17:29 17 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Izgradnja projekta „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo.

    Rusija otvara Srbiji šansu za razvoj

    © Sputnik / NIS
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Katarina Jordanov
    1551

    Kakvu će ulogu na privredni razvoj Srbije imati ugovori sklopljeni prilikom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu. Ugovorena je saradnja u nauci, obrazovanju, infrastrukturi, inovacijama i digitalnoj ekonomiji.

    O potpisanim novim poslovima Srbije i Ruske Federacije Jelica Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala je sa dr Stevanom Rapajićem, naučnim saradnikom Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    Potpisivani su sporazumi o investicijama, digitalizaciji, dogovorena je saradnja naučnih institucija, pominjalo se istraživanje kosmičkog prostora u mirnodopske svrhe, kao i sporazum o železničkom saobraćaju.

    Energetika nije mnogo pominjana. Međutim, ruski političari najavljuju finansijsku pomoć za gradnju gasovoda kroz Srbiju, od Bugarske do Mađarske granice. Rapajić kaže da je „Turski tok” izuzetno značajan za našu energetsku bezbednost, jer Srbija ne može da podmiri dugoročno svoje potrebe samo iz jednog skladišta.

    „Bez gasa iz pravca Mađarske i onog preko Ukrajine Srbija bi ostala bez snabdevanja i ne znam kako bismo prezimili da nije Banatskog dvora i zaliha koje mi trenutno tamo imamo. Izuzetno je važno što je dogovoreno proširenje kapaciteta skladišta Banatski dvor do čak 750 miliona metara kubnih, što je čak 60 odsto više nego što mi sada imamo. Izuzetno znači što je ruski predsednik Putin došao u Srbiju i što je o tome bilo reči. Uspeli smo da shvatimo da je Rusija stala iza toga da jedan krak ’Turskog toka‘ bude izgrađen kroz Srbiju do Mađarske. Dužina bi trebalo da iznosi 403 kilometra. Gospodin Bajatović ja izneo tvrdnju da izgradnja počinje već u martu ove godine i da bi trebala da se završi 15. decembra 2019, kao i da je obezbeđeno 300 miliona evra.“

    Rapajić naglašava da je izuzetno značajno to što je Putin rekao da je Rusija spremna da uloži 1,4 milijarde dolara za razvoj transportne infrastrukture, ali uz garancije zemalja Evropske unije koje su zainteresovane za ruski gas.

    Naš sagovornik ističe da je od potpisanih sporazuma i memoranduma, po njegovom mišljenju, od izuzetne važnosti za srpsku ekonomiju — pored proširenja kapaciteta „Banatski dvor“ — Sporazum o upotrebi nuklearne energije, odnosno o saradnji između naših i ruskih institucija koje se bave tim poslom.

    „Malo ljudi zna da je Rusija jedan od najvećih izvoznika nuklearnih tehnologija na svetu. Srbija može mnogo toga da nauči i naši stručnjaci i naši naučni radnici mogu da nauče mnogo u saradnji. Rosatom je koncern za razvoj nuklearnih tehnologija i u okviru memoranduma koji je potpisan sa njim, potpisana je saradnja o razvoju digitalnih tehnologija. Tu su i inovacije u sektoru električne energije. Naši naučnici i naši studenti će napokon moći da sarađuju sa ljudima koji su najveći svetski stručnjaci.“

    Rapajić kaže da privreda Srbije može puno da nauči od Rusije, pre svega od makroekonomskih stručnjaka. Po njegovom mišljenju, Srbija nema dugoročno planiranje ekonomije i njen ekonomski razvoj se zasniva pre svega na privlačenju stranih direktnih investicija kroz subvencije.

    Zapadnjaci definišu način na koji Rusija upravlja svojom ekonomijom kao „putinomiks“, a njime nisu oduševljeni. Rapajić objašnjava da je osnovna stvar „putinomiksa“ makroekonomska, odnosno finansijska stabilnost po svaku cenu, nizak budžetski deficit, niska inflacija, nizak nivo javnog duga. On kaže da je druga stvar zaposlenost, odnosno niska nezaposlenost i ono što je važno, to su redovne penzije.

    „Putin je uveo mere koje su nezamislive, čak i kod nas, a kamoli na zapadu. U jednom trenutku je smanjio minimalnu zaradu kako bi se izbegla masovna otpuštanja, ali je smanjio izdvajanje iz budžeta za obrazovanje i zdravstvo. Najviše na zapadu mu zameraju to što je obezbedio da Ruska Federacija ima kontrolu nad strateškim sektorima privrede. Jedna zemlja kao što je Rusija, svetska sila, ne sme da dozvoli da strateške sektore privrede prepusti stranim direktnim investitorima. To u praksi znači zabranu pristupa investitorima u delu privrede koji su od strateškog značaja za Rusiju. To nije samo energetika, već i poljoprivreda.“

    Rapajić smatra da je Rusija jedna od dve ili tri zemlje na svetu koje su stvarno suverene države i koje stvarno imaju pravo i mogućnost da upravljaju svojim ekonomskim kapacitetima i podseća da je to najbogatija zemlja na svetu kada su u pitanju prirodni resursi.

    „Takva zemlja sa tolikim izdvajanjima za vojsku može sebi tako nešto da priušti. Srbija, nažalost, pod međunarodnim pritiscima pod kojima se nalazi i u procesu pristupanja Evropskoj uniji nije u stanju to da uradi.“

    S obzirom na to da je NIS u većinskom ruskom vlasništvu, ipak je to firma koja je registrovana u Srbiji. Nameće se mogućnost da bi takav model mogao da se uvede i na još neke strateške kompanije. Rapajić kaže da je, nažalost, ostalo malo značajnih kompanija koje nisu privatizovane.

    „Jedna je, na primer, ’Petrohemija‘ i ona će verovatno biti privatizovana u skorije vreme. Postoje informacije su da su vođeni razgovori o pronalaženju potencijalnog partnera za nju i da će on verovatno doći iz Ruske Federacije.“

    Izvoz robe iz Srbije je mnogo teži u Rusiju nego u zemlje EU. Rapajić objašnjava da je, pored toga što je rusko tržište postalo zahtevno, osnovna razlika u logističkim troškovima.

    „Troškovi transporta do Rusije su troškovi koji zahtevaju kamionski prevoz. Kada govorimo o transportu u okviru Evropske unije, ona je tu na 100-200 kilometara. Pored svega, javlja se i problem prelaska preko ukrajinske teritorije.“

    On takođe naglašava da je ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda nadmašio izvoz naoružanja i vojne opreme, a da je za Srbiju od strateškog značaja da se prilagodi uslovima na tržištu i u skladu sa tim uslovima prilagodi strukturu izvoza potražnji.

    „Po nekim procenama, Rusija će ostvariti prehrambenu nezavisnost već 2024. godine. Srbija više neće moći ni jabuke da im izveze, a 12 odsto od ukupnog izvoza otpada na jabuke. Dalje, imamo hulahop-čarape, hartiju, karton i značajna stavka jesu lekovi i gume. Možda je za našu privredu od nekog strateškog značaja da izvozimo više lekova, jer to Rusija traži i sve više uvozi.“

    Tagovi:
    Banatski dvor, gasifikacija, NIS, Vladimir Putin, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga