08:20 17 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Protest isrped saudijskog konzulata u Istanbulu, posle ubistva Džamala Hašogija

    Bliskoistočni triler se komplikuje: Zašto je Hašogi morao biti ubijen (video)

    © AFP 2018 / BULENT KILIC
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    0 224

    Iako je ubistvo novinara Hašogija tragično, na meti ove afere sada se nalazi saudijski princ Muhamed bin Salman.

    Otkako je postavljen za prestolonaslednika u januaru 2015. godine, Muhamed bin Salman je učinio sve kako bi pokazao da je sposoban da vlada Saudijskom Arabijom. Krenuo je u ekonomske reforme, ženama dozvolio veća prava, ali je napravio i nekoliko velikih grešaka. Započeo je rat u Jemenu, zbog kog je Saudijska Arabija na meti kritika čitavog sveta.

    Poslednja greška mu je Džamal Hašogi, koji je 2. oktobra ubijen i raskomadan u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Dok ga ceo svet vidi kao glavnog krivca za smrt novinara, u Kraljevini misle da je loše vodio čitav slučaj.

    Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ saglasni su da je ubijeni saudijski novinar bio veoma kontroverzna ličnost.

    Borislav Korkodelović, bivši spoljnopolitički urednik u Tanjugu, kaže da je Hašogi bio u novinarstvu, ali i diplomatiji, povezan sa tajnim službama na zapadu, ali ništa manje za njega nisu bili zainteresovani ni Turci.

    Njegov deda Muhamed Hašogi, prema rečima Korkodelovića, bio je lekar na dvoru osnivača saudijske dinastije Ibn Sauda, a njegov stric Adnan Hašogi bio je trgovac oružjem, jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. Počeo je da se probija u vreme uspona Osame bin Ladena i pratio je njegove početne korake.

    „Zanimljivo je da je bio i savetnik princa Faisala el Turkija, koji je 20 godina bio šef tajne službe Saudijske Arabije, a potom i ambasador u SAD i Velikoj Britaniji. Na oba ta mesta Hašogi je bio njegov predstavnik za štampu“, kaže Korkodelović.

    Iako je Hašogijevo ubistvo tragično, na meti ove afere, prema mišljenju istoričara i publiciste Nemanje Starovića, nalazi se princ Muhamed bin Salman. Zanimljivo je, kaže, pratiti korake Bele kuće, a pre svega predsednika Donalda Trampa i njegovog zeta Džareda Kušnera.

    „Određeni krugovi u Saudijskoj Arabiji su antagonizovani prinčevom vlašću u poslednjih godinu dana, ali mi se čini i da neki krugovi u Vašingtonu u svemu vide priliku da naprave ozbiljan bočni udar na Donalda Trampa“, smatra Starović. 

    I docent na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost, dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku Slobodan Anđelković smatra da je cela „afera Hašogi“ pritisak na američkog predsednika. On kaže da je dobro poznato da zbog Irana, ali i zbog ekonomskih interesa, Vašington neće menjati stav prema Rijadu.

    Anđelković podseća da je prva Trampova poseta kao predsednika SAD bila upravo Saudijska Arabija.

    „Tramp je sa tadašnjim ministrom odbrane, a sadašnjim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom ugovorio prodaju oružja u vrednosti od 110 milijardi dolara, i to samo u prvoj fazi. To je i za njega kao biznismena ali i njegove birače veoma značajno, jer SAD zahvaljujući takvoj politici doživljavaju ekonomski rast“, rekao je Anđelković. 

    S obzirom na činjenicu da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kaže da Ankara ima još dokumenata i informacija o ubistvu saudijskog novinara koje će otkriti „kada bude pravo vreme“ Korkodelović naglašava da Turska veoma mudro plasira informacije „na kašičicu“, jer je to policijska država. 

    Korkodelović, pre svega, postavlja pitanje kome je pala na pamet ideja da na jednog čoveka pošalje 18-člani odred „Tigrovi“. Prema njegovom saznanju, oni „rade“ već godinu dana, a ovo im je bila prva operacija u inostranstvu. „Čini mi se da je princ precenio i svoju, a i moć svoje države da može da preduzima takve mere. Smatra da će mu ostatak sveta tolerisati ovakve postupke zbog značaja Saudijske Arabije kao regionalne sile i energetske supersile“, ocenio je Korkodelović.

    Starović, koji je i sam autor kriminalističkih romana, kaže da ne veruje u slučajnosti i u tome nalazi indikator da bi „slučaj Hašogi“ mogao da bude zamka za prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Prema njegovom mišljenju, princ je najverovatnije izdao nalog za likvidaciju Hašogija, jer je on radio sve da uruši njegov ugled, ali je ona mogla biti urađena na stotine drugih načina, manje upadljivih.

    „Čini mi se da ovaj slučaj može biti indikator, ali i katalizator krupnijih promena u savezništvu Vašingtona i Saudijske Arabije, koje je definisalo Bliski istok u drugoj polovini 20. veka. Međutim, kada pogledamo deset godina unazad, vidimo da položaj Saudijaca slabi, jer Amerika više nije zavisna od njihove nafte. Rijad je shvatio da vreme ne radi za njih, da njihova moć u Persijskom zalivu slabi i da moraju da pokušaju da preokrenu situaciju. Zbog toga su mnogo uložili u saradnju sa novom Trampovom administracijom, a Hašogi je to narušavao“.

    Starović dodaje da će Vašington insistirati na tome da Saudijska Arabija ispuni obećanje da će povećati proizvodnju dva miliona barela nafte dnevno kako bi se usporio rast cene tog derivata, jer SAD žele da stopiraju naftu iz Irana.

    Istanbulski tužioci pripremili su zahtev za izručenje 18 osumnjičenih za ubistvo saudijskog novinara koji se terete za „ubistvo s predumišljajem, nanošenjem povreda ili mučenjem“, tvrde u Ministarstvu pravde Turske.

    Najavljeno je i da bi glavni tužilac Saudijske Arabije trebalo da doputuje u Tursku kako bi dao što više relevantnih podataka. Korkodelović ipak dodaje da nije nimalo slučajno to što je direktorka CIA Đina Haspel odmah posle ubistva otišla u Ankaru.

    „Redžep Tajip Erdogan pokušava da izvuče iz ovog slučaja što više, i politički i ekonomski. U čitavom sunitskom svetu postoji revanšistički pristup prema kući Sauda, jer je njen osnivač Ibn u stvari preuzeo presto od direktnog Muhamedovog naslednika Šarifa od Meke“, smatra Korkodelović.

    Kada se uzmu u obzir sve zvanično saopštene činjenice, Anđelković smatra da je na delu licemerje zapadnih sila koje su zbog „slučaja Skripalj“ odmah Rusiji uvele sankcije, dok sa druge strane, na otvoreno priznanje Saudijske Arabije za ubistvo Džamala Hašogija, još ne reaguju.

    Tagovi:
    Džamal Hašogi
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga