19:14 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Momir Bulatović - Bez distance

    Zašto MMF ne bi trebalo da nam čuva kuću

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Momir Bulatović
    2590

    Misija Međunarodnog monetarnog fonda boraviće desetak dana u Srbiji. Razgovori će, kažu, biti složeni, ali i uspješni u okviru aranžmana koji se naziva „čuvarkuća“.

    U obilju drugih, aktuelnijih i pojavno značajnijih informacija, ova je jedva zaslužila više od uobičajene protokolarne pažnje. A trebalo bi da bude drugačije. Štaviše, moralo bi da bude drugačije!

    Oni koji pažljivije prate rezultate posjeta misija te međunarodne organizacije, posebno tokom posljednjih četvrt vijeka, moraju da iskažu duboku zabrinutost i neslaganje. Jer, rekao bi naš narod, kome MMF „čuva kuću“ — kukala mu majka!

    Međunarodni monetarni fond je osnovan kao naddržavna organizacija sa ciljem da pruža pomoć nacionalnim ekonomijama koje zapadnu u probleme proistekle iz međunarodne trgovine. U ekonomski povezanom svijetu, nemogućnost izvršavanja finansijskih obaveza jedne države direktno pogađa njene poslovne partnere, koji mogu trpjeti gubitke bez ikakvog sopstvenog doprinosa. Da bi se spriječio domino efekat širenja krize MMF i Svjetska banka su bile zadužene za programe pružanja pomoći pojedinim državama i obezbjeđivanje opštih uslova za stabilan svjetski ekonomski rast.

    Ova plemenita i racionalna postavka se premetnula u svoju suprotnost već u prvim programima. MMF je oduvijek bio sredstvo za ostvarenje američkih imperijalnih ekonomskih planova nametnutih kroz principe liberalnog kapitalizma. Sistem odlučivanja u MMF-u je takav da stalno prati američki interes. Naime, smatra se da je neka odluka donesena kada se za nju obezbijedi 85 odsto glasova. Amerika ima 17 odsto glasova i faktičku moć blokade svih za nju nepovoljnih rješenja.

    MMF je konstantno gubio na ugledu. Ekonomski programi na koje je prisiljavao brojne države stvarali su haos, siromaštvo i pljačku prirodnih, kapitalnih i ljudskih resursa u državama kojima je „pomagao“. Sve države Južne Amerike, a Meksiko posebno bolno i dugo, najsurovije su osjetile pravdu koja je na ovaj način dijeljena. MMF je, u okviru projekta koji se može nazvati „kroćenje azijskog tigra“, doveo do praga uništenja zahuktale i ambiciozne državno-ekonomske projekte. Početkom devedesetih godina prošlog vijeka sve države Istočne Azije pokazivale su zadivljujući i stalan privredni rast. Ali na Urugvajskoj rundi pregovora (1996. godine) Svjetske trgovinske organizacije, MMF im je nametnuo obaveze koje su direktno dovele do krize godinu dana kasnije. Ona je ubilježena u ekonomske anale kao bezobzirna pljačka i zaustavljanje civilizacijskog napretka u tim zemljama. Jedina država koja je odbila diktate MMF-a je bila Kina, a rezultati takve odluke su je doveli na tron svjetske ekonomije.

    Od te je surovija bila samo pljačka ostvarena u Rusiji Borisa Jeljcina. Ta moćna država je bila ponižena i bačena na koljena do mjere da je sam njen opstanak bio doveden u pitanje. Oporavak je započeo tadašnji novi predsjednik Vladimir Putin, kada je objavio raskid sporazuma sa MMF-om, isplatio sve preostale ruske dugove i (nadati se) zauvijek prekinuo saradnju sa njim.

    Zbog svega toga, MMF je smatran kao štetna i prevaziđena forma. Sa time su se tada bili pomirili čak i njegovi činovnici, pokajnički priznajući dugačak spisak svojih grešaka, da ne kažemo zlih namjera. Ali onda je 2008. godine izbila svjetska finansijska kriza i MMF se vratio u sedlo, budući da tada nije bilo institucije koja bi ga zamijenila. Mnogi slobodni ekonomisti smatraju da je ta činjenica — povratak MMF-a na globalnu scenu, jedna od najtežih posljedica krize koja traje gotovo deceniju.

    Svuda i bez izuzetka nastavljana je pogrešna, čak suluda politika štednje, kresanja socijalnih davanja, smanjenja radničkih nadnica, privatizacije svega i svačega, a posebno politika obilatog „jeftinog novca“ za strane investitore. Svuda i bez izuzetka rezultat je bio isti — privredna recesija i enormno povećanje socijalnih razlika među osiromašenim stanovništvom. Ovaj put ne treba ići daleko da bi se našli dokazi. Samo treba pogledati posvemašnji haos unutar EU, kojeg bi zasigurno bilo i bez MMF-a, ali bi bio mnogo manji.

    Model liberalnog kapitalizma neumitnošću civilizacijskog razvoja i realnih ekonomskih kretanja silazi sa glavne svjetske scene. Njegovu sudbinu mora da doživi i MMF. On više nema moći da nameće svoje modele, a mi bismo konačno morali da saberemo pamet i pronađemo snage da ih odbijemo.

    Obim radničkih prava, sistem socijalne zaštite, obrazovanje, zdravstvo, visina penzija i uslovi za njeno sticanje, kao i broj zaposlenih u javnom sektoru nisu u nadležnosti MMF-a. To su suverena ovlašćenja nacionalnih vlada koje su mandat dobile iz narodne volje i stoga moraju da odgovaraju svojim biračima, a ne smiješnim MMF činovnicima „sa tašnama i mašnama“. Razumije se da i oni to dobro znaju, ali na pitanje zašto stalno traže da budu poslušani u domenu za koji nemaju nikakva ovlaštenja, lakonski odgovaraju: „Iz principa!“

    Ali neki se principi mijenjaju, a neki ostaju. Zar ne bi bilo logično da se očekuje da domaćin sam najbolje zna da čuva svoju kuću? Gosti iz misije MMF-a neka čuvaju nečije druge kuće, počevši od sopstvenih?

    Tagovi:
    MMF, Srbija, aranžman, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga