10:24 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Proalbanska manifestacija u Novom Pazaru tokom rata

    Koreni najopasnijeg projekta na Balkanu posađeni i u Sandžaku (foto)

    © Foto : Istorijski arhiv Ras Novi Pazar
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    1385

    Iako smatra da mediji pridaju previše pažnje onome što Sulejman Ugljanin priča jer je reč o „političaru koji je pre deset godina pričao jedno, pre pet drugo, a danas priča treće“, istoričar dr Milutin Živković iz Instituta za srpsku kulturu kaže da je ideologija „Velike Albanije“ na prostoru Sandžaka dugo prisutna, barem od 1941, ako ne i ranije.

    Živković, autor studije monografije „Između ’Velike Albanije‘ i Srbije. Novi Pazar, Tutin i Ibarski Kolašin (1941—1944)“ dodaje da je 1941. godine, kada je došlo do nemačke okupacije Srbije, na tom prostoru svu civilnu vlast preuzeo bivši narodni poslanik Kraljevine Jugoslavije, bivši član Džemijeta i bivši kapetan turske vojske Aćif Hadžiahmetović Bljuta, poznatiji kao Aćif Efendija, inače etnički Albanac čija porodica vodi poreklo iz Đakovice.

    „Jedna od osnovnih odlika držanja muslimana sa prostora Novog Pazara i Tutina tokom okupacije Srbije jeste ideja širenja ’Velike Albanije‘. Već u junu ’41. predstavnici Novog Pazara Aćif Bljuta i Bahrija Abdurahmanović, inače etnički Turčin, odlaze zajedno sa albanskim predstavnicima Kosovske Mitrovice, Podujeva i Vučitrna u Beograd na razgovore sa komesarskom upravom i traže da se Novi Pazar pripoji Albaniji. S druge strane, traže da se srpske opštine, koje su bile rasprostranjene između Novog Pazara i Raške, izmeste iz Deževskog sreza sa centrom u Novom Pazaru i pripoje Studeničkom srezu sa centrom u Raški. Kad to Nemci nisu dozvolili, administracija Aćifa Bljute je 6. juna 1941. samoinicijativno proglasila odvajanje od okupirane Srbije i pripajanje Albaniji“, kaže Živković za Sputnjik.

    Doček nemačkim oficirima organizovan od strane Bljute i njegove administracije u Novom Pazaru tokom okupacije - pod brojem 2 se vidi Aćif Hadžiahmetović Bljuta
    © Foto : Arhiv Srbije u Železniku
    Doček nemačkim oficirima organizovan od strane Bljute i njegove administracije u Novom Pazaru tokom okupacije - pod brojem 2 se vidi Aćif Hadžiahmetović Bljuta

    Kad ni to Nemci nisu dozvolili, prešlo se na nešto oštrije mere, pa je u jesen ’41. došlo do masovnih sukoba na verskoj osnovi između Srba, sa jedne, i muslimana i Albanaca, sa druge strane, čiji su ciljevi bili pražnjenje prostora između Raške i Novog Pazara, gde su Srbi živeli u dominatnom broju, a zatim i širenje granica „Velike Albanije“ prema severu.

    Pripadnici 13. SS divizije Handžar čitaju nacistički pamflet „Islam i Jevreji“ sa temom Hitlerovog „konačnog rešenja“ jevrejskog „problema“.
    CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

    Početkom oktobra 1941, nemački garnizoni odlaze iz Novog Pazara i Raške a u Novom Pazaru ostaje samo lokalna albanska žandarmerija i gradska milicija, sastavljena od muslimana. Da bi odbranio grad od Srba iz okruženja, Aćif Hadžiahmetović poziva Albance iz Drenice koje predvodi Šaban Poluža, koji će posle podići pobunu 1944. protiv novih komunističkih vlasti.

    Dolazi do velikih sukoba, Srbi u dva navrata, predvođeni oficirima bivše jugoslovenske vojske, napadaju Novi Pazar, a albansko-muslimanske snage napadaju Rašku i tom prilikom dolazi do velikog razaranja prevashodno srpske imovine, kaže naš sagovornik.

    Iza cele priče oko sukoba kod Novog Pazara i Raške stajala je Italija, kaže naš sagovornik. Granica između Italije i Nemačke išla je linijom između Novog Pazara i Tutina. Tutin je pripao Albaniji dok je Novi Pazar ostao u „Nedićevoj Srbiji“.

    „Italija je pošto-poto želela ’Trepču‘, sve se vrti oko ovog rudnika na tom prostoru. Kad su se Nemci povukli u Kosovsku Mitrovicu u oktobru 1941, da bi je odbranili od srpskih ustanika, Italijani dolaze na ideju da preko uprave u Novom Pazaru izazovu sukobe u Deženskom srezu ne bi li tako dobili argument da sa vojskom uđu na prostor nemačke okupacione zone kako bi suzbili ustanike i samim tim bili što bliže ’Trepči‘. U pozadini sukoba koji traju dva meseca vodi se jedna diplomatska borba između Rima i Berlina, preko Tirane i Beograda, ko će uzeti bogata nalazišta sirovina“, kaže Živković.

    Doček nemačkom krajkomandantu iz Kosovske Mitrovice u Novom Pazaru. Na slici drugi desno od nemačkog oficira Ahmet Daca, Bljutin zet i načelnik Deževskog sreza.
    © Foto : Arhiv Srbije u Železniku
    Doček nemačkom krajkomandantu iz Kosovske Mitrovice u Novom Pazaru. Na slici drugi desno od nemačkog oficira Ahmet Daca, Bljutin zet i načelnik Deževskog sreza.

    Današnji Bošnjaci samo su delimično prihvatili politiku Aćifa Bljute. Postoje dokazi da je vršena i nasilna albanizacija muslimana slovenskog porekla na tom prostoru — uvođenje albanskog jezika u administraciju, kačenje slika Skendebega i albanskih zastava po varoši, promena imena ulica i javnih mesta, kursevi albanskog i škola na ovom jeziku, afirmacija nošenja ćulafa umesto fesova i slično. Međutim, postojao je i otpor lokalnoj upravi. Pošto je ona bila u potpunoj kolaboraciji sa okupatorom — on je mogao biti samo pasivni, naglašava Živković.

    Kad je reč o položaju Srba, oni su bili pod velikim pritiskom na tom prostoru od 1941. do oslobođenja krajem novembra 1944. godine. Već u leto ’41. vraća se socijalna struktura iz Osmanskog carstva na te prostore, odnosno sredinom 20. veka vraća se u Evropi feudalni sistem, a Srbi opet postaju građani drugog reda. Bili su naime, prinuđeni da plaćaju „ušur“ — četvrtinu godišnjih proizvoda domaćinstva — muslimanskih agama i begovima.

    Pripadnici 13. SS divizije „Handžar“ iz Novog Pazara
    © Foto : Istorijski arhiv Ras Novi Pazar
    Pripadnici 13. SS divizije „Handžar“ iz Novog Pazara

    „Tokom verskih sukoba u jesen 1941. godine zapaljeno je više od stotinu srpskih sela na liniji Novi Pazar — Tutin — Ibarski Kolašin — Raška, i to je rezultiralo progonom oko 20.000 Srba samo prema Studeničkom srezu. Posle kapitulacije Italije septembra 1943. ovaj proces se uz dirigovanje albanske uprave u Novom Pazaru, ponavlja i tako se poništavaju efekti dvogodišnjeg napora Nedićeve vlade da se Srbi prognane 1941, vrate na svoja ognjišta“. Novopazarski, tutinski i kolašinski kraj su 1944. godine bili skoro potpuno raseljeni od Srba, pa se može zaključiti da su oni pretrpeli etničko čišćenje za vreme okupacije, kaže Živković.

    Autor studije „Između ’Velike Albanije‘ i Srbije. Novi Pazar, Tutin i Ibarski Kolašin (1941—1944)“ dodaje da se duboka kolaboracija muslimana ogleda i u njihovom masovnijem učešću u SS snagama. Negde oko 150 muslimana iz Novog Pazara i okoline dobrovoljno je stupilo prvo u 13. SS diviziju „Handžar“, a onda i u 21. SS diviziju „Skenderbeg“, dok je pored njih bilo i između 600 i 700 pripadnika pomoćne SS policije (HIPO) pod kontrolom SS komande u Srbiji.

    Živković dodaje i da je postojao kratak period saradnje između kolaboracionih uprava u Novom Pazaru na čelu sa Aćifom Bljutom u Sjenici na čelu sa Hasanom Zvizdićem, sa jedne, i Vrhovne komande JVuO na čelu sa generalom Dragoljubom Mihailovićem, sa druge strane.

    Polovinom ’44. sklopljen je sporazum o zajedničkoj borbi protiv snaga NOVJ, ali je vrlo brzo propao jer je došlo međusobnih ubistava.

    „Sporazum je propao vrlo brzo nakon što je stupio na snagu“, zaključio je Živković.

    Tagovi:
    Velika Albanija, Drugi svetski rat, SS, handžar divizija, Milutin Živković, Aćif efendija, Milan Nedić, Draža Mihailović, Sulejman Ugljanin, Raška oblast, Novi Pazar, Albanija, Nemačka, Kosovo i Metohija, Italija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga