21:55 16 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Korporacija Rosatom

    Atomska diplomatija: Kakav su to nuklearni dogovor postigle Rusija i Argentina

    © Sputnik / Natalья Seliverstova
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 771

    U Buenos Ajresu, u okviru samita G20, između Rusije i Argentine potpisan je sporazum o partnerstvu u oblasti mirnodopskog korišćenja atomske energije. Iako su detalji dogovora isplivali u javnost, zasad se samo nagađa o kakvim bi konkretno projektima moglo biti reči.

    Sporazum o saradnji u principu otvara put Rusiji za rad u Argentini u toj oblasti, ali dve države dogovorile su se i o mogućnosti realizacije projekata „mirnog atoma“ u trećim zemljama.

    Dokument potpisan u Argentini u prisustvu predsednika dveju zemalja, Vladimira Putina i Maurisija Makrija, predviđa razvoj različitih modela za realizaciju projekata izgradnje nuklearnih elektrana velikih i malih kapaciteta u Argentini, kao i rad na zajedničkoj realizaciji projekata u trećim zemljama, uključujući izgradnju istraživačkih centara i razvoj kadrovskih resursa za njih. Dokument otvara put za sprovođenje zajedničkih istraživanja, obuku kadrova i niz drugih pravaca.

    Istovremeno sa strateškim dokumentom potpisana je „mapa puta“ saradnje na realizaciji konkretnih rusko-argentinskih projekata u oblasti korišćenja atomske energije u miroljubive svrhe.

    „Iskreno govoreći, ne mislim da se na samitu G20 može razgovarati o nečemu konkretnom u ovoj oblasti. To nije ekonomski forum, niti atomska konferencija, već susret političkih lidera. Najverovatnije se tu radi o okvirnom sporazumu. Teško da se tamo moglo govoriti o nekim konkretnim projektima. Što se tiče Argentine, ne mogu reći da je ta zemlja jedan od lidera u atomskoj industriji, s obzirom na to da se zna da su lideri u ovoj oblasti Rusija, Francuska, Japan i SAD“, kaže za Sputnjik analitičar Aleksej Kalačjov.

    Prema dokumentu koji su potpisale Rusija i Argentina, strane će razmotriti mogućnost zajedničkog korišćenja flote plutajućih nuklearnih elektrana na osnovu ruskog dizajna, uzimajući u obzir završetak izgradnje prve plutajuće nuklearne elektrane na svetu „Akademik Lomonosov“.

    Ruski eksperti iz ove oblasti navode da su plutajuće nuklearke izvori energije budućnosti, a interesantne su još i po tome što su idealne za teško pristupačne i udaljene regione, gde je energija neophodna za jedan ograničeni period, na primer za radove na izgradnji nekog trećeg objekta.

    Kalačjov podseća da je Rusija nedavno izgradila plutajuću nuklearku „Akademik Lomonosov“, prvi projekat mobilnih energetskih blokova kakvih nema u svetu, što je dokaz da je ruska atomska industrija lider na globalnom nivou.

    „Mi smo nedavno izgradili plutajuću nuklearku ’Lomonosov‘ u Sankt Peterburgu, koja trenutno plovi u Jakutiju. Ona će ostati u Jakutiji i tamo će obezbeđivati električnom energijom lokalna preduzeća i naselja. To je ogroman brod sa nuklearnim generatorom tj. nuklearna elektrana malog kapaciteta koja se nalazi na plutajućem plovilu. To je tehnološki nova stvar. Na primer, u Jakutiji, gde vlada večna zima, problematično je izgraditi stacionarnu nuklearnu elektranu. Tamo postoji jedna manja, ali će umesto nje biti korišćena ova plutajuća“, navodi Kalačjov.

    Inače, ova nuklearka opremljena je sa dva reaktora KLT-40S koji su u stanju da obezbede snabdevanje električnom energijom za mesto u kom živi sto hiljada ljudi.

    Osnovna namena je da osigura električnu energiju za oblasti Krajnjeg severa i Dalekog istoka, kao i za udaljene industrijske zone i naftne platforme.

    Opremljena je i svim sistemima kako bi bila otporna na bilo kakve prirodne katastrofe, uključujući i nalete cunamija u skladu sa normama Međunarodne agencije za nuklearnu energiju. Zbog toga ruski eksperti smatraju da bi ovo rusko iskustvo i ruske tehnologije mogle da budu od velike koristi i pomoći i Argentini i drugim zainteresovanim zemljama.

    Pored toga, Rusija i Argentina su se dogovorile i o mogućnosti realizacije projekata „mirnog atoma“ u trećim zemljama. S obzirom na to da nema zvaničnih saopštenja o tome koje treće zemlje su zainteresovane za ovaj vid saradnje, u ruskim stručnim krugovima se zasad samo nagađa.

    „Moguće da je reč o zemljama Latinske Amerike. ’Rosatom‘ u principu ima sve potrebne tehnologije i sada bi trebalo videti šta bi u Argentini moglo biti interesantno za tu rusku državnu korporaciju“, dodao je Kalačjov.

    Saradnja Rusije i Argentine u nuklearnoj oblasti nije iznenađujuća ako se zna da atomska energija ima veliku perspektivu, a da Rusija poseduje napredne tehnologije potrebne za izgradnju nuklearnih elektrana, koje se odlikuju visokom ekonomskom efektivnošću, odgovaraju najstrožim standardima bezbednosti i ekologije.

    Inače, trenutno se više od 20 odsto električne energije u Argentini proizvodi uz pomoć ruske opreme.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je, između ostalog, obelodanio i da je sa argentinskim predsednikom razmatrao izgradnju nuklearne elektrane na osnovu ruskih tehnologija.

    Trebalo bi se setiti da je „Rosatom“ svojevremeno bio zainteresovan da se uključi u izgradnju šestog energetskog bloka nuklearne elektrane „Atuča“ u Argentini, a da se u toj zemlji trenutno radi i na razvoju nuklearnih elektrana malih kapaciteta. Nedaleko od Buenos Ajresa i „Atuče“ od 2014. godine se gradi energetski blok CAREM25, kapaciteta 25 megavati. To je novi eksperimentalni reaktor na lakoj vodi, kako bi se obezbedila jeftina električna energija za slabo naseljene delove Argentine.

    Pored toga, Argentina je ponudila „Rosatomu“ da se, pružajući svoje tehnologije, pridruži i projektu proizvodnje uranijuma u toj zemlji, što se Rusima čini kao zanimljiva ideja i spremni su da se uključe u taj projekat, a saradnja je već uspostavljena i u oblasti nuklearne medicine.

    Inače, 23. novembra stupio je na snagu rusko-argentinski međuvladin sporazum o saradnji u oblasti upotrebe atomske energije u miroljubive svrhe, potpisan jula 2014. godine, koji predviđa zajednička istraživanja u oblasti „mirnog atoma“, projektovanje, izgradnju i rad na nuklearnim elektranama i istraživačkim nuklearnim reaktorima, upravljanje radioaktivnim otpadom, obezbeđivanje nuklearne i radijacione bezbednosti i niz drugih.

    „Ukoliko dođe do realizacije svih planova, to će značiti da posle Evrope, Azije i Afrike, ruska nuklearna industrija stiže i u Južnu Ameriku, nastavljajući tradiciju ’atomske diplomatije‘“, zaključuju ruski eksperti.

    Tagovi:
    atomska energija, sporazum, Argentina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga