17:58 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Put u EU - ilustracija

    Ne koče nas samo elite: Ni građani najjačih zemalja ne žele da nas vide u EU

    CC0
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6692
    Pratite nas

    Rezultati istraživanja Eurobarometra koji pokazuju da kod građana postoji izvestan trend zasićenja proširenja Evropske unije novim članicama, dok sa druge strane, u zemljama koje možemo smatrati kandidatima za prijem i dalje ne opada entuzijazam za ulazak u taj savez, nisu neočekivani, kaže za Sputnjik analitičar Saša Adamović.

    Većina građana EU protivi se proširenju Unije novim članicama u narednim godinama, dok istovremeno u zemljama kandidatima i dalje prevladava podrška članstvu u EU i uverenje da bi to bilo korisno, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometra koje sprovodi Evropska komisija.

    Već dugo se govori da postoji neka vrsta zamora od proširenja EU i ona je proteklih godina primajući i neke nove države u svoje članstvo, a gledajući im u mnogo čemu kroz prste, zapravo dovela do toga da se problemi u EU uvećaju, dodaje Adamović.

    „Sa druge strane, EU je već neko vreme u ozbiljnoj političkoj i ekonomskoj krizi i to ovih dana vidimo i tako što se u nekoliko vrlo važnih zemalja održavaju protesti građana koji već dugo osećaju da su u EU koja je trebala da im omogući mir, rad, red, stabilnost i ekonomsko blagostanje, ali da su sve te njihove nade izneverene. Ekonomska situacija je sve gora i gora, nejednakost između tankog sloja elite i sve većeg broja građana EU sve veća i veća“, kaže Adamović.

    On dodaje da je u proteklih nekoliko godina veliki uticaj na EU imao dolazak miliona migranata koji menjaju demografsku sliku i vrše veliki pritisak na socijalni sistem zemalja članica.

    Takođe, građani EU promenom zakonodavstva gube sve više socijalnih prava, osećaju da je teret poreza koji se na njih svaljuje sve veći, a u Evropi sve više vlada strah od terorističkih napada. EU se nalazi na velikoj raskrsnici i to građani i te kako osećaju.

    Vlada velika neizvesnost kad je u pitanju sama budućnost EU, a ima i glasova koji tvrde da bi za deset godina EU mogla da se raspadne, smatra Adamović.

    „Naravno, pored ’bregzita‘, svaki čas se pominje mogućnost da i neke druge države u određenom trenutku napuste EU, a sa druge strane, rast suverenističkih ili nacionalpopulističkih pokreta u Evropi poslednjih godina takođe dovodi u pitanje dosadašnju politiku EU, odnosno briselskih elita koje nemaju adekvatan odgovor na krizu koja se dešava u EU“, kaže Adamović.

    U tom smislu, svakako će sledeći evropski parlamentarni izbori u maju sledeće godine gde se očekuje značajan uspon evropskih suverenističkih stranaka, itekako uticati na budućnost same EU.

    Komentarišući rezultate istraživanja po kojima proširenje najveću podršku uživa u Španiji (71 odsto), Poljskoj i Litvaniji (66 odsto), Rumuniji (65 odsto), Mađarskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (61 odsto) dok su najveći protivnici Finska (64 odsto), Francuska (62 odsto), Nemačka (61 odsto) i Austrija (58 odsto) Adamović kaže da se pokazalo da u onim državama koje ekonomski još uvek dobro stoje, više ne postoji raspoloženje ka proširenju.

    Druge države koje imaju brojne ekonomske i demografske probleme, kao i probleme nezaposlenosti, podržavaju proširenje, dok sa druge strane građani tih država napuštaju svoje zemlje i sele se u neke druge krajeve EU u potrazi za poslom.

    „Sličnu stvar možemo da primetimo i kod država koje su potencijalni kandidati. I dalje postoji određeni entuzijazam kad je priključenje EU u pitanju i verovatno je na prvom mestu to što je ulazak u EU za te građane još neka vrsta ulaska u ’obećanu zemlju‘, gde će moći da postignu određeno ekonomsko blagostanje, ako ne u svojoj, onda u nekoj drugoj državi“, kaže Adamović.

    Međutim, veliko je pitanje ne samo kakva je budućnost EU već i koliko je u ovom trenutku mogućnost proširivanja Unije zaista ostvariva.

    Kad je Srbija u pitanju, pre nekoliko dana imali smo posetu nemačkog poslanika Petera Bajera iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije, koji nam je jasno stavio do znanja da bez priznanja nezavisnosti Kosova nema ulaska u EU, podseća Adamović.

    „Ako uzmemo to u obzir, pitanje je koliko u ovom trenutku i da li uopšte naše evropske integracije koje predugo traju, uopšte imaju nekakvog smisla“, zaključio je Adamović.

    Standardni Eurobarometar za jesen 2018. godine sproveden je između 8. i 22. novembra na uzorku od 32.600 ljudi širom EU i u zemljama kandidatima Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj, kao i u nepriznatoj turskoj republici Severni Kipar.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    proširenje EU, javno mnjenje, eurobarometar, Evropska komisija, EU, Saša Adamović, Litvanija, Španija, Albanija, Mađarska, Poljska, Nemačka, Kosovo i Metohija, Francuska, Srbija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga