23:26 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Momir Bulatović

    Kad pogrešna politika preraste u glupu

    © Sputnik / Dejan Simić
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Momir Bulatović
    0 1031

    Kada se dugo vodi pogrešna politika, ona u jednom trenutku zakonito preraste u glupu politiku. Nedavna posjeta Angele Merkel, njemačke odlazeće kancelarke, Grčkoj dodatna je potvrda ovoj staroj istini.

    Povodom nedavne posjete Angele Merkel Grčkoj, mediji glavnog toka su nagađali šta će se krupno desiti. Prisjećali su se da je ona posljednji put tu bila 2014. godine i da je tada Atina bila okupirani grad, ispunjen bijesnim ljudima koji su na svaki način htjeli pokazati da upravo nju doživljavaju kao glavnog krivca za nevolje koje proživljavaju u svojoj državi. U to vrijeme je njen sadašnji domaćin, premijer Aleksis Cipras, bio njen ljuti protivnik i nosilac nove nade za Grke.

    Kancelarka Merkelova je ovaj put prošla bez neprijatnosti. Ne toliko zbog brojnog policijskog obezbjeđenja, već prije svega što je Grcima bilo dosta i nje i njene politike i što ogromna većina njih jedva čeka da joj vidi politička leđa. Uz ponizno gostoprimstvo „kolege“ Ciprasa, po pisanju britanskog „Gardijana“, ona je na ovoj „pobjedničkoj turneji“ objasnila da sa Grčkom gradi nove „odnose povjerenja“ i Grcima je čestitala što su podnijeli patnje tokom 2010. i 2014. godine. Sporazumom iz avgusta prošle godine, složila su se ova dva premijera, Grčka je savladala krizu i krenula putem oporavka.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron, premijerka Velike Britanije Tereza Mej i nemačka kancelarka Angela Merkel.
    © AP Photo / Geert Vanden Wijngaert

    To nažalost nije tačno i to Angela Merkel veoma dobro zna. Sporazum Grčke i EU ne predstavlja ništa drugo do pristanak Ciprasove Vlade da svoju državu stavi u decenijsko dužničko ropstvo. Sputnjik je o njemu pisao kada je donesen, ali s obzirom na tragičnost njegovih posljedica, valja podsjetiti na osnovne odlike ovog ugovora.

    Avgusta 2018. godine je isticao treći program pomoći koji je ozloglašena Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) nametnula Grčkoj prije gotovo deset godina. Za rješavanje grčke dužničke krize bilo je uloženo trista milijardi evra, kroz tri programa pomoći. Kriza je, navodno, nastala zbog prezaduženosti Grčke.

    Na početku krize, 2009. godine, javni dug Grčke je bio 120 odsto njenog BDP-a. Nakon izgubljene dekade za Grčku, odnos javnog duga prema tadašnjem BDP-u Grčke se povećao i iznosio je 180 odsto.

    Novi dužnički ugovor se zasniva na odlaganju za deset godina isplate grčkog državnog duga od 96,6 milijardi evra, koji dospijeva 2023. godine. Ovaj dug je stavljen u stanje mirovanja sve do 2033. godine, ali uz uslov da se nastave stroge mjere štednje i obavezu grčke Vlade (sadašnje i svake buduće) da pristane na nadzor Trojke u pogledu primjene ovih politika.

    Od 2033. do 2060. godine predviđen je nemogući tempo otplate kredita, jer bi rate predstavljale 60 odsto državnih prihoda od poreza. Ali, i kada bi se ta nemogućnost ostvarila, odnos duga prema BDP-u Grčke iznosio bi 230 odsto.

    Evropska unija nije otpisala nijedan jedini evro grčkog duga, već je izvršila sramnu kamatnu kapitalizaciju postojećeg duga. Od ukupno trista milijardi evra datih Grčkoj za saniranje njenih dugova, 231 milijarda je upotrebljena da se spasu velike evropske banke, francuske i njemačke prije svih.

    U godinama sprovođenja programa EU pomoći Grčkoj njen BDP je smanjen za 25 odsto. Nezaposlenost je na nivou od 23,5 odsto, a među mladima iznosi 40 odsto. Penzije i programi socijalne pomoći smanjeni su za punih 70 odsto. Broj onih koji nisu u stanju da podmiruju svoje osnovne potrebe porastao je sa 11 na 20 odsto ukupne populacije. Porez na dodatu vrijednost je uvećan sa 19 na 24 odsto.

    Preko milion Grka živi u domaćinstvima gdje nijedan član ne radi ili ima manje od tri mjeseca posla godišnje. Svega petnaest odsto nezaposlenih prima neku novčanu pomoć. Prosječna kupovna moć u Grčkoj pala je sa 84 na 65 odsto prosjeka Evropske unije.

    Prema zvaničnim podacima iz 2014. godine, izgubljeno je 157 hiljada radnih mjesta. Nacionalna stopa siromaštva iznosi 35,7 odsto. Do 2015. godine Grčku je napustilo 427 hiljada uglavnom mladih i visokoobrazovanih ljudi. Ironijom, zaposlenje su našli najviše u Njemačkoj, čije su banke značajno doprinijele siromaštvu koje ih je natjeralo na emigraciju.

    Ovako „impresivni“ rezultati zaslužuju bijes, a ne lažne čestitke. Posebno kada je njihov donosilac osoba koja je presudno uticala na ovako pogrešnu politiku Evropske unije, koja nije osakatila samo članice EU periferije, već i njene bogate države. Uključujući i samu Njemačku koja se toliko promijenila, da više ne želi na svom čelu donedavno najmoćniju damu svijeta.

    Greške se dešavaju svima. Ali kada se one uporno i godinama nastavljaju, bez uviđanja da realnosti idu drugim tokom, one prerastaju u nešto drugo. Stoga, posjeta ovakve Angele Merkel ovakvoj Grčkoj više ne može biti okarakterisana kao greška. U pitanju je čista glupost.

    Tagovi:
    Angela Merkel, Aleksis Cipras, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga