19:11 19 April 2019
Slušajte Sputnik
    Džordž Soroš na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

    Obračun u Davosu: Zašto je Soroš napao Kinu? (video)

    © AFP 2019 / Fabrice COFFRINI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    31261

    Raspoloženje u Davosu je „previše pesimistično“, utisak je koji s ovogodišnjeg okupljanja globalne finansijske i političke elite prenosi predsednik UBS banke Aksel Šmit. „Nervoza“ — opisuje „Volstrit džurnal“, a slično će i „Fajnenšel tajms“, koji navodi da je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove godine atmosfera bila „daleko mračnija“ nego pre.

    I ko zna koliko bi još mračnija bila da u proteklih godinu dana superbogati svoje bogatstvo nisu uvećali za još 12 odsto — dok su istovremeno siromašni osiromašili za dodatnih 11 procenata, tako da 26 najbogatijih pojedinaca sad poseduje koliko i 3,8 milijardi najsiromašnijih ljudi. S vedrije strane, broj milijardera se od svetske ekonomske krize gotovo udvostručio. I ovo je sistem koji nema alternativu, tvrdi vlasnik „Majkrosofta“ Bil Gejts.

    Ili pak zabrinutost bogatih i moćnih nije sasvim lišena osnova? Jer, upozorava iz Davosa osnivač „Alibabe“ Džek Ma, treća tehnološka revolucija koja je u toku mogla bi da izazove i Treći svetski rat jer dovodi do „geopolitičke redistribucije moći“. A Džordž Soroš sa istog mesta poziva na žestok obračun s Kinom i njenim tehnološkim kompanijama — kako Kina ne bi postala dominantna sila u sferi visokih tehnologija.

    O čemu se još govorilo u Davosu ovih dana? Šta globalna elita očekuje od godine koja je pred nama? I šta je najviše zabrinjava?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili pisac i izdavač iz Švajcarske Slobodan Despot i analitičar Branko Pavlović.

    „Ovogodišnji Davos je samo odraz atmosfere koja vlada na globalnom nivou“, komentariše Slobodan Despot. „O tome govori već i odsustvo lidera vodećih zemalja sveta, koji su preokupirani sopstvenim problemima — počev od francuskog predsednika Emanuela Makrona u neposrednom susedstvu. Kada se na to dodaju i nepoznanice u odnosu na tehnološku revoluciju, dalje posledice ekonomske nejednakosti, jasno je da zapravo i nema mnogo razloga za drugačije raspoloženje.“

    „Davoska elita“, smatra Branko Pavlović, „dugo se zavaravala i nije želela da sagleda ozbiljnost procesa koji su uveliko u toku“. „Naravno da njih nije zabrinulo ekonomsko raslojavanje, jer je taj novac ionako odlazio u njihove džepove, ali sada po prvi put postoji ozbiljna opasnost da se suoče s posledicama tog raslojavanja, koje je dostiglo tolike razmere da troje najbogatijih u SAD poseduje koliko donja polovina Amerikanaca… Jednostavno, u narodu počinje da ključa, i to ključanje njih sada brine.“

    U svojim analizama ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma, „Fajnenšel tajms“ i „Volstrit džurnal“ ukazuju na oštru razliku između prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg Davosa. Prošlogodišnji skup bio je obeležen „iznenađujućim osećajem bujanja“ podseća FT, „Volstrit džurnal“ napominje da su pre samo godinu dana učesnici skupa „bili ispunjeni optimizmom“, a sada — preokret. Šta se dogodilo u međuvremenu?

    „Dogodio se narod“, odgovara Slobodan Despot. „Sve više političkih struktura ili pada u krizu legitimiteta pred sopstvenim narodom kao u Francuskoj, ili prelazi na drugu stranu, na stranu naroda — kao što se sada dešava u Italiji. A to se desilo pre svega pod pritiskom migrantskog pokreta koji je pak, sada je to sasvim jasno, prouzrokovan upravo od strane tih globalnih finansijskih faktora koji od njega imaju ekonomsku korist.“

    Predsednik Kine Si Điping u Davosu
    © AFP 2019 / FABRICE COFFRINI

    Iako će „Volstrit džurnal“ cinično zaključiti da je, zbog ovako izneverenih očekivanja, „skup u Davosu čuven po svom pogrešnom tumačenju globalnog raspoloženja i događaja“, Branko Pavlović veruje da je problem dublji: „Drugačiji pristup, koji bi išao ka stvarnom rešavanju nadolazećih problema, neminovno bi morao da pođe od toga da elita mora da ima manje, odnosno da Amerika i njeni saveznici više ne mogu da zahvataju onoliki udeo svetskog bogatstva koliki su zahvatali. Njima je interes nalagao da ne priznaju posledice sistema koji su izgradili, sve dok je to bilo moguće.“

    Da bi sada i otvoreno počelo da se priznaje, kako je na skupu u Davosu sumirao Antonio Neri, izvršni direktor „Hjulit Pakarda“, da „postoji politička nestabilnost — globalizacija i nacionalizam događaju se istovremeno“, a to, oceniće „Volstrit džurnal“, na Zapadu stvara političke potrese kakvih nije bilo još od ’70-ih godina prošlog veka.

    „U svim evropskim društvima sada je jasno izražena opozicija između nacionalnog i nadnacionalnog okvira za rešavanje problema, koji običnom narodu nigde više ne odgovara jer u njemu ne vidi nikakvu zaštitu…“, komentariše Slobodan Despot. „Sve ovo teško da može da se završi bez prilično grubog obračuna između tradicionalnih, nacionalnih struktura i ovih nadnacionalnih, globalističkih elita.“

    Branko Pavlović skreće pažnju na razliku između dosadašnje, „soroševsko-klintonovske“, i kineske verzije globalizma, „koja polazi od nacionalnog i zapravo pokazuje da saradnja može da bude korisna za sve, a ne samo za nadnacionalne elite. On dodaje da ovakav sistem, u najmanju ruku, podjednako ruši „soroševsko-klintonovski“ sistem globalizma, kao i osvešćivanje naroda.

    Upravo je zato, tumače Sputnjikovi sagovornici, u svom govoru u Davosu milijarder Džordž Soroš i pozvao na obračun s Kinom, kojoj, kako je zatražio, treba uskratiti pristup visokim tehnologijama.

    „Do sada niko nije tako izričito tražio obračun s Kinom“, podseća Slobodan Despot. „Uzrok tome je upravo to što Kina predstavlja glavnu opasnost za Zapad, jer se drznula da predloži nešto drugačiji planetarni poredak."

    Ipak, veruje Branko Pavlović, „stvar je izmakla kontroli utoliko što SAD više ili nemaju tehnološku prednost, ili je ona neuporedivo manja nego što je bila pre, recimo, 10 godina“.

    „Kako u normalnim okolnostima niko ne bi mogao da spreči Kinu, Indiju, Rusiju… da u predstojećem periodu preuzmu primat, onda su prinuđeni na represivne mere kojima će pokušati to da učine. Ali to je i na srednji rok nemoguće.“

    I zato, davoska elita nema naročitih razloga da se nada da će njen skup sledeće godine proteći u iole vedrijoj atmosferi.

    Slobodan Despot: „Svet zapadne dominacije ne ruši se samo zbog rasta Istoka, već se ruši i iznutra, gubeći i sam instinkt za samoodržanje nametnutim društvenim promenama. A za to vreme onaj konkurentski sistem, primenom klasičnih ideja kao što su nacionalna država, vojna sila, prosveta, vaspitanje… nastoji da zauzme mesto koje ostavlja onaj sistem koji silazi sa scene.“

    „U odnosu na privilegije koje je uživala decenijama, davoska elita svakako ima ogromne razloge za zabrinutost“, zaključuje Branko Pavlović, i upozorava: „Kako će se taj rasplet dogoditi mi još ne znamo, ali da se treba naoružati, to je sigurno“.

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga