06:28 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel

    Savet bezbednosti EU protiv ucenjivanja malih država

    © AP Photo / Markus Schreiber
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    1144

    Pozivajući se, između ostalog, i na poteškoće prilikom donošenja odluke o uvođenju sankcija Rusiji, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla da spoljna politika Evropske unije, zasnovana na konsenzusu, ne može biti razumno rešenje u budućnosti.

    Merkelova se stoga založila za formiranje Saveta bezbednosti Evropske unije na rotacionoj osnovi, sa ciljem da se stvori novi mehanizam vođenja spoljne politike.

    Pre toga se za napuštanje principa jedinstvene pozicije prilikom donošenja odluka založio i šef Evropske komisije Žan Klod Junker, podseća u svojoj izjavi za Sputnjik Pavel Kandelj, naučni saradnik Evropskog instituta u okviru Ruske akademije nauka.

    „Predlog Merkelove da se na rotacionoj osnovi uvede Savet bezbednosti unutar EU podržava iste one ideje koje je svojevremeno izneo Junker kada je govorio o potrebi reformisanja sistema koji sada postoji unutar EU. Konkretno, te promene bi trebalo da se tiču procesa donošenja odluka u oblasti spoljne politike. Dakle, ideja je da se sa jednoglasnog principa koji je sada na snazi, pređe na princip kvalifikovane većine.“

    Nemački mediji objašnjavaju da bi sistem rotacije značio ili da su velike države-članice stalno prisutne u Savetu bezbednosti EU uz manje zemlje Unije koje se smenjuju ili da čak i velike države EU poput Nemačke i Francuske delom budu povremeno uskraćene te mogućnosti da se izjašnjavaju o spoljnoj politici evropskog bloka.

    Kandelj dodaje da bi takav način donošenja odluka smanjio broj nesuglasica, odnosno eventualnih blokada od strane jedne države unutar EU.

    „Nije tajna da je Berlinu i Briselu već dosadilo teranje inata Varšave i Budimpešte i zato bi hteli da isključe mogućnost jednostranog blokiranja odluka. Ukoliko dođe do implementacije predloga Merkelove, za realnu blokadu određene odluke bilo bi potrebno da se oformi koalicija ili da se oko određene ideje okupi veći broj država“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Naučni saradnik Evropskog instituta u okviru Ruske akademije nauka objašnjava da bi ova promena omogućila da se isključe mogućnost „ucenjivanja“ nekih država u određenim pitanjima i eventualna blokada usvajanja spoljnopolitičkih odluka.

    „Poznato je na primer da Grčka već nekoliko godina blokira početak pregovora o pridruživanju Makedonije, ili da je Hrvatska povremeno pretila da će blokirati pristupne pregovore Srbiji“, podseća Kandelj.

    Savet bezbednosti EU bi kao mehanizam trebalo da olakša inače vrlo komplikovanu proceduru donošenja spoljnopolitičkih odluka unutar EU, kaže ruski stručnjak i dodaje da je još je rano govoriti da li će ova ideja biti i realizovana.

    „Mislim da se može očekivati da će u ovom smeru biti učinjeni određeni koraci. Da li će to zaista biti telo koje će nositi ime Savet bezbednosti ili će u osnivačke ugovore biti uneta izmena o donošenju spoljnopolitičkih odluka putem principa kvalifikovane većine, za sad je teško reći i verujem da će se i tim povodom voditi prilično napete diskusije unutar EU“, zaključuje Pavel Kandelj.

    Tagovi:
    Savet bezbednosti, EU, Angela Merkel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga