18:34 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Pripadnici ekstremističkog ukrajinskog pokreta Desni sektor u Kijevu

    Ukrajina se ovog puta baš „proslavila“

    © AFP 2018 / Sergei Supinsky
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    20103

    Pozdrav „Slava Ukrajini“ koristile su neke grupe ukrajinskih nacionalista koji su tokom Drugog svetskog rata sarađivali sa Hitlerom. U Nemačkoj danas veoma cene nacionalne karakteristike, ali vrlo dobro se zna da za nacistički pozdrav u javnosti čovek može završiti u zatvoru.

    Vrhovna rada je prošle nedelje usvojila zakon prema čijim odredbama je predviđeno da će ukrajinska vojska ubuduće koristiti pozdrav „Slava Ukrajini“. Za ovaj zakon je glasao 271 poslanik, a minimum glasova za njegovo usvajanje je bio 226. Lično predsednik Petar Porošenko je dao nalog da se radi na nacrtu novog pravnog akta.

    Umesto dosadašnjeg pozdrava „Zdravo drugovi“, koji je u upotrebi od kako je svojevremeno formirana Crvena armija, i otpozdrava „Zdravo“, ukrajinski vojnici će se pozdravljati rečima koje koriste nacionalisti „Slava Ukrajini — herojima slava“. Takođe, dokument predviđa da se umesto dosadašnjeg „drug“ (tovarišč) koristiti reč „pan“. Nacrt zakona predviđa da će „Slava Ukrajini“ biti pozdrav i među pripadnicima Nacionalne policije. Dokument još uvek nije parafirao predsednik, a na snagu će stupiti pošto bude bio objavljen putem odgovarajućih zvaničnih glasnika.

    „Naši slavni preci bi o ovako nečem mogli samo da sanjaju! Svete reči za svakog Ukrajinca od sada će biti i zvanični pozdrav ukrajinske vojske. Hvala narodnim poslanicima koji su doneli istorijsku odluku, podržavši moj nacrt zakona“, napisao je Porošenko na Tviteru.

    Ruski politikolog Ivan Mezjuho smatra da je Porošenkova odluka najpre „za unutrašnju upotrebu“, odnosno da je namenjena prikupljanju poena nacionalistički orijentisanog dela stanovništva, ali i da bi posledice mogli da snose svi građani.

    „Nažalost, ukrajinska vlast želi da ’podigne‘ svest naroda na viši stepen. Ali mislim da, iako većina građana shvata suštinu onoga što se dešava, u parlamentu nažalost nema većine koja bi mogla da sprovodi normalnu socijalnu politiku i volju većine ukrajinskog stanovništva. Sudeći po svemu, Porošenko vodi politiku za koju veruje da će mu tokom predizborne kampanje doneti poene nacionalistički orijentisane manjine. Zato verujem da ovo neće biti poslednji postupak koji slavi nacionalističku retoriku“, objašnjava Mezjuho u izjavi za Sputnjik.

    Parola „Slava Ukrajini“ se koristi još od početka 20. veka. Međutim, nešto izmenjen oblik pozdrava „Slava Ukrajini – herojima slava“ od početka Drugog svetskog rata koriste članovi sporne Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske ustaničke armije, koja danas ima status ekstremističke organizacije u Rusiji. Iznova, popularnost je ova parola dobila tokom „Narandžaste revolucije“ 2004. godine, a posebno tokom „Evromajdana“ krajem 2013. i početkom 2014. godine. Danas deo ukrajinskog stanovništva smatra da se uzvikivanjem ovog pozdrava iskazuje patriotizam.

    „Dodatni je problem što se ovaj pozdrav vezuje se grupe ukrajinskih nacionalista koji su tokom Drugog svetskog rata sarađivali sa Hitlerom. Postoji i stav dela istoričara da je to neka vrsta slobodnog prevoda dobro poznatog nacističkog pozdrava sa nemačkog. Zato je ovaj pozdrav problematičan, jer asocira na nacionalističku ideologiju. Tokom sovjetskog perioda nije bilo sličnih pozdrava u Ukrajini, niti bilo čega što ima veze sa čuvenim nacionalistom Stepanom Banderom. U Nemačkoj danas takođe veoma cene svoje nacionalne karakteristike, ali vrlo jasno prave razliku između onoga što je dobro i loše i zna se da za nacistički pozdrav u javnosti čovek može završiti u zatvoru“, ističe za Sputnjik Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose u okviru predsedničke administracije.

    Podsetimo, Stepan Bandera je bio lider Organizacije ukrajinskih nacionalista i jedan od glavnih inicijatora stvaranja Ukrajinske ustaničke armije (UUA), koja se borila za nezavisnost Ukrajine. UUA delovala je prvenstveno u Zapadnoj Ukrajini, borila se protiv sovjetskih trupa i sarađivala sa nacistima. Nakon završetka rata, nastavila je da se bori protiv sovjetske vlasti. Zato ne čudi što bilo koja asocijacija sa delom Bandere istovremeno izaziva i pomisao na „petu kolonu“ i saradnju sa nacistima.

    „Ovaj događaj će se negativno odraziti na odnose Kijeva sa Evropljanima, jer Ukrajinu, koja veliča Banderu, niko ne želi u Briselu. Usvajanje ovog zakona biće povod za nove kritike Kijeva od strane Poljske ili Mađarske, sa kojima Ukrajina inače odnedavno ima problema, uglavnom u vezi sa starim nerešenim pitanjima. Kijev se u poslednje vreme vrlo neoprezno oslanja na nacističku ideologiju, a na državnom nivou cveta rusofobija i generalno je dobrodošla antiruska retorika“, zaključuje Mezjuho.

    Tagovi:
    Slava Ukrajini, pozdrav, Vrhovna rada, Nacisti, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga