05:53 17 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Smartfon

    Kineski rebus pred Amerikom: Rovovska bitka za dominaciju (video)

    © Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    1700

    Odluka Amerike da moćnim resursima udari na kinesku kompaniju „Huavei“ je samo deo odmeravanja snaga između Vašingtona i Pekinga i bitka za dominaciju u sajber tehnologiji. U tom velikom „sudaru svetova“ u ovom trenutku izgleda da su Kinezi spremniji da izdrže.

    Početkom decembra u Kanadi je uhapšena Meng Vandžou, finansijska direktorka kompanije „Huavei“ i ćerka osnivača tog giganta, a ovih dana SAD su protiv nje podigle i optužnicu, između ostalog, za krađu tehnologije i kršenje sankcija protiv Irana. Međutim, kako u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ kaže urednik RTS-a Zoran Stanojević, sve je počelo pre više od godinu dana kad se kineska kompanija ZTE našla pod istim udarom kao „Huavei“, s obrazloženjem da se bavila tehnološkom špijunažom i koristila posredničke firme da prodaje najnoviju tehnologiju Iranu koji je pod sankcijama.

    Prema Stanojevićevom mišljenju, iza pitanja pravne sigurnosti „valja se mnogo veća priča“, a to je enormni rast kineskih kompanija poslednjih godina, pa se tako „Huavei“, koji je u Kini glavni snabdevač modernom opremom u toj branši, pojavio i kao krupni snabdevač u Evropi i Americi.

    Doktor medija i televizijske estetike, profesor Stanko Crnobrnja smatra da su opravdane tvrdnje Kine da je slučaj „Huavei“ pokušaj suzbijanja poslova te kompanije, posebno u Evropi. On napominje da je Amerika već priznala da strepi jer je ustanovila da je Kina sposobna da sajber sredstvima ugrozi američke vitalne infrastrukturne sisteme.

    „To je posledica i toga što se desio potpuni raskorak u percepciji sadašnjosti i budućnosti između kineske i američke kulture. To se može videti u odmeravanju vojnih snaga. Amerika decenijama ulaže u tu konvencionalnu snagu da bi mogla da bude policajac celog sveta, dok su Kina, s njom i Rusija, u tišini razvijale najnovija alternativna sredstva koja spadaju u ultra državnu i vojnu tajnu. Amerikanci sada pred sobom imaju rebus koji moraju da anticipiraju“, objašnjava Crnobrnja, ocenjujući da izgleda da u ovom trenutku Kinezi imaju više izdržljivosti u borbi za dominaciju u sajber tehnologiji.

    Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika iz Pekinga Milorada Dende, sve što se događa između Pekinga i Vašingtona nije samo „rat svetova“, nego je i propagandni rat, rat informacijama i dezinformacijama i svime što može da naškodi protivniku.

    On podseća da je pre godinu dana američki predsednik Donald Tramp objavio nacionalnu bezbednosnu strategiju u kojoj su Kina i Rusija označeni kao glavna pretnja, ali dodaje da Kinezi nisu očekivali da će američka administracija sa optužnicom protiv Mengove otići tako daleko. Treba imati u vidu i da 1. marta ističe rok da se postigne neki dogovor u trgovinskom ratu Vašingtona i Pekinga, pa tu ima i igre nerava i pritiska na Kinu da popusti u pregovorima, smatra Denda.

    Prema pisanju „Njujork tajmsa“, u poslednjih godinu dana SAD su pokrenule kampanju da spreče „Huavei“ i druge kineske firme da učestvuju u dramatičnoj rekonstrukciji sistema koji kontroliše internet. Američka administracija tvrdi da je u svetu u toku nova trka u naoružavanju — ona koja se odnosi na tehnologiju, a ne na konvencionalno naoružanje, ali koja predstavlja jednaku opasnost za američku nacionalnu bezbednost. Zemlja koja dominira 5G mrežom, smatraju u Vašingtonu, steći će ekonomsku, obaveštajnu i vojnu nadmoć tokom većeg dela ovog veka.

    Nervoza zbog kineske tehnologije već dugo je prisutna u SAD, a proističe iz straha da bi Kinezi na „mala vrata“ mogli da se ubace u telekomunikacione i kompjuterske mreže, što bi njihovim službama bezbednosti omogućilo da presreću vojne, vladine i korporacijske komunikacije.

    Na pitanje šta je to što nudi 5G mreža, Zoran Stanojević objašnjava da ona omogućava znatno veću brzinu skidanja podataka, a da će posebno profitirati televizija, jer će sve moći da se gleda preko mobilnog interneta. Međutim, sajber ratovanje, od kojeg strahuju Amerikanci, nije samo pitanje upada u nečiji sistem, već i uticaja preko društvenih mreža što je jedna od najbolnijih tačaka Amerike.

    „Mnogo je ozbiljniji nivo u vezi sa razmenom informacija koje idu preko telekomunikacionih uređaja. Oni mogu da budu superzaštićeni, ali je, recimo, ’Epl‘ sumnjao da su se na pločama uređaja koje su pravili u Kini pojavili delovi koji nisu originalno projektovani“, objašnjava Stanojević i dodaje da je tim povodom prisutna prilična panika u Americi, EU i Australiji.

    Komentarišući ucene kojima pribegavaju SAD, u pokušaju da druge zemlje odvrate od kupovine opreme kineskih kompanija, Crnobrnja navodi da je Amerika prinuđena na svim frontovima da zaustavi siloviti prodor Kine. Crvena sijalica se upalila pre dve-tri godine kad je objavljeno da je kineska privreda broj dva u svetu, a da će u bliskoj budućnosti moći da postane i broj jedan, kaže naš sagovornik, podsećajući da je ruski predsednik Vladimir Putin svojevremeno izjavio da će onaj ko pobedi u ratu za veštačku inteligenciju vladati svetom.

    „To je ozbiljna i frontalna, i zakulisna, i rovovska bitka između velikih suparnika, a nova stvarnost je da na tehnološkom nivou više niko ne može da pretenduje da je dominantan“, ističe Crnobrnja.

    Hoće li internet ostati slobodan

    Crnobrnja skreće pažnju i na tendenciju da se internet, koji je pušten u svet kao potpuno slobodna komunikacijska tehnologija, reguliše, a kao primer navodi zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel da se uvedu drakonske kazne za prekršaje na internetu.

    Na podsećanje da su Kinezi odavno zaštitili svoj internet, Milorad Denda ukazuje na dva koncepta interneta: jedan zastupaju Kina i Rusija — da imaju suverenu kontrolu, jer internet je veoma moćno sredstvo koje ima ogromne prednosti, ali i ogromne moći zloupotreba i manipulacija, i drugi koncept tzv. otvorenog interneta, koji je donedavno bio na snazi u SAD i na Zapadu.

    „Reč je o tome da svih ovih godina nisu ustanovljena neka obavezujuća pravila u internet protoku. Kinezi smatraju da ta materija spada u njihovo pravo suverene kontrole. To tek treba da se raspravlja, ali naivno je smatrati da je pitanje interneta u savremenom svetu samo i jedino pitanje ljudskih prava. To je mnogo moćnije sredstvo koje je povezano sa ukupnom državnom moći i državnim uticajem jedne zemlje. U SAD je zaključeno da dolazi do pada ne toliko moći, koliko uticaja u svetu, te da treba preduzeti sve da se taj uticaj povrati. Ali to ne znači samo obnoviti američku moć, nego i zadržati američku supremaciju u svetu“, kaže Denda.

    U tom svetlu tumači i nedavnu izjavu milijardera Džordža Soroša u Davosu da su „internet i veštačka inteligencija opasno sredstvo“ i da to „ne treba da imaju autoritarni režimi“.

    „Dolazimo na polje teške ideologije i gotovo rasizma — da internet nije za sve nego samo za prosvećene i odabrane“, primećuje Denda.

    Kraj Paks Amerikane

    Profesor Crnobrnja, konstatujući da je ugrožena supremacija Amerike, kaže da nije slučajno ceo 20. vek nazvan vekom Amerike, ali ni to što je 21. vek projektovan kao vek Kine.

    „Ovde je u igri, pored tehnologije i geopolitike, i privredna komponenta, jer se kineski poslovni model pokazao faktički superiornijim od zapadnog. Da li je to zato što oni imaju centralizovano odlučivanje, da li je to zbog toga što je to pet hiljada godina stara kultura koja je ustanovila standarde i dalje nepoznate zapadnoj kulturi — Kinezi prave šta hoće, u količini kojoj hoće i ako hoće mogu da isporuče i na Mesec, pa i na drugu stranu Meseca“, smatra Crnobrnja.

    Kina izlazi u svet kao druga ekonomska sila, a osnovno pitanje je uspostavljanje balansa između tih novih sila i onih koje su do sada vladale, pre svega SAD, smatra Milorad Denda.

    „Vreme je kad se iz svetskog nereda mora stići do uređenog poretka i on treba da pripada svima, a ne izabranima. Pitanje ’Huaveija‘, tehnologije, 5G mreža je pitanje ovladavanja ekonomskim razvojem sveta. Moraće da se pronađe neki sporazum. Nema više Paks Amerikane. Kina govori o tome da je neophodno izgrađivati svet deljenja interesa, deljenja odgovornosti i zajedničke sudbine. Nema sveta koji pripada nekolicini zemalja“, kaže Denda u emisiji Svet sa Sputnjikom.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga