04:00 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Ukrajinska vojska u Kijevu.

    Ukrajinska provokacija bi mogla da izazove i pravi rat

    © Sputnik / Stringer
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    3345

    Po svemu sudeći, obistinilo se predviđanje eksperata da će ukrajinski predsednik Petro Porošenko zbog straha od poraza na predsedničkim izborima ići na eskalaciju vojnog sukoba.

    Posle nedeljnog incidenta u blizini Krimskog mosta, kada su brodovi ukrajinske mornarice nelegalno prešli državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, na šta su morali da reaguju ruski specijalci, u Ukrajini je uvedeno uvede ratno stanje u trajanju od 30 dana, a ukrajinska vojska je dovedena u stanje najviše borbene gotovosti.

    Porošenko tvrdi da je ratno stanje usmereno na odbranu zemlje, ali to nameće pitanje kako ratno stanje može pomoći u odbrani, tim pre kada tu zemlju niko i ne napada?!

    Čak i ukrajinski analitičari podsećaju da Ukrajina nije uvodila ratno stanje ni kada su vođene najžešće borbe u Donbasu, za vreme Ilovajska ili Debaljceva, a takođe ni za vreme krimskog proleća, 2014. godine, kada je Kijev na sva zvona govorio o „ruskoj agresiji“. 

    „To je bila namerna provokacija s ciljem da se proglasi ratno stanje i dovede do dalje eskalacije konflikta. Čini mi se da je ova situacija takva da vodi ka nepredvidljivoj eskalaciji. Bez obzira na to u kojem koridoru žele da zadrže situaciju — proglašavanje ratnog stanja, poništavanje izbora kako bi ostali na vlasti, ispunjavanje svoje obaveze prema nalogodavcima u Vašingtonu ili nekim drugim prestonicama, kao i stvaranje problema Rusiji — ova situacija može da se pretvori u pravi rat. I broj učesnika može da raste. Oni će sada u okvirima tog ratnog stanja pokušati da povrate Donbas i to može da bude povod za to da Rusija bude uvučena u konflikt, što bi moglo da dovede do direktnog sukoba Kijeva i Moskve“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Kirejev.

    Sva sociološka istraživanja u Ukrajini pokazuju da je Porošenko veoma nepopularan u svojoj zemlji, a svi pokušaji da popravi rejting nisu dali uspeha.

    Ratno stanje je u tim uslovima „adut“ pomoću kojeg se mogu odložiti izbori, ali i eliminisati opasni konkurenti. Pritom, politički protivnici se na taj način stavljaju u veoma nezgodan položaj, jer ukoliko oni ne podrže ratno stanje biće optuženi za „izdaju“ i „saradnju sa Kremljom“.

    Veruje se da bi posledice ratnog stanja mogle da budu represije prema političkim protivnicima u Ukrajini, cenzura medija, zabrana mitinga i protesta, konfiskacija imovine, itd.

    Eksperti smatraju da je Porošenko, čiji je rejting u zemlji na vrlo niskom nivou, „spreman da žrtvuje i brodove i mornare“ samo da bi silom obezbedio sebi još jedan mandat. On pokušava na sve načine da sačuva vlast i izbegne neizbežan poraz na izborima.

    „Najverovatnije, narušavanje granice je odluka predsednika Ukrajine Petra Porošenka, a ta odluka je povezana sa unutrašnjom političkom agendom, odnosno sa izbornom kampanjom. On želi da reši probleme sa veoma lošim rejtingom koji ima u zemlji. Kako bi pobedio na izborima, doneta je takva provokativna odluka, koja je dovela do toga da bude objavljeno ratno stanje na 60 dana. To govori o odluci Petra Porošenka da silom obezbedi sebi još jedan mandat. Ali, postoji i spoljni razlog — to je susret ’Velike dvadesetorke‘ u Buenos Ajresu, gde će se sresti predsednik Rusije i predsednik SAD, a najverovatnije da Porošenko želi da skrene pažnju na Ukrajinu“, smatra ruski analitičar Andrej Koškin.

    Šef Parlamenta Krima Vladimir Konstatinov izjavio je da iza provokacija ukrajinske vojske u Kerčkom moreuzu stoje Amerikanci, koji pokušavaju da uvuku Rusiju u novi konflikt.

    Politikolozi objašnjavaju da postoji nekoliko razloga zbog čega SAD odgovara da se situacija pogorša. Prvo, pod tim izgovorom oni mogu da ojačaju svoju vojno prisustvo u Crnom moru. To će omogućiti Vašingtonu da stvara napetosti oko Krima, a rezultat toga može biti dalje pogoršavanje odnosa Rusije sa zemljama NATO-a.

    Drugo, tu je i geopolitički faktor, to jest pokušaj SAD i nekih evropskih zemalja, pre svih Ukrajine, da izvrše pritisak na Rusiju zbog njenog rastućeg političkog uticaja u svetu.

    Pored toga, važan je i ekonomski faktor. Jedan od ciljeva provokacije Kijeva je, između ostalog, i pooštravanje antiruskih sankcija. Kijev je već istupio sa zahtevom da se prema Moskvi pooštre sankcije. Jasno je da je i Ukrajini i SAD „trn u oku“ izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“. Ukrajina će zbog izgradnje tih ruskih gasovoda izgubiti milijarde dolara od tranzita ruskog gasa, a Vašingtonu će to značajno poremetiti planove o isporukama američkog tečnog gasa u Evropu. Zbog toga bi provokacije u Crnom i Azovskom moru mogle da posluže kao novi razlog za uvođenje novih sankcija protiv Rusije, pre svega u energetskoj sferi.

    Još jedan cilj provokacije u Kerčkom zalivu mogao bi da bude i namera Kijeva da progura svoju rezoluciju o navodnoj „militarizaciji“ Azovskog i Crnog mora od strane Rusije u Ujedinjenim nacijama.

    Politikolozi podsećaju da Kijev planira da uskoro podnese rezoluciju OEBS-u i Savetu bezbednosti UN, koja bi, kako se očekuje, trebalo da osudi „rusku agresiju“ u tim vodama.

    Član Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič smatra da je jedan od ciljeva i diskreditacija Rusije.

    „Moskva je reagovala kao strpljivi roditelj na ponašanje neposlušnog, glupog deteta. Drugačije se situacija ne može oceniti. Uvek dođe trenutak kada je nemoguće sačuvati strpljenje. A o čemu se ovde radi? O izborima, naravno! Porošenkovi postupci su povezani sa rešavanjem njegovih pitanja o izborima putem provokacija. Dobro poznavajući psihologiju ovog nesramnog, ciničnog i nečovečnog ukrajinskog rukovodstva, mi smo još pre šest meseci govorili da će se nešto slično dogoditi. Ali oni su jadni i sami postali taoci, s obzirom da su takva dela, takve akcije nametnute spolja… Naravno, cilj svega ovoga je — Rusija, njena blokada, potpuna diskreditacija i, moguće, nekakve akcije, uključujući i vojna dejstva protiv Rusije“, rekao je Klincevič za Sputnjik.

    On napominje da je Ukrajina samo instrument u rukama Zapada, a da se na ovaj način opravdavaju akcije NATO-a u tom regionu.

    „Ukrajina je samo instrument onih koji su izdali komandu: „’Napred! Počnite sa provokacijom!‘. I njima u Ukrajini je takođe jasno da su taoci i da ih huškaju na te stvari. Sve to može dovesti do pojave vojnih brodova NATO-a u Crnom moru, što će izgledati logično za javnost u inostranstvu. Drugim rečima, pod izgovorom o navodnoj agresiji Rusije, opravdava se povećana aktivnost NATO-a i Sjedinjenih Država u ovom regionu“, zaključio je Klincevič.

    Podsetimo, situacija se zakuvala nakon što su u nedelju brodovi ukrajinske mornarice „Berdjansk“, „Nikopolj“ i „Jani Kapu“ nelegalno prešli državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Došlo je i do vatrenog okršaja, a u incidentu su tri ukrajinska vojnika lakše povređena.

    Sva tri broda su zadržana oko 20 kilometara od ruske obale i 50 kilometara jugozapadno od uobičajenog prolaza brodova kroz Kerčki moreuz ispod Krimskog mosta.

    Moskva i Kijev su razmenili oštre optužbe zbog kršenja morskog prava. Rusi tvrde da Ukrajinci nisu poštovali pravila morskog prava jer nije na vreme najavljen njihov prolaz Kerčkim moreuzom, a Kijev je tvrdi da su njihova plovila koja su krenula iz Odese ka luci Marijupolju bili najavljeni po svim pravilima.

    Rusija je pokrenula krivični postupak zbog povrede državne granice i zatražila hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN o stanju u Azovskom moru.

    Tagovi:
    Rusija, Kerčki moreuz, Ukrajina, Krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga