00:26 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Bayraktar Tactical UAS

    Ukrajina želi da napadne Donbas turskim bespilotnim letelicama (foto)

    CC BY-SA 4.0 / Bayhaluk
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    6082

    Ankara je, na zahtev Kijeva, odlučila da turske operativno-taktičke bespilotne letelice „Bajraktar TB2“ isporuči Oružanim snagama Ukrajine. Ovo visokotehnološko oružje Ukrajinci planiraju da koriste u predstojećem ratu sa Rusijom, najavljuje ukrajinski vojni novinar Jurij Butusov.

    Bespilotne letelice turske proizvodnje su opremljene sistemom za automatsko poletanje i sletanje i mogu da nose navođene protivtenkovske rakete i avio-bombe. Ovaj teški obaveštajno-ofanzivni kompleks ima najpre zadatak da patrolira, i to prilično sporo, kako ga radari ne bi opazili na velikim visinama. Osim toga, turski bespilotni sistem ima zadatak da skuplja podatke iz vazduha i da vrši visokoprecizno bombardovanje.

    „Kupovina ’Bajraktara‘ će Ukrajini omogućiti ozbiljne tehničke prednosti. Naučićemo kako da koristimo savremene bespilotne letelice, kako se iz njih puca i naučićemo princip rada“, napisao je Butusov na svojoj stranici na Fejsbuku navodeći sve dobre strane ovog tursko-ukrajinskog dogovora. Prema rečima ukrajinskog publiciste, činjenica da će Ukrajina uskoro posedovati turske bespilotne letelice nateraće Rusiju da potroši još više resursa kako bi se odbranila od moguće opasnosti sa Zapada.

    Bespilotna letelica Bayraktar Tactical UAS
    Bespilotna letelica Bayraktar Tactical UAS

    Međutim, Boris Šmeljov, rukovodilac Centra za spoljnu politiku RF, u okviru Instituta ekonomije Ruske akademije nauka, komentarišući za Sputnjik odluku Kijeva da od Turske kupi dronove, kaže da isporuka bespilotnih letelica ništa bitno neće promeniti, ali da potencijalno može dovesti do novih žrtava ili do novih stradanja, rušenja i problema. Ako se to desi, naravno da će uslediti odgovarajuća reakcija Rusije.

    „Ne mislim da će se ukrajinsko rukovodstvo odvažiti na direktnu konfrontaciju sa Rusijom, sa ruskim dobrovoljcima i ustanicima u Donbasu. Štaviše, odbrambene mogućnosti ustanika realno su takve da mogu da obore ove dronove“, smatra naš sagovornik.

    Ruski stručnjak dodaje da se među ukrajinskom vojskom pronosi glas da je veliki rat sa Rusijom neizbežan i da je neophodno pripremiti se i, naravno, ojačati arsenal.

    „Ovo se sve odvija u okvirima predizborne kampanje, jača antiruska histerija, Porošenko daje nekakve oštre izjave i preti — evo, na primer, kupovinom turskog oružja. Ne bi trebalo zaboraviti da i Amerika u poslednje vreme isporučuje oružje Ukrajini. Tako da će Kijev realno raspolagati većim obimom naoružanja“, smatra Šmeljov.

    Naš sagovornik dodaje da odnos snaga ipak ne ide u korist Ukrajine, kao i da Kijev odlično shvata da konflikt sa Rusijom ništa dobro neće doneti.

    „Naravno, o tako nečemu je strašno uopšte govoriti, užasno bi bilo i pomisliti da može doći do velikog rata Ukrajine i Rusije. Takva pomisao je nešto što se nikako ne uklapa u rusku svest i predstave o odnosima naša dva naroda. Zato se isporuka turskog oružja Ukrajini može posmatrati kao svojevrsni neprijateljski korak, ali isto tako moramo se pomiriti da je realnost takva kakva jeste“, pragmatičan je Šmljeov.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i predsednik Ukrajine Petro Porošenko
    © Sputnik / Nikolaй Lazarenko

    Osim pisanja ukrajinskog publiciste, javnost je o mogućoj kupovini turskih dronova saznala početkom novembra i sa Fejsbuk stranice Jurija Birjukova — savetnika predsednika Petra Porošenka. Birjukov, koji je i pomoćnik ukrajinskog ministra odbrane, tom prilikom je stavio do znanja da postoje indicije da će Kijev kupiti turske dronove.

    Na fotografiji koju je Birjukov objavio, ispred turskog drona mogao se videti Porošenko sa ukrajinskim ministrom odbrane Stepanom Poltorakom i šefom „Ukroboronproma“ Pavlom Bukinom. Iako tada nije bilo zvanične reakcije Kijeva, mogli su se čuti komentari stručnjaka sa obe strane, da su dronovi namenjeni borbama u Donbasu.

    Naravno, dodaje Šmeljov u svom komentaru za Sputnjik, dronovi mogu proširiti potencijal ukrajinske vojske i mogućnosti konfrontacije sa ustanicima u Donbasu. Na pitanje kako ocenjuje to što Turska prodaje oružje Ukrajini, naš sagovornik objašnjava:

    „U ovom trenutku, Rusija se prema Turskoj postavlja kao prema partneru sa kojim ima zajedničke interese, ali nas mnogo toga i deli. Da li je dobro ili loše to što Turska prodaje oružje Ukrajini? Iz perspektive interesa Moskve, to je svakako loše. Turska je mogla uzeti u obzir zabrinutost Rusije, ali očigledno to nije učinila. Ankara isporučuje Kijevu bespilotne letelice koje svakako povećavaju vojni potencijal ukrajinske armije“, zaključuje ruski stručnjak.

    Što se tiče poteza Turske u ovom slučaju, Jurij Počta, profesor na ruskom Univerzitetu prijateljstva naroda, u komentaru za Sputnjik kaže da ipak ne bi trebalo mnogo da nas čudi potez Ankare.

    „Erdoganov stav povodom Krima je poznat, on smatra da poluostrvo ne pripada Rusiji, već da je to okupirana teritorija Ukrajine. Erdogan na taj način, između ostalog, pokušava da se dodvori krimsko-tatarskoj dijaspori, a prema različitim izvorima između 500.000 i dva miliona živi u Turskoj. Erdogan je davao različite izjave povodom Krima, a mogao se steći utisak da je gotovo obećavao pomoć u ’oslobađanju‘ ruskog poluostrva. Zato, ukupno gledano, Turska ima veoma kontradiktornu politiku i, što se tiče vojne saradnje, blokovske pripadnosti, i uopšte spoljna politika joj je nedosledna. Takav je eto naš veliki sused. Oduvek je Rusija sa Turskom imala veoma složene odnose, setimo se nekoliko razornih ratova tokom 19. veka, između tada Osmanske i Ruske imperije. Tako da se može reći da današnji odnosi i nisu toliko loši“, ističe Počta.

    Naš sagovornik podseća i da Kijev i Ankara imaju dobre diplomatske i ekonomske odnose, kao i da smo svedoci da rade i na razvijanju vojnotehničke saradnje.

    „Erdogan, rukovodeći Turskom, pokušava da postane i regionalni lider sa čitavim spektrom ekonomskih aspekata razvoja, uključujući i napredak namenske industrije. Dok Turska još uvek kupuje dosta naoružanja od Nemačke i SAD, istovremeno razvija i svoju vojnu industriju. Isto tako, Turska mora nešto konkretno da uradi sa delom naoružanja koje ne koristi, pa onda i prodaja nije loše rešenje. Ukrajina dobro dođe kao tržište gde može da se isporuči, proda deo naoružanja koje nije potrebno samoj Turskoj“, objašnjava ruski profesor.

    Formalno gledano, objašnjava Počta, Ankara može da isporučuje naoružanje Kijevu, sve dok to ne počne direktno da udara na ruske interese.

    „Ako postavimo pitanje da li ovakav korak Ankare protivreči odnosima Rusije i Turske, trebalo bi imati u vidu da je zvaničan stav Moskve da mi nismo u ratu sa Ukrajinom. Kijev, a ne Moskva, konstantno izjavljuje da je građanski konflikt u Donbasu zapravo rat između Rusije i Ukrajine. Ukoliko Ukrajina zaista ima nameru da koristi bespilotne letelice u Donbasu, mi ćemo svakako to osuditi. Ali dok do toga ne dođe, teško je govoriti o mogućim ruskim reakcijama“, zaključuje ruski profesor.

    Tagovi:
    bespilotne letelice, Rusija, Ukrajina, Donbas, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga