08:13 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Spasioci rade na mestu pada malezijskog aviona Boing 777 na letu MH17 u Donjecku

    Rusija ne sme da zaćuti, istina mora da dopre do svih

    © Sputnik / Andreй Stenin
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4790
    Pratite nas

    I posle predstavljanja novih dokaza, Zapad neće hteti da čuje rusku stranu. Njih ne interesuju činjenice, već se ponašaju u skladu sa svojim potrebama. Bez obzira na delovanje SAD i nekih satelita iz EU, trebalo bi se truditi da istina dopre do što većeg broja ljudi. Rusija ne sme da zaćuti, ma koliko to bilo teško u ovakvim okolnostima.

    Rusko Ministarstvo odbrane iznelo je danas podatke o raketi kojom je oboren avion na letu MH-17 iznad Donjecka. Po pronađenim ostacima rakete na mestu pada malezijskog „boinga“ ustanovljen je njen serijski broj. Istraga je pokazala da je raketa proizvedena 1986. godine u preduzeću u Podmoskovlju. Na konferenciji u Ministarstvu odbrane javnosti je predstavljen formular gde se vidi da se radi o motoru rakete 9D131 sa fabričkim brojem 8869032, koja nakon slanja u Ukrajinu više nije vraćana u Rusiju.

    Načelnik glavne raketno-artiljerijske uprave Oružanih snaga Rusije Nikolaj Paršin izneo je podatke koji dokazuju neosnovanost optužbi da je u tragediju bio umešan samohodni protivvazdušni raketni kompleks „Buk“, koji je navodno pripadao ruskoj 53. Protivvazdušnoj raketnoj brigadi.

    Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije predsednika Putina, za Sputnjik ističe da je današnja demonstracija dokaza samo još jedna potvrda da ruska strana nije odgovorna za pad malezijskog aviona.

    „Što se tiče dokaza, već je odavno sproveden niz eksperimenata koji dokazuju da ni ruska vojska, niti ustanici, nisu mogli da obore malezijski ’boing‘. Moderna ruska vojska ima drugačije rakete, drugačije naoružanje, tehnologije. Ako bi postojali nekakvi dokazi da je ruska strana na bilo koji način umešana u obaranje ’boinga‘, ti konkretni dokazi, a ne spekulacije, isplivali bi odavno. Ruska strana nije imala ni motiva, a sada postoje objektivni i relevantni dokazi da ona nije oborila ’boing‘“, objašnjava Bespaljko.

    Nikolaj Paršin, načelnik glavne raketno-artiljerijske uprave Oružanih snaga Rusije na konferenciji je izjavio da međunarodna istražna grupa, ako želi, može da se upozna sa dokumentima koje je predstavila ruska vojska. On je dodao da se plaši da će ukrajinska strana uništiti dokumentaciju o gorenavedenoj raketi.

    Sličnog je mišljenja i ruski politikolog Aleksandar Dudčak, koji za Sputnjik ističe da je već sada jasno kako će Ukrajina reagovati, jer je Kijev samog početka učestvovao u kampanji optužbi Rusije. Može se već sada reći da će Ukrajina u potpunosti podržavati mišljenje Zapada.

    „Mislim da Zapad ni posle iznošenja novih dokaza neće hteti da čuje rusku stranu, jer njih ne interesuju sve ove činjenice. Zapad se sve vreme ponaša u skladu sa nekakvom svojom logikom. To se vidi u brojnim primerima, recimo u slučaju sa Skripaljima. Sada, na primer, spremaju odgovor na hemijski napad u Siriji, a koji sami planiraju. Tako da se ni ne nadam da ovog puta Zapad može nekako drugačije da odgovori ili da postupi adekvatno“, objašnjava Dudčak.

    Naš sagovornik pak ističe da je sreća što Zapad nema jedinstven stav povodom Rusije i da je baš zato od izrazite važnosti to što je Moskva vredno radila na prikupljanju dokaza.

    „Bez obzira na ponašanje SAD i nekih zemalja EU koje slepo prate diktat Vašingtona, trebalo bi se truditi da istina dopre do što većeg broja ljudi. Rusija ne sme da zaćuti, bez obzira na to koliko je bilo teško u ovakvim okolnostima. Mislim da i dalje ima država koje se sa punim razumevanjem odnose prema svemu što se desilo i ne žele da vrše bespotrebni pritisak na Rusiju. SAD se ponašaju u skladu sa svojim potrebama, a ne u skladu sa objektivnom realnošću. Oni pokušavaju da u tu svoju realnost uvuku i druge države“, ističe ruski politikolog.

    Podsetimo, malezijski avion „boing 777“, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, srušen je 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. Tada je poginulo svih 298 putnika i članova posade, a Kijev je za tragediju optužio ustanike. Osim toga, vlasti u Kijevu su više puta optuživale Moskvu za mešanje u poslove Ukrajine. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je da su izjave o ruskom vojnom prisustvu u Donbasu neosnovane — niko dosad nije izneo konkretne dokaze, uprkos višestrukim optužbama.

    Interesantno je da je baš danas, kada su javnosti predočeni dokazi o tome da Rusija nije umešana u obaranje malezijskog aviona, predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao dokument kojim se raskida Dogovor o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu sa Rusijom.

    Moskva bi, prema saopštenju službe za odnose sa medijima, trebalo do kraja septembra da dobije zvaničnu notu o ovoj odluci putem ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, a Porošenko je ovaj zakon predložio parlamentu na usvajanje. „Ukrajina se sprema da revidira sve sporazume sa Rusijom, plan već postoji“, izjavio je šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin i dodao da Kijev namerava da raskine sporazume o Azovskom moru.

    Međutim, Bogdan Bespaljko optimistično gleda na korak Kijeva i smatra da je Porošenko zapravo učinio uslugu Rusiji.

    „Što se tiče o jednostranom raskidu ugovora o prijateljstvu i saradnji, što je upravo učinio Porošenko, ubeđen sam da on deluje u skladu sa svojom predizbornom kampanjom. U Ukrajini se 31. marta sledeće godine održavaju izbori. Porošenko deluje u okvirima svog programa, a to je na prvom mestu antiruska kampanja. Upravo zato on preduzima ovaj demonstrativni korak i raskida ugovor. A zapravo, ovo ide naruku Rusiji, jer sa Moskve skida odgovornost za ispunjavanje odredbi ovog ugovora. Delimično, ovaj raskid oslobađa Rusiju od poštovanja teritorijalne celovitosti Ukrajine“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Sporazum o saradnji i prijateljstvu Rusije i Ukrajine potpisan je 1997. godine. On predstavlja osnovni dokument rusko-ukrajinskih odnosa koji podrazumeva strateško partnerstvo dveju zemalja „na osnovu principa uzajamnog poštovanja, suverene jednakosti, teritorijalne celovitosti, nenarušivosti granica, mirnog rešavanja sporova, neupotrebljavanja sile ili pretnje silom, uključujući ekonomske i druge načine pritiska“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    malezijski avion MH17, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga