08:32 18 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Moskva

    Nova ekonomska podela moći: Rusija prestiže Nemačku, a Kina — Ameriku

    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 951
    Pratite nas

    Rusija će naredne godine postati peta najveća ekonomija na svetu, a iza nje će ostati Nemačka i Velika Britanija, prognozira multinacionalna banka „Standard čartered“ u svojim dugoročnim prognozama rasta svetske privrede.

    U izveštaju koji prikazuje projekcije svetske ekonomije do 2030. godine, banka je saopštila da će Kina verovatno smeniti SAD sa čelne pozicije. Smena na tronu mogla bi se deseti već sledeće godine u nekoliko tačaka, kada se indeksi mere kombinacijom deviznih kurseva kupovne moći i pariteta i nominalnog bruto domaćeg proizvoda.

    Pored Kine, među prvih pet će se nalaziti SAD, Indija, Japan i Rusija. Od šestog do desetog mesta nalaziće se Nemačka, Indonezija, Brazil, Turska i Velika Britanija.

    Prema prognozama analitičara te banke, do 2020. godine većina svetske populacije biće klasifikovana kao srednja klasa. Azija će biti predvodnik porasta srednje klase, a u isto vreme srednja klasa će stagnirati na Zapadu.

    U izveštaju se predviđa da će azijske ekonomije značajno porasti u narednoj deceniji. Od deset najjačih svetskih ekonomija, čak sedam će biti iz Azije.

    Međutim, Svetska banka predviđa usporavanje rasta globalne ekonomije, a kao razloge za to navodi povišene trgovinske tenzije i posrtanje međunarodne trgovine.

    „Početkom 2018. godine globalna ekonomija je bila u punoj snazi, ali je tokom godine izgubila zamajac“, izjavila je izvršna direktorka Svetske banke Kristalina Georgieva.

    U izveštaju su revidirane najniže projekcije rasta svetske ekonomije za tekuću i narednu godinu za po 0,1 procenat, na 2,9 odsto i 2,8 odsto.

    Izveštaj Svetske banke došao je u trenutku dok su SAD i Kina u trgovinskom sporu, koji već mesecima potresa finansijska tržišta širom sveta.

    Svetska banka je u svojim ekonomskim prognozama rekla da očekuje povećanje stope rasta ruskog BDP-a na 1,8 odsto u 2020. i 2021. godini.

    Banka je u analizi objavila da se ruska ekonomija prošle godine povećala za 1,6 odsto. Imali su relativno nisku i stabilnu inflaciju, kao i povećanje proizvodnje nafte uprkos pooštrenim ekonomskim sankcijama. Međunarodni monetarni fond (MMF) je povećao svoju prognozu za rast ruskog BDP-a u 2019. na 1,8 odsto.

    Pozitivan uticaj rastućih svetskih cena nafte na rusku ekonomiju nadmašio bi negativan efekat sankcija Vašingtona. U međuvremenu, zvanični podaci Federalnog zavoda za statistiku pokazali su da je najveća ekonomija u Evropi — Nemačka naglo usporena 2018. godine. Ona je porasla za 1,5 odsto prošle godine, što je najsporija stopa od 2013. godine.

    „Te prognoze odražavaju očekivanja koja su se promenila zbog nedavnih događaja na tržištima. Ja to tako doživljavam. Svetska banka je finansijska institucija i ona ne može da ignoriše finansijske procese, a oni su sada takvi, da mnogi pokazatelji svuda padaju. Na primer, profitabilnost u Americi opada i očigledno, poslovno okruženje počinje da koči ekonomiju. Ovde deluje veoma jednostavan princip: ako je poslovno okruženje odlučilo da se ekonomija ’ohladi‘, onda će se ona i ’ohladiti‘. Zbog toga će ljudi pažljivije investirati novac. To jest, ta prognoza Svetske banke odražava ’hlađenje‘ biznis-klime, koje se dogodilo u poslednjem kvartalu i koje je trebalo očekivati, s obzirom da kontinuirani rast finansijskih tržišta traje od 2008. godine, uz manje korekcije. Ali, došlo je vreme recesije i ona se dogodila i to je bilo neizbežno, kao i dolazak zime“, objasnio je za Sputnjik ruski analitičar Dmitrij Golubovski.

    Pritom je, što se tiče Rusije, analitičar optimističan, iako će ti negativni procesi uticati i na Rusiju.

    Dok, kako kaže, svi očekuju pad rublje, on očekuje jačanje ruske nacionalne valute.

    Ekspert Vladimir Rožankovski objasnio je situaciju u ruskoj ekonomiji i uticaj zapadnih sankcija na nju.

    „Kada govorimo o slabljenju nacionalne valute, taj štap ima dva kraja. S jedne strane to je problem, jer stanovništvo ima manje raspoložive prihode. Ali s druge strane, slabljenje rublje ide u korist ruskom izvozu. Sada se Rusija nalazi pod zapadnim sankcijama i u toj situaciji ipak širi svoje trgovinske operacije. To je dvostruko važno, jer je svet na ivici protekcionizma. I Rusija i Kina podržavaju očuvanje trgovinskih odnosa. Međunarodna podela rada, koja proizvodi različite vrste proizvoda, veoma je važan element svakog napretka. Stoga je veoma važno da Rusija, uprkos teškoćama koje su povezane sa sankcijama, povećava obim trgovine i povećava trgovinski bilans“, smatra Rožankovski.

    Pozitivni trgovinski bilans Rusije u periodu januar-novembar 2018. godine iznosio je 191,4 milijarde dolara, tako da će rekord od 198 milijardi dolara iz 2011. godine najverovatnije biti oboren.

    Francuski mediji navode podatke ruske Federalne carinske službe, prema kojima je pozitivan trgovinski bilans zemlje porastao za 65,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

    „Sa ovom stopom rasta rekord iz 2011. godine (198 milijardi dolara) je lako ostvariv“, zaključuju francuski mediji.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    ekonomija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga