05:27 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Stefan Mitrović u Riju, posle pobede u finalu sa Hrvatskom.

    Šampioni, ne sipaju se vaše medalje u radijatore!

    © Sputnik / Konstantin Čalabov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3648
    Pratite nas

    Žrtva jednog od kafkijanskih procesa aktuelnih ovih dana u Srbiji mogao bi da bude vaterpolo klub Partizan — sedmostruki evropski šampion, osvajač 29 titula prvaka Srbije i Jugoslavije i 26 nacionalnih kupova.

    Klub koji je bio i danas je rasadnik „kadrova“ najuspešnije srpske reprezentacije, bije bitku da obezbedi mazut za grejanje bazena, dok je istovremeno u sporu sa beogradskom opštinom Voždovac, koja je podnela tužbu za iseljenje Partizana iz Sportskog centra Banjica.

    Milorad Vučelić i Miloš Vazura
    © Tanjug / DIMITRIJE GOLL

    Rukovodioci Partizana upozoravaju da bi okončanjem sudskog procesa, bez obzira što imaju „papire“ o trajnom korišćenju bazena, moglo doći do gašenja kluba.

    Situaciju u vaterpolo klubu Partizan pevač Partibrejkersa Zoran Kostić Cane prokomentarisao je rečenicom: „Dobro da imaju vodu.“ A to što je Partizan pozvao donatore da u toku grejne sezone doniraju po 3.000 dinara mesečno za grejanje bazena, Cane je rekao da je strašno to što oni prose.

    Naše društvo je polarizovano po pitanjima politike i sporta i to se najbolje vidi na primeru vaterpolista Partizana, najcenjenijeg vaterpolo kluba u Evropi, kaže za Sputnjik dugogodišnji sportski novinar Aleksandar Ostojić.

    „Nažalost, ’katanac‘ se nadvio nad sudbinom Partizana“, kaže Ostojić.

    Iako ne zna kakvi su bili ugovori Partizana o besplatnom korišćenju bazena, sve to ga podseća na slučaj sa fudbalskim klubom Partizan i njihovim stadionom koji je svojevremeno dobijen od vojske, a sad vojska traži da se vrati, ili da Partizan plaća neke pare.

    „Mnoge stvari se rade na radost nekih navijača Crvene zvezde i na žalost navijača Partizana, a mi koji volimo i Crvenu zvezdu i Partizan podjednako, mi smo ožalošćena strana“, kaže naš sagovornik.

    Ostojić ističe da se ne samo u sportu lako odričemo institucija, isto kao što se lako odričemo i važnih ličnosti. Zato su i mnogi klubovi ugašeni.

    Neki su bili veštačke tvorevine, ali neki kao Partizan u vaterpolu nisu, nego su bili prave institucije koje su priznate u Evropi i u svetu, čak toliko priznate, da jedan bazen u Beogradu nosi ime Milana Galeta Muškatirovića, legendarnog golmana Partizana.

    Vaterpolisti Partizana osvojili 29. titulu šampiona Srbije.
    Vaterpolisti Partizana osvojili 29. titulu šampiona Srbije.

    „I mnogi su skloni da nipodaštavaju taj Partizan i njegove nekadašnje uspehe, da kažu — to je bilo u vreme komunizma, ovog ili onog režima, država je davala ovoliko ili onoliko para… Da, država je davala pare, ali za te pare neko je napravio svetske igrače i asove, a za te iste pare neko je napravio katastrofu od kluba i pokrao te pare“, naglašava Ostojić.

    Prema njegovim rečima, „veštačke tvorevine“ su klubovi za jednokratnu upotrebu, a tipičan primer je bio vaterpolo klub Crvena zvezda, koji je jedno vreme imao sve beneficije od države, a onda je našao i jakog sponzora u liku moćnog političara.

    Crvena zvezda je jedne sezone pokupovala najbolje evropske igrače, naše igrače koji su igrali širom Evrope, dovela ih u Beograd, napravila „fajnal four“ u Beogradu i na tom „fajnal fouru“ osvojila prvenstvo Evrope.

    ​„Bila je prvak Evrope i posle toga se rasturila. Više to nije ona ista Crvena zvezda. Mislim da su sada drugi ili treći u državi i daleko su od evropskog vrha. Slična situacija je bila i sa vaterpolo klubom Bečej. Tu su neke političke strukture nabavile novac, napravile veštački klub koji je bio prvak Evrope, a posle toga se raspao, nema ga danas nigde“, podseća Ostojić.

    Sličnih situacija bilo je i u fudbalu, a osim primera Obilića „koji svima bode oči“, navodi i Mladost iz Lučana, klub koji je pre petnaestak godina ušao u Prvu ligu kad ga je „pogurao“ u to vreme visoki funkcioner SPS-a. U prvoj ligi nastupao je i klub Milicionar, kojeg je finansirao MUP Srbije.

    Međutim, upozorava Ostojić, ima i kontraprimera — da su klubovi sa ogromnom tradicijom i ugledom potpuno ugašeni ili devalvirani.

    Jedan od njih je OFK Beograd, koji je bio četvorostruki pobednik kupa velike Jugoslavije, a koji danas tavori u trećoj srpskoj ligi. Možda najbolji rukometni klub svih vremena — Metaloplastika iz Šapca, dvostruki evropski prvak, danas tavori u srpskoj ligi.

    Ostojić dodaje i da je „region“ pun sličnih primera. Tako trostruki evropski prvak u košarci, Jugoplastika iz Splita, tavori u hrvatskoj ligi, kao i zagrebačka Cibona, koja je takođe bila na evropskom tronu, a prvi prvak Evrope sa prostora Jugoslavije, sarajevska Bosna, danas ni ne postoji.

    Na drugoj strani, imamo primere uspešnih veštačkih klubova, a „najbolji i najrečitiji primer“ je košarkaški klub Cedevita iz Zagreba.

    „Tu je jedan bogat čovek Tedeski, vlasnik fabrike Cedevita, uložio velike pare i napravio klub koji je među četiri najjača u ABA ligi, a jedino što mu nedostaje je publika. Cedevita sve utakmice igra na gostujućem terenu, jer i kad igra u Zagrebu, okupi se 50 ili sto ljudi i to je znak koliko veštački klubovi znače ljudima“, zaključio je Ostojić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    rukomet, fudbal, Vaterpolo, košarka, Bosna, Metaloplastika, Jugosplastika, Cibona, Crvena Zvezda, Partizan, Milan Gale Muškatirović, Aleksandar Ostojić, Zoran Kostić Cane, Voždovac, Jugoslavija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga