15:47 16 Februar 2019
Slušajte Sputnik
    Evropa

    Šta ako pobedi Evropa Bernar-Anri Levija (video)

    © AP Photo / Thanassis Stavrakis
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    3385

    Apel za „spas Evrope“, koji je uputilo tridesetak istaknutih evropskih intelektualaca, polazi od teze da je Evropa ugrožena iznutra od „snaga zla“ – onih Evropljana koji ne dele njihovu viziju budućnosti Starog kontineta, ali i svedoči da je strah od Rusije konstanta dobrog dela inteligencije na Zapadu, kaže profesor FPN Časlav Koprivica.

    Svojevrsni „manifest za Evropu“ pojavio se u vodećim evropskim medijima poput „Gardijana“ i „Liberasiona“, s porukom da se „Evropa kao ideja raspada pred našim očima“, da je ugrožena od „lažnih proroka“, te da su je napustila dva velika saveznika, preko Kanala i preko Atlantika, ali i da je „kontinent ranjiv od rastućeg mešanja Kremlja“.

    Potpisnici dokumenta smatraju da su „populističke snage“ u Evropi koje pominju „nacionalnu dušu“ i govore o „izgubljenom identitetu“ demagozi, a za sebe tvrde da su „evropske patriote“ i ističu da tri četvrtine veka posle poraza fašizma i 30 godina posle pada Berlinskog zida predstoji „nova bitka za civilizaciju“. Koautori „manifesta“ su francuski filozof Bernar-Anri Levi, u Srbiji poznat kao čovek koji je svojski podržavao OVK i bombardovanje SR Jugoslavije, pisci Milan Kundera, Salman Ruždi, Elfride Jelinek i Orhan Pamuk. Među onima koji su ga podržali su i Herta Miler, kako kaže Koprivica, poznati rusofob, koja je opravdavala agresiju na našu zemlji i javno zastupala ideju da Ukrajinu treba naoružati a da NATO treba da interveniše u njenu korist protiv Rusije. Potpisnici su i, prema njegovim rečima, osvedočeni šovinista i pristalica „Velike Albanije“ Ismail Kadare, a iz regiona Abdulah Sidran, koji je u vreme ratova devedesetih davao kontroverzne izjave.

    Međutim, ističe Koprivica u emisiji „Sputnjik intervju“, indikativno je da ovaj tekst, iako napisan kao poziv na liberalizam, ima „boljševički ton“ i rečnik tipa „borba“, „ustanak“, „neprijatelji podižu glave“, a kako kaže, „ono što čoveka odlikuje jeste da podiže glavu, dok samo zlotvori žele da ga skrate za glavu“. Tipično je za levičarski manir uzurpiranje pozicija intelektulanosti u smislu da postoje samo dva mišljenja: „naše i pogrešno“, primećuje naš sagovornik.

    Benksijevi grafiti sa zastavom EU
    © REUTERS / Hannah McKay

    Prema rečima Nevena Cvetićanina iz Instituta društvenih nauka, zajednički imenitelj potpisnika „manifesta“ jeste da su liberalne orijentacije, ali pored te Evrope postoji i još nekoliko paralelnih. On ukazuje da se liberalna ideologija urušava zato što je iscrpela svoju snagu da odgovori na pitanja, ali i zbog osiromašenja i sužavanja srednje klase. Stoga ova grupacija „pokušava nešto iz bezvazdušnog prostora“, dok Evropi stabilnost može da donese samo umerena opcija, kakvu su nekad predstavljali Šarl de Gol i Konrad Adenauer, kao i evropska država blagostanja.

    Na pitanje može li se reći da je zajednički imenitelj autora proglasa „soroševski projekat“, Koprivica kaže da je bi to bilo sužavanje i da je ipak reč o ljudima različite ideologije. Ono što im je zajedničko jeste da smatraju da je demokratija nesporni proces sve dok ljudi glasaju na način kako oni smatraju da je ispravno. Koprivica ukazuje i na protivrečnost da im smeta „duh“ i duša“ sa nacionalnim ali ne i sa evropskim predznakom.

    „Oni ne znaju šta znači biti nacionalno neravnodušan, ali kad se govori o njihovom takođe konstruisanom evropejstvu spremni su da se založe za te vrednosti, čak kažu da predstavljaju evropske patriote“, kaže profesor FPN-a. S druge strane, ističe on, ne postoji evropsko sećanje, već postoje samo nacionalna sećanja a Evropa je „jedna vrsta destilata, preklapanja zajedničkih nacionalnih sećanja“.

    „Drugim rečima, ne možete biti Evropejac ukoliko ste antinacionalni. Ljudi koji su pisali ovaj dokument, kao ni briselski establišment, ne shvataju da je završeno sa Evropom Evropske unije, sa putem bez alternative. Ta era je prošla. Vreme je da se Evropa prizove pameti, a ono što oni zovu populizmom nije rešenje ali jeste simptom da se ovako više ne može“, konstatuje Koprivica.

    Sagledavajući situaciju nešto drukčije, Cvetićanin kaže da EU neće propasti, ali neće ni ostati ista. U Evropi, kaže, postoji nekoliko grupacija: radikalni levičari, liberali sa svim varijacijama, konzervativci i populisti, a kako ocenjuje, postoji sukob „centra i margina“, pri čemu i u jednom i u drugom bloku postoje i levi, i desni. Prognozira da neće jedan pol da pobedi marginu, ali ni da centar neće ostati isti nego će doći do nove sinteze i biće ponovo uspostavljena tačka ravnoteže.

    Časlav Koprivica napominje da je od odnosa snaga koji će biti uspostavljen u novom sazivu Evropskog parlamenta posle izbora u maju mnogo važniji odnos snaga u nacionalnim parlamentima. Takođe napominje da zalagati se za princip nacionalne države nikako ne znači zalagati se za zatvorenost.

    „Ako je De Gol govorio o Evropi od Atlantika do Urala, to je potpuno suprotno od onoga što sada radi Brisel koji od 2014. zajedno sa Amerikom vodi politiku konfrontaciju sa Rusijom zbog Ukrajine, gde su oni podržali državni udar. Mora se naći prava mera između otadžbine i Evrope – niti isključivo otadžbina, niti isključivo Evropa“, ističe naš sagovornik, koji veruje da jezgro Evrope treba da bude konstituisano na tri temelja: tradiciji grčke filozofije, rimskog prava i hrišćanstva, a ne da se polazi od toga da Evropa počinje od prosvetiteljstva jer se „time seče koren Evropi“.

    Cvetićanin posebno ističe da, u traganju za rešenjem Evropa ne sme ponovo da uđe u tragedije koje smo mi na ovim prostorima najgore osetili zato što smo „kolateralna šteta“. „Treba uzeti u obzir šta sve ovo znači za Srbiju i našu stabilnost“, primećuje Cvetićanin.

    Korpivica, s druge strane, upozorava da ako prevagne ova Evropa čiji su eksponenti potpisnici manifesta, to će značiti nastavak geopolitičke konfrontacije sa Rusijom, ali i nastavak određenog geoplitičko načina mišljenja koji podrazumeva da treba kontrolisati tradicionalne sfere interesovanja tih velikih zapadnih imperija, pri čemu je Jugoistočna Evropa jedno od tih područja.

    Kako napominje, svedoci smo „podlog saveza“ i „neprincipijelne koalicije“ između američkih neokonzervativaca koji vode politiku konfrontacije sa Rusijom i ovih ljudi koji sebe razumeju kao ideološki daleke od američkog establišmenta, ali to i nije toliko iznenađujuće.

    „Pre svega i nakon svega, spoljašnji protivnik ostaje Rusija. Ako je to tako za tu Evropu, Srbija će biti kolateralna šteta, odnosno mi ćemo i dalje biti njima na meti. A unutrašnji protivnik te Evrope nisu samo tzv. populističke snage i ne samo konzervativci već čitava predprosvetiteljska tradicija evropskog sećanja. Ako oni pobede, mogu da naprave jednu vrstu geopolitičke koalicije sa Britanijom i Amerikom. Evropa će morati da se preispita i nađe unutrašanju meru kada je reč o njenim političkim snagama, ali bojim se da kad se radi o marginama Evrope, u koje spadaju Rusija i Srbija, da ćemo tu imati kontinutet istog geoplitičkog razmišljanja koje već stotinama godinama oblikuje percepciju i delovanje Zapada i prema Rusiji i prema nama“, zaključuje Koprivica.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga