06:45 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Premijer Mađarske Viktor Orban

    Orban i njegov „kineski pravac“ — ekonomija ili inat Briselu

    © REUTERS / Laszlo Balogh
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 530
    Pratite nas

    Krajem januara mađarski lider Viktor Orban je odbio američki zahtev da pojača pritisak na Kinu i Rusiju. Upravo su odnosi s Istokom kamen spoticanja u Višegradskoj grupi, čija je Mađarska članica. Dok su se Poljska i Češka pridružile kampanji protiv kineskog koncerna „Huavej“, Mađarska ostaje neutralna.

    U Višegradskoj grupi nema jedinstva ni kada je u pitanju Rusija…

    Orban igra kako Rusija svira

    Prema rečima mađarskog političkog analitičara Gabora Štira, u poslednjih nekoliko godina Budimpešta se trudi da sprovodi nezavisnu politiku, i to se mnogima ne sviđa.

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto
    © Sputnik / Ilья Pitalev

    „Mađarska nema nameru da učestvuje u svađama velesila i ne želi da gradi odnose s Kinom i Rusijom na osnovu zahteva iz Vašingtona. Orban shvata da je spoljna politika uvek velika trgovina. Želi da Mađarska bude što nezavisnija u političkom smislu“, navodi Štir za Sputnjik.

    S druge strane, Aleksandar Stikalin, naučni saradnik Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, smatra da Orbanova izjava „nije ništa novo“.

    „Tvrdnje da Orban igra kako Rusija svira potpuno su neutemeljene. Rusija je potrebna Orbanu kao protivteža pritisku iz Brisela“, kaže on za Sputnjik. Stikalin kaže da će Orban sprovoditi politiku  koja bi bila nezavisna od Rusije, ali on mora da uzima u obzir činjenicu da je njegova zemlja zavisna od ruskih energenata.

    Prema mišljenju Gabora Štira, ovakva retorika Mađarske ne znači da zemlja želi da napusti NATO.

    „Uticaj Sjedinjenih Država je veoma jak, to niko u Budimpešti ne dovodi u pitanje. Ali istovremeno Mađarska pravi korake kako bi sačuvala svoju samostalnost u spoljnoj politici“, kaže mađarski analitičar.

    Štir navodi da ne traži samo Vašington od Mađarske da smanji komunikaciju sa „nepoželjnim“ zemljama, nego na tome insistira i Evropska unija.

    „Mađarskoj se ne sviđa ono što EU i NATO rade protiv Rusije. Danas se neretko može čuti nešto poput: ne treba razgovarati s Rusijom jer Vašington nije zainteresovan za to. Ili: ne treba razgovarati s Kinom, jer su se Kina i SAD posvađale. Mađarska neće reagovati na takve pozive“, ističe Štir i dodaje da u Evropi postoji zemlja koja se brine pre svega o sopstvenim interesima, a to je Nemačka.

    „Nemačka podržava ’Severni tok 2‘ i ima dobre odnose s Kinom. Zašto onda mi ne možemo zajedno s Kinom da gradimo železnicu Beograd–Budimpešta?“, pita se mađarski analitičar.

    Mađarski put svile

    U Mađarsku ide skoro trećina svih kineskih investicija namenjenih centralnoj i istočnoj Evropi. Prema podacima iz 2017. godine, Kina je u mađarsku ekonomiju uložila ukupno 4,1 milijardu dolara, otvoreno je oko 10 hiljada radnih mesta. Uprkos tome, prema Štirovom mišljenju, finansijska budućnost Mađarske nije direktno vezana za Kinu, jer ovaj obim investicija nije dovoljan.

    „Ako nam zameraju tesne ekonomske veze s Kinom, koje navodno štete interesima SAD, imam jedno pitanje — gde su onda kineske pare, zašto ih ne dobijamo?“, pita se Štir.

    Ruski stručnjak za Mađarsku Aleksandar Stikalin kaže da je nemoguće reći da Budimpešta u ekonomskom smislu zavisi od Kine i da razvoj ekonomskih odnosa s Pekingom spada u Orbanove spoljnopolitičke prioritete.

    „Kad Orban pominje Kinu, to znači da je svestan uloge koju Kina ima na međunarodnoj sceni, kao i da se stav Pekinga sve češće uzima u obzir. Ali zasad nema činjenica koje bi svedočile o zavisnosti Mađarske od Kine.“

    Pritom, analitičari smatraju da Kina, kao i svaka druga zemlja, gleda pre svega sopstvene interese i zato ne bi trebalo „dozvoljavati joj sve što ona želi“. Međutim, u određenim pitanjima interesi Mađarske i Kine se potpuno podudaraju. Kao primer Štir navodi prugu Beograd—Budimpešta, u okviru infrastrukturnog poduhvata „Novi put svile“, koji je deo sveobuhvatnog kineskog projekta „Jedan pojas, jedan put“.

    Izgradnja mađarske deonice puta, čija se vrednost procenjuje na 1,8 milijardi dolara, u najvećem delu se finansira  kreditom kineske „Eksim banke“, a izvođenjem radova se bavi kineska kompanija „Čajna rejlvej internešenel korporejšn“.

    „Ako mi nemamo para za izgradnju infrastrukture, naravno da ova saradnja ima smisla. Ali to ne znači da ne smemo da dosledno branimo svoje interese“, kaže on.

    5G je dobra priča, ali moramo da izvozimo nešto

    Za razliku od Poljske i Češke, Mađarska ne učestvuje u „lovu na kineske špijune“, koji se vode protiv kompanije „Huavej“. Ova firma je od 2005. godine uložila u Mađarsku 1,2 milijarde dolara i planira da izgradi 5G mrežu u ovoj zemlji.

    „Orban ima pragmatičan pristup prema našim istočnim partnerima jer ne želi da smeta razvoju biznisa. ’Huavej‘ ovde ne predstavlja nikakav problem“,  smatra Štir.

    Mada bi, prema njegovim rečima, Orban radije pozdravio dodatna ulaganja u poljoprivredu, kako bi Mađarska dobila mogućnost da izvozi svoje proizvode na istok.

    „Ipak, saradnja s istočnim zemljama ne sme da se svodi samo na kredite. Mađarska  treba da organizuje izvoz svojih proizvoda u ove zemlje. Ali trenutno nemamo šta da izvozimo. Evo u čemu je problem.“

    Štir smatra da je, realno gledajući, u ekonomskom smislu EU i dalje najvažniji partner Mađarske. Recimo, 2017. godine Mađarska je dobila od Brisela 4,049 milijardi evra. I, kako navodi Štir, u spoljnoj trgovini Mađarska 80 odsto zavisi od Evropske unije.

    „Bez ovih sredstava Mađarska se ne bi razvijala. Mi pre svega zavisimo od Nemačke. Bez njihovih investicija, bez ’Audija‘, ’Mercedesa’ i BMV-a, čiji se automobili sklapaju u Mađarskoj, BDP zemlje bi bio za jedan odsto manji, a bez kapitala iz drugih evropskih zemalja on bi se smanjio za još jedan odsto, što bi nas dovelo do stagnacije. Mi zavisimo od Evrope“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Tramp je zadovoljan demokratijom u Mađarskoj

    Jedna od osetljivih tačaka za Mađarsku je pitanje sunarodnika u Ukrajini. Štir smatra da Kijev ne preduzima ništa kako bi zaštitio prava manjina, a imajući u vidu predsedničke izbore koji su planirani za mart 2019. godine, bilo bi čudno očekivati bilo kakav napredak po tom pitanju.

    „Zato Mađarska iščekuje šta će Ukrajina preduzeti po tom pitanju. Ali nećemo odustati od naših stavova koji se tiču odbrane nacionalnih interesa u regionu“, kaže analitičar.

    Pritom, kako objašnjava Štir, Mađarska nije protiv ideje Ukrajine kao članice NATO-a.

    „Da su postojali neki drugi načini da se spreče kršenja prava mađarske i drugih manjina u Ukrajini, Mađarska ne bi ometala proces evroatlantske integracije ove zemlje. Nadamo se da će SAD pritisnuti Ukrajinu kako bi se ona ponašala u skladu sa evropskim vrednostima“, kaže mađarski analitičar i dodaje da je, uprkos razmimoilaženju SAD i Mađarske po pitanju Rusije i Kine za vreme Trampovog mandata došlo do poboljšanja odnosa između dve zemlje i da je novi američki ambasador u Budimpešti rekao da Mađarska nema problem s demokratijom.

    „Ranije, dok je Obama bio na vlasti, sve je bilo drugačije“, zaključuje on.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    EU, Viktor Orban, Rusija, Mađarska, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga