14:00 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zastava Velike Albanije

    Presečena vrpca „velike Albanije“: Zeleno svetlo upaljeno na Zapadu

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    3663

    Koliko je zajednička sednica vlada Albanije i Kosova u Peći simbolično ozvaničenje projekta Velike Albanije? Sudeći po ikonografiji i izjavama učesnika o „ekonomskom ujedinjenju“, moglo bi da bude.

    Poruke Edija Rame posle zajedničke sednice vlada Albanije i Kosova su direktna podrška Albanije Kosovu i jasno je da obe vlade rade na projektu „velika Albanija“, izjavio je za Sputnjik politički analitičar Branko Radun.

    „Velika Albanija“ je već stvorena u ekonomskoj sferi, na jedinstvenom ekonomskom prostoru se uveliko radi već godinama, tako da to nije nešto što je u planu, već je pitanje u kojem stepenu je ta ideja realizovana, dodaje Radun. Sledeći korak je političko i svako drugo objedinjavanje tog prostora.

    „Kada su ljudi u Srbiji upozoravali da projekat ’velike Albanije‘ može da izazove sukobe na celom Balkanu bili su optuživani da je to neka teorija zavere, da preteruju, da za to nema osnova, ali ova sad zajednička sednica dve vlade upravo govori da se na tome ozbiljno radi i da se, zapravo, prelazi se u novu fazu formiranja ’velike Albanije‘“, kaže Radun.

    Politikolog iz Gračanice Stefan Filipović ističe da je „velika Albanija“ činjenica još od „Prizrenske lige“ 1878. godine. Dodaje da kad biste seli u automobil i vozili se auto-putem od Prištine do Bara, ne biste bili svesni da ste promenili tri države — Srbiju, Albaniju i Crnu Goru.

    „Svuda gde su odredili da ’velika Albanija‘ bude, oni su to već povezali ekonomski, kulturološki i identitetski. Dakle, sednete u auto, krenete iz Prištine, vozite za Crnu Goru i tek kad izađete iz Bara i krenete ka Sutomoru vi imate utisak da ste ušli u Crnu Goru. ’Velika Albanija‘ je fakat i to je gotovo“, ističe Filipović.

    Međutim, „spuštanje lopte na zemlju“ bilo bi u praktičnom ekonomskom interesu Albanije, jer ekonomska razmena između Srbije i Albanije raste. Naši ekonomski subjekti imaju prođu na albanskom tržištu i Albanci se tek upoznaju sa onim što Srbija može da im ponudi.

    „Ovde na Kosovu, albanske firme, na primer, špediteri, zapošljavaju kosovske Srbe da voze šlepere iz Beograda za Tiranu, jer je veliki promet, koji ide uzlaznom putanjom. Albaniji ne treba sukob prištinskih elita i zvaničnog Beograda, jer je to totalno iracionalno i prištinska elita ponaša se kao ostavljena devojka posle glasanja u Interpolu“, kaže Filipović.

    Radun smatra da ekonomija ima težinu, ali je Albancima mnogo važniji politički projekat „velike Albanije“ i podrška Kosovu u antisrpskoj politici. Očigledno je da imaju podršku sa Zapada, jer Rama nikad ne bi sam, bez nečijeg zelenog svetla, ušao u takvu priču.

    „Rama figurira kao najprozapadniji lider na Balkanu, a najviše je vezan za Vašington i London, tako da ovo treba posmatrati u tom kontekstu — da je dobio zeleno svetlo da to uradi. Očigledno je da nekim silama nije u interesu normalizacija stanja na Balkanu. Mislim da se ovde Albanija nije ni pitala, nego im je rečeno da to urade i oni su to uradili. Naravno da je to i na njihovoj ideološkoj liniji ’velikoalbanske‘ politike, ali konci se povlače van Albanije i Kosova“, smatra Radun.

    On, međutim, ističe da danas postoji „politička šizofrenija u anglosaksonskom svetu“, odnosno da imamo različite tonove koji dolaze iz Vašingtona i Londona. Podrška Albaniji i Kosovu ne dolazi od vrha američke vlasti, ali to ne znači da će uskoro doći do „spuštanja lopte“.

    I Filipović smatra da kosovska politička elita radi po nalogu Zapada.

    „Ja se uvek pozivam na izjavu Ramuša Haradinaja: ’Kosovo nema spoljnu politiku‘, i to je fakat. Oni su pametni ljudi i rade sve što im se kaže i ćute. Mislim, to nije pametno ako hoćete da budete suverena država i normalan i civilizovan evropski narod, ali oni to rade. Kad god im neko nešto kaže, oni će to da slepo poslušaju, tako da su sve ovo neke međunarodne priče“, zaključio je Filipović.

    Tagovi:
    zajednička sednica, Vlada Albanije, Interpol, Vlada Kosova, Stefan Filipović, Branko Radun, Edi Rama, Ramuš Haradinaj, Velika Albanija, Albanija, Kosovo i Metohija, Velika Britanija, SAD, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga