09:04 22 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1653
    Pratite nas

    Izbijanje afere „Atlas“ poljuljalo je crnogorski bankarski sistem, što potvrđuju i savjeti koji stižu iz Fonda za zaštitu depozita Centralne banke Crne Gore, ali i brojnih ekonomskih analitičara, koji građane koji imaju više od 50.000 evra štednje savjetuju da ne drže sav novac u jednoj banci.

    Koliki je rizik držati u samo jednoj banci u Crnoj Gori veću količinu novca, najbolje se ovih dana vidi na primjeru stečaja IBM banke biznismena Duška Kneževića. Njenih 165 deponenata, 114 fizičkih lica i 51 pravno lice, koji su na računima držali preko 50.000 evra, najvjerovatnije će izgubiti ukupno do 15 miliona evra. Oni neće do kraja biti isplaćeni jer će dobiti samo po 50.000 evra, dok će sav novac preko toga teško povratiti.

    Naime, Fond za zaštitu depozita Crne Gore po zakonu može da garantuje samo depozite do 50.000 evra u momentu stečaja jedne ili više banaka. To praktično znači da ako neki građanin ima 100.000 evra depozita u banci koja ode u stečaj, on će dobiti samo 50.000 evra, dok će drugu polovinu moći da pokuša da naplati iz stečajne mase, za šta su šanse prilično minimalne.

    Iz Centralne banke Crne Gore (CBCG), koja ima funkciju kontrolora bankarskog sektora, u kontekstu najnovijih dešavanja u vezi sa Kneževićevim IBM i Atlas bankom, poručuju da su u poslednjih pola godine kroz saopštenja upozoravali da tri, odnosno dvije banke imaju problema, ali da zbog zakonskog ograničenja nijesu bili u mogućnosti da saopšte imena banaka.

    Ekonomski analitičar i bivši direktor „Nekst Montenegro berze“ Mladen Bojanić pita se na koga onda građani treba da se oslone ako ne na Centralnu banku, koja bi opštim savjetima trebalo da im pomogne da izaberu bolju i sigurniju banku.

    „Da li treba građani koji se ne razumiju u finansije da gledaju u pasulj kako bi izabrali koja je banka dobra“, pita se Bojanić.

    On u razgovoru za Sputnjik primjećuje da se Centralna banka uvijek javlja i pokazuje naknadnu pamet tek nakon što građani, klijenti ili deponenti neke banke pretrpe štetu, što je problem koji se prije svega javlja zbog nedovoljne ili neefikasne supervizije Centralne banke.

    „Podsjetiću vas da je CBCG ćutala i dok su se odobravali visokorizični krediti u švajcarskim francima, i to tek nakon što je na hiljade građana ušlo u probleme. Onda se napokon javila i Centralna banka da opere ruke od odgovornosti i da kaže da su sami klijenti krivi jer su donijeli pogrešnu odluku. Umjesto da na vrijeme upozore da se radi o visokorizičnim kreditima, iz Centralne banke se nijesu miješali u svoj posao“, kategoričan je Bojanić.

    Prema mišljenju tog analitičara, isto se dogodilo i ovog puta kada su banke u vlasništvu odmetnutog biznismena Duška Kneževića zapale u ozbiljne probleme.

    „Tek nakon što su eskalirali problemi sa IBM, a vrlo vjerovatno i sa Atlas bankom, iz CBCG su se sjetili da savjetuju građane kako nije pametno držati više od 50.000 evra u samo jednoj banci“, primjećuje Bojanić, dodajući da je osnovni smisao uloge supervizora, odnosno CBCG da brine o malim deponentima.

    „Naravno, Centralna banka treba da brine o svim klijentima, ali u prvom redu treba da zaštiti mala i srednja preduzeća, kao i male deponente, koji nemaju stručnu pravnu i ekonomsku ekspertizu uz pomoć koje bi mogli da ustanove koja banka zbog svog poslovanja eventualno može da bude u problemima“, kaže Bojanić.

    Naš sagovornik smatra da je nakon poslednjih događaja u vezi sa aferom „Atlas“ povjerenje građana u bankarski sektor drastično narušeno, a naročito nakon curenja u javnost snimka razgovora gdje se čuje da viceguverner CBCG Velibor Milošević Kneževića, vlasnika banke kog treba da kontroliše, oslovljava sa: „Šefe“.

    „Takođe, tu je i primjer drugog viceguvernera Centralne banke Irene Radović, koja je smijenjena i čiji slučaj govori o narušenim odnosima unutar same Centralne banke, što sve mora uticati na povjerenje građana. Ja vjerujem da ono nikada nije bilo na nižem nivou nego danas. Klijenti na finansijskom tržištu treba da budu sigurni da ih tamo niko ne vara, laže ili krade, da bi uopšte učestvovali na tom tržištu. Nažalost, to kod nas nije slučaj“, zaključuje Bojanić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    afera Atlas, banke, Duško Knežević, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga