobar rezultat, smatra Igrutinović i dodaje da preliminarni rezultati pokazuju da ni levi blok (predvođen socijaldemokratama) sa osvojenih 40,6 odsto glasova, ali ni blok desnog centra (predvođen Umerenim) sa 40,2 odsto ne mogu lako da formiraju Vladu.

    Za pat poziciju između dva najveća bloka partija centra najzaslužniji je porast popularnosti krajnjih desničara — Švedskih demokrata, koji su se „hranili onim temama koje su poslednjih godina okupirale evropske političke elite“, pre svega pitanjem migracija.

    „Ono što se pokazalo najzanimljivijim je da je oko 40 odsto birača u Švedskoj promenilo svoje partije u odnosu na izbore 2014. godine. Ta vrsta promena, dinamike koja je išla u više smerova je možda najzanimljiviji fenomen zato što postavlja novi zadatak etabliranim, starijim partijama desnog i levog centra da svoje politike i način razmišljanja o politici promene kako bi uhvatili trendove tih rastućih pitanja u Evropi koja se vrte oko migracija i svega što ide uz to, poput pitanja bezbednosti građana. Dakle, ovo je opomena“, ističe naš sagovornik.

    Na rast rejtinga Švedskih demokrata u „najliberalnijoj i zemlji EU“, odnosno „socijaldemokratskoj državi blagostanja“, uticala je migrantska kriza jer je Švedska jedna od omiljenih destinacija izbeglica, u kojoj je pitanje integracije migranata često puta „problematično rešavano“.

    Uz to, podseća Igrutinović, na vrhuncu migrantske krize 2015. godine, EU je imala neka polovična rešenja, a takvu situaciju je desnica širom Evrope uspela da opiše na način prijemčiv biračima, dok se levica jako sporo adaptirala na takve okolnosti.

    Ono što je izvesno posle parlamentarnih izbora u Švedskoj je to da će se nova Vlada vrlo teško formirati. Igrutinović kaže da je malo verovatno da će se koalicije menjati, odnosno da će neka partija preći iz desnog u levi blok ili obrnuto, tako da je najverovatnije rešenje formiranje manjinske Vlade, pošto Švedska ima „istorijat manjinskih vlada koje neke partije podržavaju makar u nekim ključnim pitanjima“.

    Naš sagovornik smatra da je i malo izvesna mogućnost „velike koalicije“ jer su dve velike partije predvodnice dva bloka. Čak i kad bi one ušle u koaliciju, bio bi im potreban i treći partner za parlamentarnu većinu. Najmanje verovatna opcija, ipak, jeste koalicija bilo kojeg bloka sa Švedskim demokratama.

    Međutim, budući da su „saborci“ Švedskih demokrata norveška Partija progresa, koja je deo tamošnje vladajuće koalicije, i Danska narodna partija, koja manjinski podržava Vladu, postavlja se pitanje da li bi i švedski ultradesničari uskoro mogli da postanu „sistemska stranka“.

    Igrutinović kaže da to nije isključeno, jer se može desiti da desni blok, koji ima nešto manje glasova, formira manjinsku Vladu koju bi podržavale Švedske demokrate. Međutim, dosta su teške reči pale u predizbornoj kampanji, za švedske uslove, i pitanje je da li se preko toga može preći.

    „Prvi pregovori će ići između ova dva velika bloka i ako oni ne uspeju da se dogovore, neka vrsta uključivanja Švedskih demokrata u sistem bila bi moguća što i jeste najbezbolniji način. Nisu u vlasti, nemaju ništa u ministarstvima, ne pitaju se za krojenje politike osim za neke načelne stvari i to bi bila neka vrsta probe od strane etabliranih političkih stranaka — da li oni mogu da budu priznati članovi švedskog društva. Mada, to zvuči grubo jer su ostvarili rezultat koji se mora poštovati“, kaže naš sagovornik.

    Igrutinović zaključuje da bi to bio tek treći korak u formiranju nove Vlade, do kojeg bi eventualno došlo tek posle neuspeha formiranja manjinske ili Vlade „velike koalicije“.

    Tagovi:
    migrantska kriza, parlamentarni izbori, Švedske demokrate, EU, Milan Igrutinović, Švedska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga