19:33 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Turski tok

    Evropska unija „oterala“ Orbana u Moskvu

    © Foto: gazprom.ru
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    1991

    Prirodni gas koji će se isporučivati preko drugog kraka gasovoda „Turski tok“ mogao bi da poteče kroz gasne transmisione sisteme Bugarske, Srbije i Mađarske, pa dalje do Austrije, kažu ruski eksperti za energetiku komentarišući rezultate susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Mađarske Viktora Orbana u Moskvi.

    Ovo je druga poseta mađarskog premijera Rusiji u poslednja dva meseca. Poslednji put lideri su se sastali 15. jula u Kremlju, kada je Orban prisustvovao završnici Svetskog prvenstva u fudbalu.

    Mađarska spada u one malobrojne zemlje EU koje vode otvoren dijalog sa Rusijom i protive se antiruskim sankcijama i diplomatskim ratovima.

    Sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom
    © Sputnik / Alekseй Družinin

    Putin je nakon jučerašnjeg sastanka potvrdio da je Mađarska jedan od ključnih partnera Rusije u Evropi i da se odnosi dveju zemalja praktično razvijaju u svim pravcima.

    Pozitivnu dinamiku, uprkos sankcijama, pokazuje trgovinska razmena, a strane očekuju da će ona biti povećana na 10 milijardi dolara godišnje. Osim toga, obim uzajamnih investicija iznosi milijardu dolara.

    Ruski predsednik je rekao da postoje i drugi zajednički projekti dveju država, posebno u oblasti farmacije, a naglasio je i interes mađarskih investitora za Rusiju, kao i ruskih za Mađarsku.

    Ipak, glavna tema razgovora dvojice lidera bila je energetika, a glavni rezultat je dogovor da isporuke ruskog gasa Mađarskoj budu nastavljene i posle 2020. godine. Orban je izrazio želju da gasovod „Turski tok“ prođe kroz Mađarsku, a Putin nije isključio tu mogućnost.

    „Mađarska je prilično veliki potrošač ruskog gasa u Istočnoj Evropi. Na primer, prošle godine je potrošnja iznosila oko sedam milijardi kubnih metara — to su ozbiljne količine. Mađarska, naravno, želi da dobija ruski gas, i to po najbezbednijoj, najsigurnijoj ruti. Zbog toga je zainteresovana za to kako će ruski gas biti transportovan nakon izgradnje ’Severnog toka 2‘ i ’Turskog toka‘, a upravo sada se određuje kako će gas koji dođe do turske granice biti raspoređen dalje evropskim potrošačima“, rekao je za Sputnjik generalni direktor ruskog Fonda nacionale energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

    Prema njegovim rečima, i snabdevanje Srbije ruskim gasom preko „Turskog toka“ je sve realnije.

    „Postoje u Istočnoj Evropi zemlje koje na sav glas govore da više neće uzimati ruski gas, iako shvataju da će to morati da urade s obzirom na povoljnu cenu. S druge strane, Mađarska je uvek pokazivala nameru da sarađuje sa Rusijom. Osim toga, Mađarska teško da može da koristi tečni prirodni gas, s obzirom na to da nema izlaz na more. Ta zemlja pokazuje da nema posebnu želju da trči po tržištu ’isplaženog jezika‘ i traži nešto što nije rusko, jer je jasno da će taj gas biti skuplji od ruskog gasa. Budimpešta ističe da su za nju glavni ekonomski izbor i pouzdanost isporuka. ’Gasprom‘ može da obezbedi i jedno i drugo, a kod drugih dobavljača tu mogu da iskrsnu razne poteškoće. Zbog toga bi Budimpešta želela da vidi proširenje turske rute na svojoj teritoriji, što je, uostalom, i logično. Mislim da će na kraju biti prihvaćena ruta koja ide iz Bugarske u Srbiju, iz Srbije u Mađarsku, a dalje u Austriju“, istakao je Simonov.

    Pored toga, između Rusije i Mađarske razvijaju se projekti i u nuklearnoj energetici. Putin i Orban dogovorili su se da nastave sa projektom izgradnje dva nova nuklearna reaktora u nuklearki „Pakš“ u Mađarskoj. Ruski „Rosatom“ bi u skorije vreme trebalo da započne radove na toj nuklearki, koja već proizvodi 40 odsto električne energije potrebne Mađarskoj. Puštanje u rad dodatnih kapaciteta će udvostručiti količinu proizvedene električne energije, čime će tražnja mađarske privrede biti zadovoljena u narednih nekoliko godina.

    Troškovi projekta „Pakš“ iznose oko 12,5 milijardi evra, a većinu sredstava osiguraće Moskva kreditom u visini od 10 milijardi evra. Putin je rekao da bi radovi mogli da počnu početkom naredne godine.

    Orban već dugo ljuti evropske kolege svojom politikom, koje uključuju i tesne veze za Rusijom. Mađarski premijer je oštar kritičar sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog krize u Ukrajini, a takođe radi i na jačanju veza sa Moskvom, što se nikako ne sviđa Evropi. 

    Orbanova poseta Moskvi se dešava u trenutku zaoštravanja odnosa Budimpešte i Brisela i uoči neformalnog samita EU, čija će jedna od ključnih tema biti uvođenje mogućih sankcija Mađarskoj zbog njene antimigrantske i antievropske politike.

    Poslednjih meseci EU preti Mađarskoj raznim sankcijama, smanjivanjem finansiranja i drugim kaznenim merama zbog mađarske politike u oblastima migracija, medija, korupcije i civilnog društva. Protivnici tvrde da je sve to u suprotnosti sa demokratskim vrednostima EU i vladavinom prava, dok Orbanove pristalice tvrde da se vodi prljava kampanja protiv Mađarske.

    Nezadovoljstvo Orbanovom nezavisnom politikom iskazano je i na diplomatskom nivou, 12. septembra, kada je Evropski parlament izglasao početak aktivacije Člana 7 Ugovora o EU protiv Mađarske zbog njene antiimigrantske politike.

    Evropski poslanici su odlučili da na taj način kazne Mađarsku zbog „podrivanja vrednosti Unije“. To bi moglo dovesti i do oduzimanja prava glasa Budimpešti u institucijama EU, pre svega Savetu EU, i do uvođenja sankcija Mađarskoj.

    Orban je rekao da se radi o „činu osvete“ EU zbog odbijanja njegove zemlje da ispoštuje migrantske kvote i obezbedi smeštaj migrantima.

    Ruski eksperti ocenjuju da Orban zbog zategnutih odnosa sa EU pokušava da nađe i dobije podršku van Unije, pre svega od Rusije. Pored toga, Budimpešta održava odnose i sa Kinom, a donedavno je razvijala dobre odnose i sa Turskom.

    Eksperti ističu da je Mađarska jedna od retkih zemalja EU koja je otvorena za dijalog i koja se dosledno zalaže za ukidanje antiruskih sankcija, a ruski analitičari Mađarsku vide i kao „vrata Rusije u EU“.

    Tagovi:
    EU, Viktor Orban, Mađarska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga