08:00 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Protest žutih prsluka u Parizu

    Mogu li „žuti prsluci“ da sruše Petu republiku? (video)

    © AP Photo / Rafael Yaghobzadeh
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1451
    Pratite nas

    Rotšildi su finansirali Hitlera, a danas finansiraju Makrona, stajalo je na transparentu koji su „žuti prsluci“ pre nekoliko dana razvili ispred Rotšild banke u Lionu. Uz najavu juriša na banke s ambicioznim ciljem da se, masovnim podizanjem novca, sruši čitav bankarski sistem.

    Protesti „žutih prsluka“ u Francuskoj, koji su otpočeli zbog povećanja takse na dizel gorivo, traju još od 17. novembra. Ukidanjem te takse francuske vlasti nisu uspele da prekinu proteste, naprotiv, sada se pre svega traže ostavka predsednika Emanuela Makrona i, u osnovi, promena čitavog političkog sistema od kojeg, kako se tvrdi, korist ima samo privilegovana manjina, a svi ostali su prinuđeni da pravdu potraže na ulici.

    Pošto početnim popuštanjem nije uspela da ukroti nezadovoljstvo Francuza, Makronova vlast sad najavljuje oštre mere kojima će to učiniti. Te mere trebalo bi da nas zabrinu, komentariše agencija „Blumberg“, iznoseći „najtežu“ optužbu. Predložene mere oštrije su od onih koje predsednik Rusije Vladimir Putin koristi kako bi suzbio političku opoziciju. A nekadašnji ministar obrazovanja Luk Feri čak javno predlaže da se policiji dozvoli da puca na demonstrante, i to ne samo gumenim mecima kao do sada…

    I to nije sve. Da postojeća politička previranja postanu još složenija, postarali su se lideri vladajuće koalicije u Italiji, Mateo Salvini i Luiđi di Majo, koji su antivladinim demonstrantima u Francuskoj pružili otvorenu podršku.

    Da li će „žuti prsluci“ uspeti da sruše sistem u Francuskoj? Ili će vlast uspeti da represijom, ako ne može drugačije, suzbije njihove proteste?

    U „Novom Sputnjik poretku“ o tim su pitanjima govorili dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije i novinar Filip Rodić.

    „Iznenađuje i trajanje demonstracija i izdržljivost demonstranata“, ocenjuje Slobodan Zečević. „To znači da smo suočeni s ozbiljnom socijalnom pukotinom u francuskom društvu koja očigledno ne može tako lako da se sanira, bez obzira na to što je Makron preduzeo neke mere da stiša nezadovoljstvo radničke klase i srednjeg sloja društva. Ali to nije dovoljno, jer je ta socijalna pukotina mnogo dublja nego što mislimo. O tome govore i sami ’žuti prsluci‘, koji kažu da je ovo borba 99 odsto nezadovoljnih društvenim poretkom i sistemom, protiv onih 1 odsto bogatih.“

    S druge strane, napominje Filip Rodić, policijska represija ne iznenađuje jer je to način na koji država Francuska svaki put reaguje na masovne proteste. Jedina razlika sastoji se u tome što su ove demonstracije, za razliku od nekih ranijih, krenule kao mirni protesti, a nasilje je isprovocirala sama država načinom na koji je pokušala da ih suzbije.

    S početnih 280.000 demonstranata u novembru, broj učesnika u protestima je krajem decembra spao na 34.000, ali početkom ovog meseca je, uprkos sezoni praznika, prema policijskim procenama ponovo porastao na oko 50.000 ljudi.

    „Ankete pokazuju da je sada nešto manji broj Francuza koji podržavaju ’žute prsluke‘ nego što je to bilo u početku. Podrška je sada na nešto više od 50 odsto, a bila je i preko 70 odsto. Uzrok tome mogle bi da budu najave povećanja minimalne zarade i određenih poreskih ustupaka prema penzionerima“, ukazuje Slobodan Zečević, ali i napominje:

    „Nedavno hapšenje jednog od lidera pokreta Erika Druea moglo bi da ima uticaja na ponovnu mobilizaciju pokreta, jer Francuzi ne vole tu vrstu postupaka.“

    Iz te ocene rađa se i razložna sumnja da bi nove mere za suzbijanje demonstracija, koje je ovih dana najavio premijer Eduar Filip i koje bi trebalo da budu usvojene početkom februara, zapravo mogle da proizvedu kontraefekat. Predviđaju se, naime, drakonske kazne: 15 hiljada evra i godinu dana zatvora za pokrivanje lica, a to uključuje i šal preko usta zbog zaštite od suzavca, policija će po sopstvenom nahođenju sastavljati spiskove onih kojima je zabranjeno učestvovanje u demonstracijama, biće joj dozvoljeno i da preventivno pretresa sve demonstrante…

    „Jasno je da ni u jednoj zemlji policija ne može da reši problem“, komentariše Slobodan Zečević. „Zato su francuske vlasti i najavile da će sledeće nedelje započeti široka javna rasprava o poreskom sistemu, organizaciji državne uprave… Time Makron želi da pokaže da kroz razgovor sa Francuzima želi da čuje zašto je narod nezadovoljan.“

    Međutim, ta debata već je doživela udarac budući da je ostavku morala da podnese njena koordinatorka Šantal Žuano, nakon što je otkriveno da bi za to bila plaćena 14.700 evra mesečno. Mnogi ocenjuju da je ovo prst u oko demonstrantima i još jedan pokazatelj odvojenosti elite od običnog naroda…

    „Njeni mesečni prihodi otprilike su deset puta veći od minimalne zarade u Francuskoj. To podseća na odluku prištinskih vlasti da za glavnog pregovarača s Beogradom imenuju Fatmira Ljimaja. Reč je o direktnom šamaru onima s kojima pregovarate, to je jasan signal o tome šta od pregovora očekujete“, komentariše Filip Rodić.

    „Makron je povukao mnogo nespretnih poteza, koji su proizvod njegovog političkog neiskustva“, smatra Zečević. „On je na vlast došao u ruiniranoj političkoj situaciji, u kojoj više ne postoje ni klasična desnica, a naročito klasična levica, budući da je Socijalistička partija, nekadašnja alfa i omega političkog života, praktično uništena zbog kompromisa napravljenih sa globalizmom, finansijskim sektorom i krupnim kapitalom.“

    Upravo tu negde i treba potražiti objašnjenje za novi vid protesta koji je najavljen, takozvani „juriš na banke“ masovnim povlačenjem novca kako bi se srušio čitav sistem.

    „Običan svet doživljava banke kao sastavni deo klase koja ga eksploatiše. To je naročito izraženo od svetske ekonomske krize 2008. godine, koju su izazvale banke, a zbog toga nisu kažnjene. Tada je i posejana klica koja danas počinje da daje plodove. Otuda i napadi na taj deo sistema, a ne samo na političku klasu“, navodi Filip Rodić.

    Sagovornici „Sputnjika“ veruju da tekuća kriza neće biti lako rešena i da bi mogla da izazove još krupnije posledice, uprkos tome što je Emanuel Makron u svom novogodišnjem obraćanju najavio da će nastaviti sa svojim programom reformi i da „neće biti popuštanja u garantovanju javnog reda i mira“.

    „Makron sad samo gleda kako da politički preživi. Od mnogih najavljivanih reformi on je zapravo već odustao“, ukazuje Slobodan Zečević. „Njegov politički autoritet potpuno je poljuljan i u Francuskoj se sada raspravlja o tome da li će on uopšte uspeti da završi svoj mandat do kraja i da sačuva institucije Pete republike, ili će kriza postati tolika da će eksplodirati čitav sistem.“

    „Makron krupnim koracima ide ka Šestoj republici“, zaključuje Filip Rodić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Pokret žuti prsluci, Emanuel Makron, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga