11:59 24 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Grafit na kom su zastave EU i SAD

    Evropa poslala signal Vašingtonu da ne zaoštrava situaciju u tuđoj kući

    © AP Photo / Matt Dunham
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 1072

    Odluku Evropske unije da ne uvodi sankcije Moskvi zbog incidenta sa ruskim i ukrajinskim brodovima u Kerčkom moreuzu ruski eksperti tumače kao signal Vašingtonu koji stoji iza tih provokacija, ali istovremeno kritikuju Brisel zbog nepriznavanja ruskih granica duž Krimskog poluostrva i dvojnih standarda.

    Politikolozi podsećaju da se EU, kada to njoj odgovara, poziva na Helsinški dogovor iz 1975. godine, kojim je priznata nepovredivost granica nakon Drugog svetskog rata u Evropi, i postavljaju pitanje — a šta je sa Kosovom?!

    Ukrajinski brodovi u Kerčkom moreuzu
    Press-služba pograničnogo upravleniя FSB RF po Respublike Krыm

    Ruski politikolog Andrej Suzdaljcev navodi da Evropa ima dvostruke aršine, po kojima neko može da menja granice u Evropi, a neko ne može.

    „Ako se ovaj incident u zoni Kerčkog moreuza, a posebno u teritorijalnim vodama Rusije smatra ruskom agresijom, kako to naziva Kijev i za šta Zapad stalno okrivljuje Rusiju, onda se postavlja pitanje i kršenja postojećih granica u Evropi. Zapad poziva upravo Rusiju da se vrati u format evropske bezbednosne konferencije iz 1975. godine. Ali u tom slučaju je potrebno oživeti Istočnu Nemačku i ponovo ujediniti Češku i Slovačku. I što je najvažnije — šta raditi sa Kosovom i njegovim granicama? Taj momenat je veoma interesantan, zato što ako govore da Rusija nema granice i teritorijalne vode sa strane Krima, u tom slučaju se postavlja pitanje šta onda ima Kosovo. Ova situacija nije baš najjasnija — neko može da menja granice u Evropi, a neko ne može… Jasno je da ako počnu Rusiju da kažnjavaju zbog činjenice što tamo defakto postoje granice, čak i ako ih Zapad ne priznaje, postavlja se pitanje i drugih granica nepriznatih zemalja, kao što je Kosovo“, kaže Suzdaljcev.

    Prema njegovom mišljenju, EU je odbijanjem da uvede sankcije Rusiji poslala i signal Vašingtonu, koji tuđim rukama zaoštrava situaciju u Evropi.

    „To nije signal Kijevu. Sva ta provokacija od strane ukrajinske vojne mornarice odvijala se u koordinaciji sa SAD. To jest, to je poruka Evrope Sjedinjenim Državama, koje se nalaze s druge strane okeana, a rukama svojih marioneta pogoršavaju situaciju u Evropi. To nije razgovor Brisela sa Moskvom ili Kijevom, već sa Vašingtonom“, smatra Suzdaljcev.

    Helsinški dogovor pravno nema status ugovora i ne obavezuje njegove potpisnice da ga se pridržavaju, ali se zapadni zvaničnici pozivaju na njega onda kada njima to odgovora.

    Tako je nedavno šefica evropske diplomatije Federika Mogerini zahtevala od Rusije da „bezuslovno i hitno“ oslobodi ukrajinske mornare, ističući da Rusija krši „opšta načela“ utvrđena „Helsinškim dogovorom i Pariskom poveljom“.

    Ukrajinski brodovi u Kerčkom moreuzu
    Press-služba pograničnogo upravleniя FSB RF po Respublike Krыm

    Ona je navela da je to kršenje nastalo kao posledica „nezakonite aneksije Krimskog poluostrva od strane Rusije“ i da pokazuje „koliko je opasan put koji nas udaljava od zajedničkih principa, utvrđenih Helsinškim dogovorom i Pariskom poveljom“.

    Dogovor su potpisale 1. avgusta 1975. gotovo sve evropske države, uključujući SSSR i Jugoslaviju, kao i predstavnici SAD i Kanade. Jedino je Albanija kasnije, početkom devedesetih, ratifikovala taj dogovor.

    Evropski savet nakon samita održanog u četvrtak nije insistirao na uvođenju novih sankcija Rusiji zbog incidenta u Kerčkom moreuzu, iako su to ranije tražili Ukrajina i neke zemlje Istočne Evrope.

    Izvori iz evropskih struktura navode da u ovom trenutku većina zemalja EU smatra da bi bilo kontraproduktivno da se prelazi na primenu novih restriktivnih mera zbog događaja u Kerčkom moreuzu. Mišljenje je da je neophodno da se smanji eskalacija i reši pitanje dugotrajne inspekcije brodova, uključujući i evropske.

    Međutim, u dokumentu se ističe da Evropski savet „izražava krajnju zabrinutost zbog eskalacije napetosti u Kerčkom moreuzu i Azovskom moru i kršenja međunarodnog prava od strane Rusije“, a Evropa zahteva, kako se navodi, hitno oslobađanje svih zadržanih ukrajinskih mornara, kao i vraćanje zarobljenih brodova i slobodan prolazak svih brodova kroz Kerčki moreuz.

    Podsetimo, krajem novembra brodovi ukrajinske mornarice su, narušavajući Članove 19 i 21 Konvencije UN o morskom pravu, presekli državnu granicu Rusije. Brodovi su ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ignorišući zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Sva tri broda su zadržana, kao i članovi posade, među kojima su bila i dvojica pripadnika Službe bezbednosti Ukrajine koji su faktički rukovodili ovom specijalnom operacijom. U Moskvi je ovaj incident nazvan provokacijom.

    Tagovi:
    sankcije Rusiji, sankcije, EU, Rusija, Slovačka, Češka, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga