18:37 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Sa protesta protiv referenduma u Makedoniji

    Da li je Makedonija na referendumu odbacila i EU i NATO? (video)

    © AP Photo / Thanassis Stavrakis
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    1781

    Rezultati referenduma u Makedoniji nisu samo poraz politike zbog koje je premijer Zoran Zaev dobio podršku, nego i poraz onih koji su mu dali podršku, ocenjuje dr Slobodan Janković. Štaviše, dodaje, ako bi se zaista gledalo referendumsko pitanje ispada da većina građana zemlje nije zainteresovana za ulazak u EU i NATO.

    Ukoliko bi se striktno poštovala volja naroda, primećuje Janković, Makedonija bi trebalo da razmisli o potpunom preorijentisanju svoje politike, s obzirom da je pitanje za koje većina građana nije dala podršku glasilo:

    „Da li ste za članstvo u EU i NATO-U, uz prihvatanje sporazuma između Republike Makedonije i Grčke?“

    Janković podseća da je albanski premijer Edi Rama pozvao makedonske Albance da glasaju za, a kad je bilo jasno da referendum neće uspeti onda je rečeno da verovatno i ne može da izađe baš preko 50 odsto birača jer mnogo ljudi živi u inostranstvu.

    „A kako je onda na izbore moglo da izađe više?“, pita Janković.

    Podeljena mišljenja o referendumu potvrdila su i dvojica analitičara iz Skoplja koji su dijametralno suprotno protumačili rezultate glasanja. Prema oceni Nano Ružina, bivšeg ambasadora Makedonije u NATO-u, ovo je „veliki uspeh“ za politiku Zaeva. On objašnjava da, iako još nisu poznati konačni rezultati, veruje se da je izašlo oko 700.000 ljudi od 1.800.000 birača upisanih u biračke spiskove, što je prvi put da jedna opcija dobije iznad 600.000 glasova. 

    „Niko nije ni imao ambicija da će na referendum izaći 900.000 ljudi“, kaže Ružin, koji očekuje i da VMRO-DPMNE prihvati rezultat i podrži promenu Ustava u Sobranju, za šta su potrebne dve trećine glasova.

    On ističe da postoji i opcija da se održe prevremeni parlamentarni izbori ukoliko VMRO-DPMNE odluči da ne podrži sporazum sa Grčkom.

    Jovan Donev, profesor na Institutu za nacionalnu istoriju, ocenjuje da se počelo s krizom i završilo s krizom.

    On odbacuje reči premijera Zaeva da je referendum „konsultativan“, jer zakon je veoma jasan: za uspeh referenduma potrebna je izlaznost od 50 odsto plus jedan birač i da od izašlih 50 odsto plus jedan glasaju „za“.

    „Međutim, očigledno je da vladajuća garnitura ne poštuje zakon o referendumu i ne poštuje Ustav. U makedonskom zakonu ne postoji konsultativni referendum, a stav opozicije je jasan: ona neće prihvatiti promenu Ustava. Na kraju krajeva, ni ne mogu to da urade, jer dve trećine građana se izjasnilo da ne podržava politiku Vlade, tako da ako ona nastavi ovako da se ponaša završiće kao što i sleduje, a to je da podnese ostavku“, kaže Donev i dodaje da Zaev uopšte nije imao mandat da pregovara o promeni imena.

    „Ovo je velika pobeda Makedonaca i građana Republike Makedonije, jer ovo što se dešavalo poslednja dva meseca je bilo nemoguće, svaki dan je dolazio neko iz EU ili iz NATO-a, svaki dan je neko nešto obećavao, vršili su pritisak, bilo je i širenja straha, pretili su međuetničkim ratom i sve smo izdržali. Ovo je pouka i za njih da nas puste da odlučujemo o svojoj sudbini“, poručuje Donev.

    Janković skreće pažnju da nije tačno da nikad nije glasalo više od 600.000 ljudi, te da je na referendumu o nezavisnosti Makedonije 1991. godine odziv bio preko 75 odsto ljudi sa pravom glasa, od čega je 96 njih odsto bilo „za“. Nema osnova ni da se porede referendum i parlamentarni izbori, jer nisu svi koji su izašli na ovaj referendum za politiku Zaeva — dobar deo njih glasa za albanske partije.

    Naime, bolji odziv na referendum je zabeležen upravo u opštinama gde su Albanci većina, a na društvenim mrežama proširila se šala da dok su Albanci glasali, slovenski Makedonci su spremali ajvar.

    Tagovi:
    referendum u Makedoniji, Slobodan Janković, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga