01:12 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kosovo Priština

    Prištinsko prinudno sletanje i posledice posle odbijanja Interpola

    © AFP 2018 /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    2612

    Vlast Kosova se nalazi na opasnoj silaznoj putanji gde mora da preispita sebe, ali istovremeno i građani Kosova moraju da preispitaju sebe, kome će, ako dođe do izbora, dati svoje glasove, zaključak je prištinskih analitičara.

    Politička situacija u Prištini sve više ide u ćorsokak, a nedobijanje vizne liberalizacije i poraz u Interpolu samo su dolili ulje na vatru. Opozicija najavljuje proteste i traži ostavke, a sve više se spominje i preispitivanje spoljne politike Kosova.

    Da li će prištinske lidere poraz u Interpolu otrezniti, ili će smisliti nove represije, koje će pre svega pogoditi Srbe na Kosovu i Metohiji? Ili će smisliti nešto drugo?

    Politikolog iz Prištine Behljuj Bećaj kaže da se Kosovo poslednjih godina nalazi na velikoj raskrsnici, a tome treba zahvaliti političkim faktorima u Prištini, a ne spoljnim faktorima.

    „Izlaganja da će Kosovo i kosovska država biti veoma brzo uključeni u međunarodne organizacije i tako dalje, jesu samo obećanje bez pokrića, i to onih koji su zapravo uzrok loših odnosa unutar Kosova, degradiranja institucija, što se odražava i na međunarodne faktore, pa prema tome i na učlanjenje u Interpol“, objašnjava profesor Bećaj. 

    Naš sagovornik kaže da je upravo ovo dovelo da sagledavanja i, kako navodi, preispitivanja funkcionisanja kosovske države. 

    „Možemo mi kriviti i Srbiju i Rusiju i Kinu, ali suština problema se nalazi kod nas i sve dok se ne iskorene uzroci ovakvog stanja, ne možemo osnovano kriviti druge. Dok se to ne ispravi, ne možemo očekivati da će Kosovo iz ove raskrsnice izabrati put koji vodi konsolidaciji i jačanju međunarodnih odnosa“, iskren je Bećaj. 

    Naš sagovornik iz Prištine izlaz iz svega ovoga vidi u potpunoj promeni političke elite, jer je ovo što je sada na političkoj sceni degradirano i nema legitimitet.

    „Ukoliko se to nastavi, a mislim da hoće, nastaviće se i dalje ruiniranje političkih odnosa unutar Kosova. Dakle, nemam alternativno rešenje, ali ova vlast nema legitimitet i to je činjenica. Nalazi se na jednoj opasnoj silaznoj putanji gde mora da preispita sebe, ali istovremeno i građani Kosova moraju da preispitaju sebe, kome će, ako dođe do izbora, dati svoje glasove“, zaključuje Bećaj.

    Stefan Filipović, politikolog iz Gračanice, ne misli da će srpska zajednica biti na meti osvete Prištine. On smatra da je kosovsko društvo sve svesnije da im za ono što se dešava nisu krivi Srbi iz Parteša, Gračanice ili Beograd, već njihovi političari. 

    „Ono što se menja, jeste pogled unutar kosovskog društva. Polako uviđaju da su se stvari promenile na međunarodnom nivou. Uviđa se značaj Beograda za Rusiju, Kinu i druge države koje ne priznaju secesiju Kosova. To znači da je kosovsko društvo prihvatilo da ima problem, shvata da se broj država koje podržavaju Beograd povećava na međunarodnoj sceni. Najbitnija stvar je da uviđaju da Amerika na međunarodnoj sceni gubi apsolutni primat i uticaj koji je imala“, analizira Filipović.

    Toga je, siguran je on, svesna i politička elita u Prištini, ali to vešto prikriva. Filipović zato veruje da će se i za „slučaj Interpol“ naći žrtveno jagnje, kao i da će to biti Bedžet Pacoli, ministar spoljnih poslova Kosova i njegova stranka.

    „Iz pozicije Srbina koji živi u Gračanici, mogu da kažem da je bolje da to jagnje bude Pacoli nego srpska zajednica. Zato i verujem da neće biti nekih novih represija, jer i Albanci postaju samokritični, realni i konačno stoje čvrsto na zemlji, jer su na nju spušteni ovom odlukom. Zato sada traže krivca unutar svojih struktura, traže promene i odgovore na još mnoga pitanja. Ali konačno niko više ne krivi Srbe“, uviđa Filipović.

    Da li će prištinska politička elita naučiti iz ovoga lekciju i shvatiti da će kad-tad morati da sedne da razgovara sa Beogradom, brzo će se videti.

    Tagovi:
    Interpol, Kosovo, Priština
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga