02:09 17 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Adolf Hitler i Rudolf Hes 1939. godine.

    Isplivao tajni dokument CIA o Hitleru: Dobošar i gej sa bičem

    © AFP 2018 / FRANCE PRESSE VOIR
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    2321

    Ubrajao se u gospodare sveta, ali je patio od infantilnosti i stidljivo izbegavao žene. Video je sebe kao dobošara koji predvodi masu, a kasnije i kao mesiju.

    CIA je objavila tajni izveštaj sa detaljnim psihološkim portretom Adolfa Hitlera, koji je za američkog predsednika Frenklina Ruzvelta 1943. godine pripremila ova američka obaveštajna agencija. Uspeli smo da „zavirimo“ u dokument star 75 godina.

    Firer i frojlajn Ana

    „On vodi dvostruki seksualni život, a takvo je i njegovo političko opredeljenje. On je i homoseksualac i heteroseksualac, isto tako — i socijalista i vatreni nacionalista, i muškarac i žena, istovremeno. Iako se do Hitlera u ovom momentu ne može doći kako bi se postavila tačna dijagnoza, određene činjenice pokazuju složenost i beznadežnost njegove seksualne orijentacije“, stoji u zaključku poglavlja posvećenog seksualnim preferencijama lidera Trećeg rajha.

    Ovaj deo dokumenta izazvao je najveće interesovanje i najživlje komentare u medijima. U nacističkoj Nemačkoj homoseksualnost je smatrana krivičnim delom — zbog nje se završavalo u koncentracionim logorima ili u zatvorima. Prema raznim izvorima, u Trećem rajhu je, od 1933. do 1945. godine, za ovo delo osuđeno oko 50 hiljada ljudi, uključujući i oko šest hiljada tinejdžera starosti od 14 do 18 godina. Kriminalistička policija i Gestapo su takođe „lovili“ sumnjive za „perverznu seksualnu praksu“.

    Autor izveštaja, analitičar Uprave strateških službi SAD Henri Fild, bio je antropolog. Upoređujući razne činjenice iz biografije firera, zaključuje: „Moguće je da je i Hitler bio gej“. Kao dokaz on navodi i takve informacije, kao što su na primer: „Od 1910. do 1915. godine, mladi Adolf je živeo u muškom domu u Beču koji je uživao ugled mesta gde su starija gospoda dolazila u potrazi za mladima i homoseksualnim zadovoljstvima“.

    Pored toga, Fild podseća na događaje iz 1924. godine. Posle neuspeha minhenskog Pivničkog puča, Hitler je završio u zatvoru Landsberg u kome su se, zajedno sa njim, našli i saborci Rudolf Hes i Ernst Rem. Pred Božić, nakon odsluženih samo devet meseci, umesto pet godina, Hitler je izašao na slobodu i stalno se sećao svojih drugova. Posebno Hesa, koji je ostao u zatvoru — govorio je o njemu toplo i veoma nežno. „Samo kada bih mogao da ga izvučem iz Landsberga. Moj mali Hes…Ne mogu da zaboravim kako su mu se oči napunile suzama kada sam izlazio iz zatvora. Jadni moj…“, govorio je Hitler sa tugom u glasu.

    Optuženi Rudolf Hes govori pred tribunalom tokom Nirnberškog procesa
    © Sputnik / Viktor Kinelovskiй
    Optuženi Rudolf Hes govori pred tribunalom tokom Nirnberškog procesa

    „Postoji mogućnost da se, tokom ovog perioda izolacije i apstinencije, njegova intimnost sa Hesom povećala toliko da se ona graničila sa seksualnošću“, pisao je Fild.

    U ovu sliku se uklapaju i izveštaji o samom Hesu, ali i Remu. Pre nego što su nacisti u Nemačkoj došli na vlast, u okviru NSDAP je postojala veoma značajna homoseksualna zajednica u kojoj je Hes bio poznat kao frojlajn Ana, jer je voleo da se pojavljuje na zatvorenim balovima u damskim haljinama. Rem se 1931. godine našao u centru velikog skandala: zauzevši mesto načelnika štaba berlinskih jurišnika, podelio je funkcije svojim seksualnim partnerima. Ubijen je zajedno sa drugim vođama SA po Hitlerovom naređenju u Noći dugih noževa 1934. godine.

    Sa bičem u ruci

    „Iza ovog rukopisa vidim osobu sa tipičnim osobinama ženskog karaktera“, rekao je poznati švajcarski psihijatar, osnivač analitičke psihologije Karl Jung, proučivši fragment pisma pisanog Hitlerovom rukom koje mu je bivši firerov prijatelj pokazao, ne rekavši o čijem se rukopisu radi. Puno ime ove osobe je bilo Ernst Franc Sedvik Ganfštengl, a u izveštaju figurira kao dr Sedvik.

    Činjenice iz Hitlerovog života, uključujući i intimne osobine, Henri Fild je uglavnom dobio od njega, polunemca-poluamerikanca, koji je tokom dvadesetih i tridesetih godina bio u bliskim i poverljivim odnosima sa vođom nacista. Sedvik je bio iz bogate buržoaske porodice, njegovo poreklo je laskalo Hitleru, čija pratnja se sastojala uglavnom od bivših radnika i malih trgovaca. Često je slušao savete Sedvika, koji je bio sekretar NSDAP-a za odnose sa stranom štampom.

    Tokom 1937. godine Sedvik saznaje da se u srcu partije sprema njegovo ubistvo i beži iz Nemačke — prvo u Cirih, a onda u London. Kada je počeo Drugi svetski rat, kao građanin neprijateljske zemlje biva smešten u britanski logor za internirce, ali 1942. godine uspeva da dobije uslovnu slobodu i smešta se u štabu Vlade SAD, gde se bavio antinacističkom propagandom i konsultovanjem u vezi sa unutrašnjim ustrojstvom Trećeg rajha. U tom periodu je i razgovarao sa autorom izveštaja.

    Fild je došao do zaključka da firerova orijentacija nije bila isključivo homoseksualna — više se mogla nazvati biseksualnom. Hitlera su takođe privlačile žene — istina, na veoma specifičan način! Voleo je da ponavlja izreku koju je Sedvik, iz nekog razloga, nazivao „ruskom“: „Kad ideš kod žene, ne zaboravi bič“. I to nije bila samo priča, pri odnosu sa ženama Hitler je voleo da maše bičem ili korbačem, pri čemu je, ako ga je žena više uzbuđivala, energičnije gestikulirao svojim oružjem. Prema Fildovom mišljenju, ovo je trebalo da izrazi njegovu želju za erotskom dominacijom, ali je u suštini pokazivalo nesigurnost i nedostatak samopouzdanja. U tome antropolog vidi i firerove sado-mazohističke sklonosti.

    Hitler je u javnosti stalno potencirao svoj asketizam i to da je, zbog Nemačke, odustao od pravljenja porodice. Tokom 1923. godine, list „Minhner nojste nahrihten“ raširio je lažnu glasinu o njegovoj vezi sa Sedvikovom sestrom Ernom Ganfštengl. Sve je smislio i organizovao, sa Hitlerovim odobrenjem, sam Sedvik — sa jedinstvenim ciljem — da bi vođa nacista celoj zemlji saopštio: „Nikada neću biti ni sa jednom ženom. Moja jedina nevesta će zauvek ostati samo nemački narod“. Kasnije je, ne jednom, ponavljao ovu frazu u više varijanti.

    Kada je jednom Sedvik dozvolio sebi da napravi šalu i kaže da, pored žene, muškarac može imati i ljubavnicu, Hitler je odgovorio: „Politika — to je žena. I onome ko je vara otkinuće glavu“. Njegov strah od žena bio je očigledan.

    Hitler je voleo da ponovi i ovo: „Postoje samo dva načina da procenite čoveka. Po tome kakvom ženom se oženio i po tome kako je umro“.

    Teško detinjstvo i poročna mladost

    „Pogled na Hitlerov rodoslov otkriva incestuozne veze“, piše Fild. Adolfov otac Alojz se po treći put oženio svojom rođakom Klarom Pelcl, koja je imala češke korene. Već je imao dvoje dece, sina Alojza i ćerku Angelu, bio je 23 godine stariji od Adolfove majke i imao je sadističke sklonosti — periodično je žestoko tukao celu porodicu — psa, decu, ženu. Ove detalje Sedvik je saznao od bivše žene Alojza mlađeg — Brigit, koja je živela u Londonu, a kasnije se preselila u SAD.

    „Od detinjstva je Adolf Hitler bio između oca, koga je mrzeo, i povučene majke. U takvoj atmosferi je ušao i u pubretet, a kao rezultat je formiran miks Edipovog kompleksa i otvorenog narcisizma“, ukazuje Fild.

    Ovaj period Hitler u svojoj knjizi „Majn kampf“ nije preskočio slučajno. Porodica je bila nefunkcionalna. Adolfov polubrat je u mladosti više puta gonjen zbog krađa, a kasnije je proteran iz Engleske zbog optužbi za podvođenje. Fild sumnja da je, od 1909. godine, budući firer u Beču vodio veoma raskalašan život i da ga je, čak, veneričnom bolešću zarazila „jevrejska prostitutka“. Postoje informacije i da je neko vreme bio u ljubavnoj vezi sa svojom rođakom Geli Rubal, ćerkom njegove polusestre Angele.

    Adolf Hitler i Eva Braun
    © AP Photo / Eva Braun's Album
    Adolf Hitler i Eva Braun

    Sve to se, po Fildovom ubeđenju, ozbiljno odrazilo na Hitlerovu psihu, stvarajući nepremostive psihofiziološke prepreke za punu komunikaciju sa ženama. Uključujući i seksualne odnose.

    Mrzeo da piše i prezirao obrazovanje

    U svom izveštaju antropolog je podrobno opisao Hitlerovo zdravstveno stanje, interesovanja i hobije koji su formirali ličnost „vođe nemačke nacije“.

    „Ljudima sa normalnim vidom je bilo veoma teško da se dugo nalaze zajedno sa Hitlerom, posebno noću. Doktor Sedvik je često padao u očajanje kada bi u 4 ujutru firer zahtevao da mu se obezbedi najjače moguće osvetljenje“, pisao je Fild.

    Stvar je u tome da je u oktobru 1918. u bici kod La Montena nedaleko od kaplara Hitlera eksplodirala granata sa hemijskim punjenjem i budući firer je totalno izgubio vid. Lekari su ga izlečili, ali su posledice ostale do kraja života. Pritom, Hitler je kategorično odbijao da nosi naočari i koristio ih je tek poslednjih godina — zbog neprekidnog naprezanja očiju, mučile su ga strašne glavobolje.

    Posle zatvaranja u Landsbergu, firer je patio od nesanice i pio velike doze lekova za spavanje. Veoma je zloupotrebljavao medikamente, uzimajući ih u ogromnim količinama, čak i one za poboljšanje varenja. Što se hrane tiče, bio je veoma izbirljiv: praktično nije jeo meso, osim što je povremeno sebi dozvoljavao piletinu.

    U Hitlerovim navikama i karakteru bilo je mnogo protivurečnosti. Tako se odlikovao hrabrošću koju je demonstrirao za vreme uličnih borbi i sukoba. Sa druge strane, izlazeći iz zatvora, živeo je u strahu za svoj život — stalno mu se činilo da se spremaju da ga ubiju.

    Nije voleo da piše — ni ručno ni pisaćom mašinom. Strasno je, kako kaže Fild, jurio za novostima i vestima — zbog pregledanja svežih novina prekidao je i najvažnije sastanke. Istovremeno, voleo je da čita samo ono što je davalo potvrdu njegovim idejama i knjige iz kojih je mogao da izvuče nešto praktično i važno za sebe. Pre svega, to se odnosilo na veštinu upravljanja narodom i oratorske sposobnosti — omiljeni heroji su mu bili Aleksandar Makedonski, Brut, Katilina, Cezar, Henri VIII, Isus Hristos, Muhamed, Mojsije, Luter, Kromvel, Napoleon, Kutuzov, Bizmark i druge sjajne ličnosti.

    Fild je došao do zaključka da je Hitler bio veoma autosugestivan: napravio je u svojoj mašti idealnu sliku kojoj je svim snagama želeo da odgovara. U ranom periodu političkog delovanja predstavljao je sebe kao dobošara koji za sobom vodi gomilu, i više se puta javno vraćao takvom imidžu. Kasnije je njegova ikona postao Kromvel — kao neprijatelj parlamentarizma, protivnik opšteg prava glasa i Rimokatoličke crkve. Posle njega, tu su bili Fridrih Veliki, pa Napoleon. Bio je i period kada je Hitler jednostavno idealizovao Musolinija.

    Ante Pavelić i Benito Musolini
    © AP Photo /
    Ante Pavelić i Benito Musolini

    Što se umetnosti tiče, Hitler je veoma voleo cirkus i neretko je cirkuskim artistima slao cveće i čokoladu. „Prezirao je obrazovanje i nikada nije studirao“, navodi se u izveštaju.

    Sedvik je 1923. godine pokušao da ubedi Hitlera da promeni oblik brkova koji je, po njegovom mišljenju, bio ružan.

    „Ne brinite se za moje brkove. Ako sada nisu u modi, ući će u modu kasnije — samo zato što ih ja nosim“, odgovorio mu je Adolf Hitler.

    Tagovi:
    Ernst Rem, Rudolf Hes, Sedvik, Henri Fild, Adolf Hitler, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga