19:32 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Pristalice opizicije u Crnoj Gori sa zastavama Srbije.

    Novi paradoks u Crnoj Gori: Srbe bi da istisnu i iz opozicije

    © AP Photo / Risto Bozovic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    1423

    Nezavisni poslanik u Skupštini Crne Gore i doskorašnji potredsjednik Građanskog pokreta URA Neđeljko Rudović najavio je formiranje crnogorskog opozicionog saveza čiji će osnovni zadatak biti da brani stabilnost države.

    Podgorica
    © Sputnik / Nebojša Popović

    Ovu inicijativu pozdravili su Socijaldemokratska partija (SDP) Ranka Krivokapića i vanparlamentarna stranka „Crnogorska“, dok je podršku ideji dao i sam vladajući DPS, uprkos činjenici da se radi o projektu okupljanja političkih subjekata koji deklarativno imaju za cilj promjenu vlasti.

    Sama činjenica da se u Crnoj Gori kod određenih struktura javila ideja o formiranju „procrnogorske opozicije“ bila bi apsurdna za svakog ko ne poznaje komplikovane  odnose unutar crnogorskog društva. Ipak, riječi jednog od inicijatora ove ideje mnogo toga objašnjavaju:

    „Mislim da je jasno svakom dobronamjernom da bolje Crne Gore ne može biti sa ovakvom vlašću. Isto kao što onaj dio opozicije koji, otvoreno ili prikriveno, sprovodi klerikalno-nacionalističku politiku, ne može, i što se nas tiče, neće kreirati državnu politiku Crne Gore“, objasnio je Rudović.

    Šta hoće procrnogorska opozicija

    Ukratko, procrnogorska opozicija smatra da je nezavisna država Crna Gora jednako ugrožena od vlasti koja godinama nesavjesno gazduje državnim resursima, i još mnogo više od srpskog faktora u Crnoj Gori. U toj matrici, „crnogorski opozicioni savez“ nema gotovo nikakvih ideoloških razlika u odnosu na DPS po pitanju „nezavisne i evroatlantske Crne Gore“, dok su u pogledu srpskog faktora oličenog u prisustvu Mitropolije crnogorsko-primorske (SPC) i bilo kakvih zahtjeva za ravnopravnošću onih koji se osjećaju Srbima u Crnoj Gori, razlike nepremostive.

    Politički analitičar Boško Vukićević kao prvu zanimljivost u najavi formiranja „Crnogorskog opozicionog saveza“ vidi „odustajanje od tzv. građanskog koncepta Crne Gore od strane njegovih inicijatora“, što, kako kaže, proishodi iz samog naziva političkog subjekta, koje nosi pridev —„crnogorski“.

    On za Sputnjik objašnjava da se zapravo radi o „jednom od rijetkih naleta iskrenosti pomenutih političkih struktura, koje su se u pređašnjim medijskim i političkim projektima voljele predstavljati kao ’građanski orijentisane‘, iako se na osnovu mnogih izjava i ponašanja moglo zaključiti da se radi o strastvenom, a katkad i ekstremno nacionalističkim grupacijama“.

    „Najsvježiji primjeri ekstremnog nacionalističkog djelovanja političara koji dolaze iz ovih struktura su javna podrška narušavanju javnog reda i mira u Budvi tokom jedne pjesničke večeri, kao i davanje epiteta ’mrzitelja Crne Gore‘ humanitarcima koji su u Kotoru organizovali pomoć za sunarodnike na Kosovu. Nadalje, jedan od konstituenata najavljenog saveza — SDP, dugogodišnji režimski partner DPS-a, uobičajeno se kitio oreolom ’građanskog koncepta‘, iako je bilo opštepoznato da je, dok je bio na vlasti, sprovodio diskriminatorske politike prema srpskom narodu u Crnoj Gori“, kaže Vukićević.

    U tom smislu, kao bitnu novinu naš sagovornik vidi i „formalno odustajanje od lažnog promovisanja građanskog koncepta od inicijatora ove ideje, a koji je u današnjoj Crnoj Gori bio samo drugo ime za politike diskriminacije i kontinuirano djelovanje u pravcu potiskivanja srpskog identiteta“.

    Blokovsko društvo

    Istovremeno, ovaj analitičar upozorava da se najavom formiranja „Crnogorskog opozicionog saveza“ nazire i mogućnost da bi se Crna Gora vremenom mogla pretvoriti u „blokovsko društvo“ podijeljeno po etničkim šavovima, imajući u vidu da i kod ostalih naroda postoje slične tendencije — stvaranja srpskog, bošnjačkog i albanskog političkog bloka.

    „To na prvi pogled daje sumorne perspektive razvitku društva u Crnoj Gori, jer formalno podsjeća na tužni ’bosanski scenario‘. Međutim, takva vrsta blokovskog društva, sama po sebi, ne mora nužno biti nepoželjna varijanta u prelaznom periodu nakon pada kleptokratskog i aparthejdskog režima, u procesu demokratizacije neophodnom da se društvo nauči civilizovanim načelima. Problem takvog scenarija je u tome što su danas mnogi politički akteri okoreli šovinisti, koji dobrobit određenog naroda vide isključivo kao sunovrat drugog“, ističe Vukićević.

    Na kraju razgovora za Sputnjik naš sagovornik ipak napominje da „bez prevazilaženja podjela, i bez pomirenja, crnogorsko  društvo ne samo da nema šanse da prosperira, već nema ni budućnosti“.

    „Ljudi moraju prije svega naučiti da razgovaraju i da prime k znanju da su, recimo, potomci osoba koje su bile na različitim stranama u prošlosti, da pokušaju sagledavati istorijske problematike bez međusobnog vrijeđanja i isključivosti, da razmotre aktuelne stavove o situaciji u društvu i da traže neke zajedničke sadržaoce koji ih mogu približiti jedne drugima. Neophodno je napraviti jedan sporazum, društveni kompromis, građanski ali i srpsko-crnogorski (prije svega) o uređenju odnosa i prestanku diskriminacije, kao i obezbjeđivanju ravnopravnosti svih naroda i građana i prosperitetu društva nakon pada aktuelnog režima“, zaključuje Vukićević. 

    Tagovi:
    opozicija, Srbi, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga