15:46 16 Februar 2019
Slušajte Sputnik
    Migovi-29

    Štit koji će videti Srbi: Zašto srpski „migovi“ prate Putinov avion do Beograda (video)

    © Sputnik / Vladimir Astapkovič
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    22841

    Vladimir Putin posle četiri godine stiže u zvaničnu posetu Srbiji koju u Beogradu, ali i u međunarodnim krugovima, vide kao jedan od najznačajnijih susreta u ovom političkom momentu.

    Biće to 14. razgovor predsednika Rusije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a mi smo o svim aspektima posete u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ razgovarali sa političkim analitičarom Aleksandrom Pavićem, direktorom Evroazijskog bezbednosnog foruma i penzionisanim general-majorom Mitrom Kovačem i diplomatom Zoranom Milivojevićem.

    Kako je najavljeno, Putinov avion će kroz vazdušni prostor Srbije do sletanja na aerodrom „Nikola Tesla“ pratiti „migovi“ Vojske Srbije.

    Kovač kaže da je sam taj gest naše države prema predsedniku Rusije izraz volje naroda, poštovanja njega kao ličnosti i Rusije kao države koja je u najtežim istorijskim momentima bila uz našu zemlju.

    „Sama slika bezbednosnog štita u vazdušnom prostoru Srbije jeste nešto što želi da vidi i naš narod, a verujem da će biti negativnih komentara iz regiona, pogotovo iz onih zemalja koje nam nisu mislile ništa dobro i koje su protiv bližih veza Srbije i Rusije“, rekao je Kovač.

    Pavić ocenjuje da trenutno u Srbiji sve može da podseća na predvečerje Drugog svetskog rata, jer su se okolne zemlje priklonile novom poretku, izuzev nas, koji jedini gledamo u pravcu Rusije.

     On kaže da može da napravi paralelu sa Kalinjingradom.

    „Kao da smo neka vrsta enklave, sa tim da bih voleo da imam i njihov status, s ponekim ’iskanderom‘. Mnogo toga se promenilo od Putinovog poslednjeg dolaska u Beograd. Svedoci smo da je Crna Gora nasilno ugurana u NATO, a tako će najverovatnije i Makedonija, pokušavaju da nateraju Republiku Srpsku da se odrekne vojne neutralnosti, siledžijski je nametnuta vojska Kosova, pravi se ’velika Albanija‘… I zato se postavlja pitanje — koja je razlika između NATO-a i Trećeg rajha, izuzev u stilu“, kaže Pavić.

    Diplomata Zoran Milivojević smatra da postoje tri nivoa posete.

    Prvi je globalni, jer je Putin sada jedan od lidera „velike trojke“, koji će u narednom periodu diktirati značaj međunarodnih odnosa. Drugi je regionalni, jer je Rusija na ovom prostoru sila sa velikim uticajem koji mnogi pokušavaju da suzbiju, a treći je bilateralni nivo.

    „Putin bez rezerve govori o strateškim odnosima, o poziciji Srbije u najužem krugu interesa Rusije. U ekonomskom smislu videli smo najavu niza sporazuma koji pokazuju da će se nivo ekonomskih odnosa znatno podići. To znači da i Rusija shvata da treba da primeni mehanizam koji primenjuje Zapad, kako bi mu parirala upravo na planu na kom on postiže krucijalni interes“, kaže Milivojević.

    Prema njegovim rečima, pored energetike i infrastrukture, veoma je bitna i vojna saradnja, ali i podrška Rusije Srbiji u procesu za Kosovo i Metohiju.

    On očekuje da će predsednik Putin dati punu podršku Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravnom poretku koji treba poštovati i za šta se zalaže Kina, ali i više od polovine čovečanstva, i to upravo zbog ponašanja Amerike danas.

    „Rusija će stajati iza Srbije u nastojanju da se to pitanje reši u njenom interesu, i njen predsednik će nam dati podršku za koncept za koji se zvanični Beograd bude opredelio, pri čemu je jasno da se kosovsko pitanje više ne može rešiti bez SAD i Rusije“, rekao je diplomata.

    Milivojević smatra da će status zaposlenih u Rusko-srpskom humanitarnom centru takođe biti jedno od ključnih pitanja o kojem će biti reči, jer zvanična Moskva nikada nije odustala od tog pitanja.

    On dodaje da će uz tu temu svakako biti reči i o saradnji sa ODKB, jer postoji tendencija da to ide u pravcu koji je uspostavljen sa NATO-om.

    Sa njim je saglasan i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma koji kaže da ako hoćemo da artikulišemo volju naroda onda treba u praksi t da imamo uravnotežen stav sa obe organizacije.

    „Ne vidim šta je problem da u niškom centru nekih pet-šest činovnika ruske administracije dobije diplomatski status. Ako to ne uradimo, onda je to naša legitimacija da se ne ponašamo dovoljno iskreno prema ruskoj strani. Ne treba u ODKB da budemo samo posmatrači, nego treba ovde da otvorimo kancelariju koja će po brojnosti biti ista kao što su prostorije NATO-a, i to van službenih prostorija Ministarstva odbrane“, rekao je Kovač.

    Pavić kaže da ne stoji objašnjenje da Srbija ne može da bude članica ODKB zato što se ne graniči sa Rusijom.

    „Oni imaju takvo naoružanje da mogu da pokrivaju ovaj naš prostor i iz oblasti Crnog mora. Brine me što se najavljuje novi, unapređeni IPAP sporazum, jer vidim da nema simetrije, a u isto vreme se vrši veliki pritisak na Republiku Srpsku da odobri aktivaciju MAP plana. Sa druge strane, u Rusiji kažu da ne treba tražiti ni od jedne države da se opredeli, što je civilizacijska razlika“, rekao je ovaj analitičar.

    Veliku pažnju svetske javnosti privlači odlazak Putina u Hram Svetog Save. Američka agencija AP navodi da je to najvažnija tačka Putinovog boravka u Srbiji i podseća da su mozaik na centralnoj kupoli Hrama oslikali ruski umetnici, od novca koji je donirao Kremlj.

    Naši sagovornici su saglasni u oceni da će iz Hrama Svetog Save u svet otići slika da je srpsko društvo moralno i duhovno bliže ruskom i da ne treba da se branimo, jer što ih više ubeđujemo, na Zapadu nam sve manje veruju.

    Tagovi:
    MiG-29, Vladimir Putin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga