08:59 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Amerika i Kina, ilustracija

    Sto godina kasnije — ko priprema novi svetski rat? (video)

    © AP Photo / Andy Wong
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    0 2714

    Dok američka vojska u svoju bazu Ramštajn u Nemačkoj doprema količine municije kakve nije dopremala još od agresije na našu zemlju, ruska misija pri Ujedinjenim nacijama tvituje: „Rusija se priprema za rat, a Sjedinjene Države pripremaju rat“.

    A predsednik Kine Si Đinping istovremeno poručuje da se treba „skoncentrisati na pripreme za rat (…) i napraviti odgovarajuće planove“. Si ima opasno dobar razlog za to jer, kako je ovih dana rekao doskorašnji komandant američke vojske u Evropi general Ben Hodžis, „velika je verovatnoća da SAD kroz 15 godina biti u ratu s Kinom“.

    Paralelno s ovim upozorenjima na katastrofu, u Norveškoj je u toku „Trajdent džančer 2018“, najveća NATO vojna vežba od 2002. u kojoj učestvuje više od 50 hiljada vojnika ovog pakta, a Amerika je najavila povlačenje iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi iz 1987. godine, i to nedugo nakon što je izmenila svoju nuklearnu doktrinu i snizila prag za moguću upotrebu nuklearnog oružja.

    Da li se, 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, svet nalazi isuviše blizu nove i daleko strašnije katastrofe? Imaju li zaista Rusija i Kina razloga da se pripremaju za rat i kakva se namera krije iza poteza Vašingtona koji su izazvali ovakvu zabrinutost u Moskvi i Pekingu?

    O ovim pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili su vojni analitičar Ljuban Karan i novinar Politike Bojan Bilbija.

    „Razloga za brigu ima. Čitav svet sad kao da je u nekakvom grču, u iščekivanju onoga što će se dogoditi umesto kakve-takve stabilnosti koja je postojala donedavno“, ocenjuje Ljuban Karan, ističući da je „prelomni momenat predstavljala nova Pentagonova Strategija nacionalne odbrane, koja je, po procenama mnogih analitičara, veoma agresivna. I predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je istovetno upozorenje, rekavši da će Rusija na nju morati da odgovori.“

    Spomenutom strategijom s početka ove godine, podseća Bojan Bilbija, „Rusija i Kina su, uz još neke tzv. otpadničke države, proglašene za najveće protivnike SAD. Rusija se u Americi već duže vreme doživljava na takav način, a sve je počelo posle 2008. godine i rata na Kavkazu, kada je Rusija na agresiju režima Mihaila Sakašvilija u Gruziji koji je imao podršku Zapada, prvi put pokazala da neće dalje uzmicati“.

    Prevratom u Ukrajini i antiruskim sankcijama, dodaje Sputnjikov sagovornik, „situacija je dodatno eskalirala i sada se nalazimo na tački u kojoj je sve moguće… Kada imate toliko pušaka koje vise na zidu kao kod Čehova, neoprezno rukovanje lako može da dovede do eksplozije. Mesec dana pred rat 1914. niko nije mogao ni da sanja da će on izbiti…“

    U citiranom tvitu ruske misije pri UN dalje se navodi: „Zašto bi se“ — ako već ne priprema rat — „Amerika povlačila iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, nadograđivala svoj nuklearni potencijal i usvajala novu nuklearnu doktrinu koja spušta prag za upotrebu nuklearnog oružja?“

    „Američka najava izlaska iz sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa“, objašnjava Ljuban Karan, „najopasniji je među potezima koje je Vašington dosad preduzeo, zato što je ovaj sporazum protivniku garantovao dovoljno vremena za reakciju, te su se zato i jedna i druga strana, u strahu od uzajamnog uništenja, uzdržavale od upotrebe nuklearnog oružja. Na tome je počivala ravnoteža straha, a sada je to dovedeno u pitanje.“

    „Najava povlačenja iz sporazuma može se shvatiti i kao američki pokušaj uvlačenja Rusije u trku u naoružanju, kako bi je ekonomski iznurio. Rusija će gledati da tu trku izbegne, jer se ona tokom osamdesetih godina prošlog veka pokazala pogubnom“, komentariše Bilbija, navodeći da je „istovremeno reč i o američkom pokušaju da Evropu još više sučeli s Rusijom“.

    Ljuban Karan pak ukazuje na realnu mogućnost sukoba na drugoj strani sveta, „u Južnom kineskom moru, gde su interesi SAD i Kine direktno suprotstavljeni zbog njegovog značaja za globalnu trgovinu“.

    Istovremena ugroženost Rusiju i Kinu je navela na sve dublju saradnju, pored ostalog, i u okviru Šangajske organizacije za saradnju.

    Bojan Bilbija objašnjava: „Vojna saradnja Rusije i Kine samo je kruna njihove sveukupne ekonomske i političke saradnje. Iako ranije nije bilo tako, u poslednje vreme ta vojna komponenta njihove saradnje sve više izbija u prvi plan, što se videlo i na nedavnoj vojnoj vežbi ’Istok 2018‘ u kojoj je, uz 300 hiljada ruskih vojnika, učestvovalo i 30 hiljada kineskih i mongolskih vojnika. Time je demonstrirana usklađenost njihovih vojski, ali je pre svega upućena snažna politička poruka kojom su ostatku sveta pokazali da su zajedno. Moskva i Peking su se u proteklih dvadesetak godina ustezali da pokažu antagonizam prema Zapadu, želeći da sačuvaju dobre odnose, ali sada se to očigledno menja jer Rusija i Kina imaju veoma snažan interes da zajedničkim snagama odgovore na neprijateljske poteze Zapada. A to nas uvlači u veoma opasan vrtlog, u kome ni jedni ni drugi ne mogu ili ne žele da popuste — Amerikanci zato što bi time izgubili svoju imperijalnu poziciju, a Rusija i Kina zato što nemaju kuda dalje da se povlače.“

    Pa zato Kina i sprovodi vojne reforme koje se opisuju kao najveće u njenoj istoriji, dok predsednik Rusije Putin ne propušta priliku da, u želji da odvrati bilo kakvu eventualnu agresiju, ukaže na superiornost modernog ruskog naoružanja, kao što je to učinio pre dve nedelje kada je istakao: „Niko drugi nema precizno hipersonično oružje. Ostali planiraju da ga testiraju za godinu i po do dve, a mi ga već imamo u službi“.

    „Ko god da razmišlja da bi vojnim putem mogao da se obračuna s Kinom i Rusijom, u velikoj je zabludi“, zaključuje Ljuban Karan. „Ovo tim pre ako dodatno profunkcioniše veza između Rusije i Kine, a Amerika svojom politikom kao da ih tera jednu drugoj u zagrljaj… Ukupni napredak Rusije i Kine morao bi veoma brzo da razuveri sve usijane glave u Vašingtonu od izazivanja sukoba, jer on i samu Ameriku dovodi u ogromnu opasnost.“

    Tagovi:
    novi hladni rat, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga