18:19 03 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2074
    Pratite nas

    Novi OEBS-ov plan za Donbas, koji podrazumeva uvođenje zajedničke misije UN i OBES-a na toj teritoriji, nema ništa novo u sebi što već nije imao plan SAD, a čiji je glavni cilj da se Donbas postepeno vrati u okvir Ukrajine i sprovede totalna čistka aktuelne vlasti samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne republike, ocenjuju analitičari.

    Jedna od glavnih tačaka ovog plana podrazumeva sprovođenje izbora na teritoriji Donbasa, doduše isključivo pod kontrolom UN, uz primenu vojnih i policijskih komponenti. Međutim, da bi taj plan uopšte i zaživeo, neophodno je da ga prvenstveno odobre svi učesnici Normandijske četvorke — Rusija, Ukrajina, Francuska i Nemačka, tačnije zemlje potpisnice Minskog sporazuma iz 2015. godine. 

    Iako je taj dokument još samo plan koji je nedavno predstavio specijalni predstavnik OEBS-a u kontakt-grupi Martin Sajdik, vlasti Donbasa, a pre svega Donjecke Narodne Republike, već su ga odbacile, navodeći da predstavlja direktno potkopavanje realizacije Minskog sporazuma, u kome je utvrđen, kako navode, jedini bezalternativni plan mirnog rešavanja konflikta.

    Član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije ruskog predsednika Bogdan Bespaljko smatra da je opravdano zašto se Donbas pobunio na ovaj predlog, jer se, kako objašnjava, tamošnje vlasti orijentišu na minimum onoga što je predviđeno Minskim sporazumom — sloboda za građane Donbasa i regiona u celini, njegova samostalnost, kao i amnestija učesnika svih oružanih formacija.

    „Ovaj novi ponuđeni plan zapravo podrazumeva postepeni prelazak Donbasa u sastav Ukrajine, političke i etničke čistke, sprovođenje oštre ukrajinizacije, gušenje bilo kakve slobode mišljenja, ili pak nekog drugačijeg stava ili protivljenja i to bez bilo kakve amnestije i slobode za stanovnike Donbasa“, tvrdi on.

    I zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov saglasan je sa takvom tezom, jer ovaj plan OEBS-a, kako ocenjuje, može da se uporedi sa „rđom“ koja postepeno urušava mirovni proces u Donbasu, koji se, kako kaže, uprkos svemu sprovodi. 

    Oružane snage Ukrajine tokom operacije na Istoku Ukrajine
    © CC BY 2.0 / Taras Gren / Ministry of Defense of Ukraine

    Šatrov ocenjuje da trenutno između Kijeva i Donbasa postoji određeni status kvo, te nema aktivnih borbenih dejstava. Međutim, kako ocenjuje, malo fali da se nešto dogodi i da se taj krhki status kvo naruši i da sve krene po zlu. 

    „To je ono što je opasno — umesto da se nastavi ovaj sporovozni proces koji, ako ništa drugo, donosi primirje i nadu da će Minski sporazum biti implementiran, OEBS predlaže da sve strane zaborave sve o čemu su se dogovorile u Minsku i da se sad na potpuno novim uslovima prihvati taj plan. To u najmanju ruku nije konstruktivno“, sugeriše.

    Međutim, Bespaljko ukazuje da za Donbas sada postoji nekoliko različitih scenarija, a prvi je da nastavi da postoji u obliku u kakvom je postojao do sada — kao nepriznata republika. U najboljem slučaju, to bi bila republika koja bi bila de fakto povezana sa Rusijom, koja se intenzivno ekonomski razvija i koja bi sa Rusijom imala takve odnose da može.

    Jedan od scenarija je i da Rusija prizna Donjecku i Lugansku republiku kao nezavisne države i da uspostavi sa njima, u okviru međunarodnih odnosa, čitav niz sporazuma, pa u tom smislu i odbrambeno-bezbednosni — to bi bila otvorena podrška ovim republikama, što bi dovelo do poboljšavanja životnog standarda u njima. Treća varijanta bi bila pripajanje ovih teritorija, kao što je to bio slučaj sa Krimom, dodaje.

    Tenkovi ukrajinskih oružanih snaga
    © CC BY 2.0 / Ministry of Defense of Ukraine / Flickr

    Upitan može li se u narednom periodu očekivati neki pomak u rešavanju krize na jugoistoku Ukrajine, uprkos svim nesuglasicama između ukrajinskih vlasti i Donbasa, Bespaljko kaže da je to ipak moguće, ali da ne treba isključiti mogućnost da se kriza u ovakvom nejasnom obliku nastavi i dalje. 

    „Pomak može biti isprovociran i iznenadnim, ali jakim ukrajinskim pritiskom na Rusiju, ili nakon neočekivane promene kursa posle predsedničkih izbora u Ukrajini. Takođe, neka druga geopolitička situacija mogla bi uticati na sled događaja“, ocenjuje.

    Po ovom pitanju oglasilo se i rusko Ministarstvo inostranih poslova, koje je takođe ocenilo da je plan u suprotnosti sa Minskim sporazumom, te da bi razmeštanje zajedničke misije UN i OEBS-a rezultiralo stvaranjem međunarodne kontrole nad jugoistokom Ukrajine, uključujući i formiranje vojno-civilne administracije sa ciljem svrgavanja aktuelnih vlasti.

    Reč je, dodaje se, o starom konceptu koji je svojevremeno predložio specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Volker, a koji podrazumeva uvođenje kontrole nad Donbasom, razmeštanje mirotvoraca i policije, kao i preuzimanje kontrole nad granicama.

    Oglasio se i Kijev, a zamenik ministra za privremeno okupirane teritorije Ukrajine Georgij Tuka tim povodom rekao je da je plan OEBS-a u načelu prihvatljiv, ali da nije dovoljno precizan, jer vlasti u Kijevu „imaju dosta iskustva sa samopgrolašenim republikama na jugoistoku zemlje“. „Đavo se krije u sitnicama“, prokomentarisao je on i dodao da bi OEBS trebalo detaljnije da predstavi svoj plan kako bi sve strane tačno znale šta taj plan zapravo donosi.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    posmatrači, plan, UN, OEBS, Ukrajina, Donbas
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga