10:23 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ljudi u pabu gledaju britansku premijerku Terezu Mej u parlamentu, na TV ekranu, kroz prozor ilustrovan liderkom Unionista Severne Irske Arlen Foster kao Deda Mrazom i Mejove kao božićnim elfom. Lisburn, Severna Irska, 10. decembar 2018.

    London na raskrsnici: Terezu Mej spasava samo invazija vanzemaljaca

    © REUTERS / Clodagh Kilcoyne
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3571
    Pratite nas

    Posle odlaganja glasanja o sporazumu sa EU o „bregzitu“ u britanskom parlamentu, poslanici su britansku premijerku Terezu Mej ponizili i „kao krpu je razvlačili po parlamentu“, što je bila retka pojava, kaže za Sputnjik Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona.

    Tereza Mej je odložila glasanje zato što bi izgubila, a njena „ofanziva šarma“ u Briselu i evropskim gradovima u kojima namerava da traži ustupke je potpuno besmislena, smatra Ljepojević.

    „Britanska premijerka kupuje vreme čekajući da prođu Božić i Nova godina, ali definitivno je došao njen kraj“, ističe Ljepojević.

    Koje su opcije pred britanskom vladom i zvaničnim Londonom?

    Šta će biti dalje, odnosno da li će biti izbori ili će konzervativci uspeti da izaberu novog lidera u predviđenom roku, ne zna se. Naš sagovornik podseća da nije obavezno da budu novi izbori jer mandat za vladu dobija partija a ne ličnost, s tim što je predsednik partije automatski predsednik vlade.

    „Vrlo je teško reći šta će biti pošto Tereza Mej očigledno ne može da obezbedi dovoljnu većinu za ono što ona smatra idejom za izlazak iz EU. To što ona preti da uopšte neće biti ’bregzita‘ — to je smešno. Postoji Zakon o ’bregzitu‘ kojeg je potpisala kraljica i taj zakon stupa na snagu 29. marta sledeće godine. To ne može ona da promeni. Može, ako dođu vanzemaljci i napadnu Englesku“, kaže Ljepojević.

    Situacija je haotičnu a „bregzit“ je deo jedne mnogo šire političke krize i procesa, odnosno „deo jednog šireg kolapsa celog Zapada“. Međutim, za konačan dogovor o izlasku Velike Britanije iz EU ima dovoljno vremena jer je krajnji rok za tranzicioni period 31. decembar 2020. i mogao bi biti produžen za još godinu dana. U tom periodu, svako će igrati svoju igru.

    „U svakom slučaju, to su nadmudrivanja koja u osnovi nemaju nikakve veze sa izlaskom Velike Britanije. Mislim da je veći deo EU srećan što Britanci odlaze, ali je problem da se spreči da ne odu neki drugi“, smatra naš sagovornik.

    Lisabonski sporazum nije definisao na koji način mogu izaći zemlje iz EU, samo je definisao da one mogu izaći. Izlazak Britanije trebalo bi da bude model, odnosno „osnova kako neka zemlja može da izađe, i pod kojim uslovima“.

    „Prema tome, sada je birokratija EU zainteresovana za taj model i način izlaska iz EU nema nikakve veze sa Velikom Britanijom kao takvom“, ocenio je Ljepojević.

    Sa stanovišta EU, situacija je mnogo komplikovanija, jer postoji veliko raspoloženje za izlazak u zemljama koje, doduše, ne pripadaju evrozoni kao što su Švedska, Danska ili Poljska. Proces je jako složen, a istovremeno, politička elita, pre svega u Velikoj Britaniji, nema kapacitet da se nosi sa tako velikim problemom.

    „Predloženi ugovor sa EU ne liči na diplomatsku sposobnost stare Britanije. Ovo su sada neki drugi ljudi koji nemaju taj kapacitet. Oni su samo slika opšte krize na Zapadu“, zaključio je Ljepojević.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    bregzit, Torijevci, Konzervativna partija, EU, Siniša Ljepojević, Tereza Mej, kraljica Elizabeta, Severna Irska, Švedska, Danska, Poljska, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga