23:13 17 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Proizvodnja gasa u Ukrajini

    Ukrajina želi ruski gas, ali bez Rusije

    © Sputnik / Mihail Markiv
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    1067

    Ukrajina je raskinula Dogovor o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu sa Rusijom i sprema se da revidira sve sporazume koje ima sa Moskvom, dok u isto vreme na sve načine gleda kako da sačuva ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu, koji ističe iduće godine i koji „debelo“ puni ukrajinski budžet.

    Već nekoliko godina Ukrajina pokušava svom silom da postane jedna od punopravnih evropskih zemalja i konačno raskrsti sa Rusijom i svim što je rusko, a s druge strane strahuje da će zbog izgradnje „Severnog toka 2“ izgubiti status tranzitne zemlje i prihode koje od toga ima.

    „Ta vlast vodi hibridnu politiku. Kako se to kaže, hoće da pojedu ribu i sačuva tranzit, i u isto vreme da raskine prijateljske odnose sa Rusijom. Tu nema nikakve logike. Ako ste neku zemlju proglasili ’agresorom‘, onda treba da prekinete sa njom sve odnose, a to znači i da se odreknete tranzita ruskog gasa, koji vam u budžet donosi oko tri milijarde dolara godišnje, a takođe i da se odreknete investicija iz Rusije i svega ostalog. Ali u Kijevu nisu dosledni, ne misle svojom glavom. Zbog toga se od ukrajinskih vlasti čuju neverovatne izjave, koje apsolutno nisu u skladu sa stavom ukrajinskog naroda. Između ukrajinskih vlasti i ukrajinskog naroda postoji velika razlika. Poslednja sociološka istraživanja pokazuju da čak 85 odsto Ukrajinaca smatra da ih vlasti vode u pogrešnom smeru. Ukrajinskog predsednika Petra Porošenka podržava oko pet odsto ljudi, a sve institucije vlasti tek tri-četiri odsto. Ta vlast radi u suprotnosti sa nacionalnim interesima Ukrajine“, kaže za Sputnjik politikolog Vladimir Olejnik.

    Ruski i ukrajinski portali navode da su od 2014. godine Ukrajina i Rusija suspendovale ili raskinule 44 od 451 dogovora koje su sklopile. Od toga, 25 međuvladinih sporazuma, 18 međuresornih i jedan međudržavni. U maju 2015. godine Vrhovna rada Ukrajine je istovremeno prekinula pet dogovora sa Rusijom o saradnji u vojnoj sferi. Jedan od njih se ticao prelaska ruskih vojnih jedinica, koje su privremeno bazirane u Pridnjestrovlju preko teritorije Ukrajine, drugi je bio o saradnji vojnih obaveštajnih službi, treći je bio sporazum između vlada dveju zemalja o uzajamnom čuvanju tajnih informacija, itd.

    Nakon što je ove nedelje Ukrajina prekinula Sporazum o saradnji i prijateljstvu Rusije i Ukrajine iz 1997. godine, koji podrazumeva strateško partnerstvo dveju zemalja na osnovu principa uzajamnog poštovanja, suverene jednakosti, teritorijalne celovitosti, nenarušivosti granica, mirnog rešavanja sporova, neupotrebljavanja sile ili pretnje silom, uključujući ekonomske i druge načine pritiska, šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin je obelodanio da se Ukrajina sprema da revidira sve sporazume sa Rusijom. Takođe, on je rekao i da namerava da raskine sporazume o Azovskom moru, ali nije naveo kad bi to moglo da se desi.

    Komentarišući takve namere ukrajinskih vlasti, ruski politikolog Ivan Mezjuho ocenjuje da Kijev time sam sebi „puca u nogu“.

    „Ukrajina zaista može da preispita sve sporazume zaključene sa Ruskom Federacijom, a to će imati negativne posledice, pre svega, za sam Kijev. Time što vodi antirusku politiku, Ukrajina zapravo sama sebi puca u nogu. Uništavajući sve dogovore sa Rusijom, Kijev radi u suprotnosti sa zdravom logikom i sopstvenim nacionalnim interesima“, kaže politikolog.

    Kako ističe ekspert, dogovor o prijateljstvu definisao je granice države, a da Kijev stvarno štiti svoj teritorijalni integritet, on bi sačuvao taj dogovor koji ukrajinskoj državi daje garancije o nepovredivosti njenih granica. 

    „Pored toga, Ukrajina pada na nivo država koje se bave piratstvom. Zbog čega Kijev pokušava da odvoji Azovsko more? Za tim nema nikakve potrebe. Kijev mora da se pridržava međunarodnog prava, da ne pravi provokacije protiv ruskih brodova i onda će Ukrajina i Rusija mirno koegzistirati u Azovskom moru, koje pripada obema zemljama. Ali, nažalost, Ukrajina ne želi da preuzme konstruktivnu poziciju u ovim pitanjima. Ona teži da ojača svoj uticaj u akvatoriji Azovskog mora, a to je, naravno, smešno. Šta ona može da učini? Pokrene nove brodove?! Generalno, čini mi se da su mnoge izjave Kijeva o Azovskom moru izrečene radi pi-ara, a veliki deo onoga o čemu pričaju neće biti realizovano“, smatra Mezjuho.

    Analitičar Vadim Truhačev ocenjuje da ukrajinski lider Petro Porošenko takve poteze povlači u predizborne svrhe.

    „Petru Aleksejeviču (Porošenku) je potrebno da pokaže kakav je on patriota, kako se on navodno bori za nacionalne interese Ukrajine i kako je spreman da prekine sve odnose sa ’zemljom-agresorom‘, kako on naziva Rusiju. Ali u tome nema ničeg dobrog za Ukrajinu. Poništavanjem svih tih dokumenata Kijev faktički priznaje da Ukrajina u dosadašnjem formatu ne postoji i da svu svoju spoljnu politiku, a delom i unutrašnju, mora da gradi ispočetka, od nule i na nepovoljnim uslovima“, kaže Truhačev.

    Prema njegovom mišljenju, prekid veza sa Rusijom ne može a da se ne odrazi i na unutrašnju situaciju u Ukrajini.

    „Prirodno, sa prekidom ovog ugovora (samoproglašene) republike Donbasa će još 150 puta razmisliti pre nego što se vrate pod kontrolu Kijeva pod bilo kojim uslovima. To jest, to je još jedan korak ne samo da se prekinu odnosi sa Rusijom, nego i da se naruši unutrašnja stabilnost Ukrajine. Ta zemlja je veoma zavisna od Rusije i sve ovo što se dešava njoj ne ide na ruku. Naprotiv, pričiniće joj veliku štetu“, zaključio je ekspert.

    Podsetimo, aktuelne kijevske vlasti su 2014. godine izvršile državni udar, pokrenule građanski rat protiv sopstvenog stanovništva i podstakle nacizam u zemlji, a zemlju ekonomski ojadile. Sada svim silama pokušavaju da se oslobode svega što je rusko, ali i da raskrste sa svojom sovjetskom prošlošću. Tako je Ukrajina prošlog meseca zatvorila Predstavništvo u okviru ustavnih organa Zajednice nezavisnih država, pa se kontakti održavaju preko Ambasade Ukrajine u Minsku.

    Posle Majdana, 2014. godine, novo rukovodstvo zemlje je izjavilo da želi da prekine učešće u radu ZND. Predsednik Ukrajine je saopštio da je potpisao ukaz o povlačenju predstavnika zemlje iz svih ustavnih organa ZND. On je takođe rekao da će ukrajinska strana „pažljivo razmotriti“ sve međunarodne dogovore, zaključene u okviru Zajednice i izaći iz onih u kojima pronađe „čak i najmanja neslaganja sa nacionalnim interesima“.

    Tagovi:
    Dogovor o prijateljstvu, Rusija, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga