19:25 18 April 2019
Slušajte Sputnik
    Lider Internet partije Ukrajine Dart Vejder (drugi s desna) tokom izbora za lokalne vlasti u Odesi.

    Ukrajina na prekretnici: Borba komičara, rusofoba i neuništive Julije (video)

    © Sputnik / Denis Petrov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    1220

    Ukrajina krajem marta izlazi na predsedničke izbore u konfuznoj situaciji sve dubljih podela, sve gorih ekonomskih i socijalnih rizika i sa nerešenim pitanjem Donbasa, a od toga za koga će se birači opredeliti, zavisi hoće li zemlja potonuti još dublje.

    Pred Ukrajinom su, smatra urednik Politike Bojan Bilbija, dva scenarija: nastavak konfrontacije sa Rusijom ili smirivanje, a ako odaberu ovaj prvi, doći će do velike erupcije svake vrste i ta država neće moći da opstane. Treći scenario — da Ukrajina uđe u NATO i EU i da joj tamo poteče med i mleko je, smatra on, nemoguć.

    „Ukoliko se krene putem smirivanja, koji cela Evropa treba da priželjkuje, to je evolutivni put i pre ili kasnije stvari će doći na svoje i ta dva naroda će živeti na neki način zajedno. Ukoliko bi se odlučili da nastave sa sukobom, doći do velikih erupcija. Dakle, ili će se urazumiti, ili će se kriza nastaviti još žešće jer rezervi više nema. Ili će prevladati zrno razuma, ili će nastaviti sa sopstvenom totalnom destrukcijom“, kaže Bilbija u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, koji veruje da je rusofobni period Ukrajine završen jer zemlja ne može da izdrži još pet ovakvih godina kakve su bile od izbora Petra Porošenka 2014. godine.

    Vreme je, ističe, da građani izaberu racionalnog čoveka koji će raditi u interesu ukrajinskog a ne nekog naroda preko okeana. Što pre to shvate, to bolje.

    Po oceni profesora Ilije Kajteza sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, ukrajinski narod je u velikoj meri „sluđen svim onim što se dešava poslednjih godina“ i ima se osećaj da su udarili u neprobojan zid. Zato ne čudi što u anketama između više od 30 kandidata vodi ne političar nego komičar Vladimir Zelenski, što, primećuje Kajtez, govori samo po sebi koliko je situacija u Ukrajini „ne komična, nego tragična“. Dodaje da je ipak rano davati definitivne prognoze jer „ima vremena da se uključe faktori kojima je Ukrajina važan poligon za demonstraciju moći“.

    Član izborne komisije postavlja državnu zastavu na biračko mesto za glasanje na predsedničkim izborima u Ukrajini
    © Sputnik / Mihail Voskresenskiй

    Bilbija kao najozbiljnijeg predsedničkog kandidata vidi Juliju Timošenko, koja ima najduži politički staž, dvaput je bila predsednica vlade, a kako je provela dve i po godine u zatvoru, po mišljenju mnogih nepravedno, slovi za disidenta, što joj je donelo ozbiljan rejting.

    U emisiju se uključio iz Poljske i novinar sajta „Ukrajina“ Oleg Havič, koji je konstatovao da se mirne duše može postaviti pitanje koji će od komičara voditi Ukrajinu, uporedivši trojku vodeću u anketama (Zelenski, Timošenkova i Porošenko) sa italijanskom komedijom del arte. On takođe ocenjuje da nijedan od kandidata ne obećava normalizaciju stanja u Donbasu niti odnosa sa Rusijom. Na pitanje da li to znači da će onaj ko bude više protiv Rusije imati veće šanse za pobedu, Havič je odgovorio potvrdno, podsećajući da Zelenski, iako je rekao da bi pregovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, organizovao koncerte za ukrajinsku vojsku na kojima je pobunjenike iz Donjecka i Luganska nazivao „šljamom“.

    „U Ukrajini nema državnika vizionara, a ako bi se i pojavio, to SAD i NATO ne bi dozvolili, jer nastoje na sve moguće načine da podele Ukrajinu i antagonizuju je prema Rusiji“, nadovezuje se Kajtez.

    Bilbija veruje ipak d je „rusofobni mandat završen“ jer Ukrajina nema snage za dalju konfrontaciju a narod je potpuno iscrpljen.

    „Može propaganda da tvrdi da je Rusija kriva za sve, ali njima je intuitivno jasno da to nije tačno. Zato mislim da je došlo vreme za neke racionalnije ljude. I međunarodne okolnosti su takve da je, pogotovo za EU interes da se stvari malo smire jer toliko iskopati rovove s Rusijom ni za koga nije dobro“, kaže Bilbija i podseća da je čak i predsednik Porošenko počeo da govori o „hladnom miru“ sa Rusijom.

    Ukrajinski narod je počeo da shvata da bez saradnje sa Rusijom nikad neće živeti bolje jer im ekstremizam ništa nije doneo osim nesreće, a ni proglašenje od svih nepriznate ukrajinske crkve.

    „Neće oni tomos, oni hoće da jedu, a kad otvore frižider – tamo prazno. I još jedno znaju: ulazak u EU i NATO mogu da zaborave. Šta im onda preostaje“, pita Bilbija.

    Kad je u pitanju gas, budući da ove godine ističe ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu, Kajtez kaže da Putin nastoji da nijedna vratanaca za eventualnu saradnju ne zatvori, pa u tom svetlu treba shvatiti i njegovu izjavu da gasovod preko Ukrajine može biti zadržan kad već raste potrošnja gasa u Evropi.

    Timošenkova bi, mišljenja je Bilbija, bila najzgodnija opcija i za rešavanje pitanja sa gasom i sa Donbasom, pre svega zato što se dobro razume u to jer je 2009. okončala gasnu krizu kad je Evropa skoro mesec dana bila blokirana, pa bi i 2019. mogla da odigra sličnu ulogu.

    „Po pitanju Donbasa, kampanju je počela rečima da će zaustaviti šverc i kriminal u Donbasu, misleći na ratno profiterstvo. A kad se isključi taj faktor šverca i profiterstva, šta ostaje od tog rata? Pa ništa. I onda može da se krene put pregovora, koji je iscrtan minskim sporazumima“, objašnjava Bilbija.

    To što Porošenko nikad nije smogao snage da realizuje sve te korake svedoči, po njemu, o tome da aktuelni ukrajinski predsednik nije čovek od reči i nije jak lider.

    „Sve je to politička igra ali tu je neophodno da se promene stvari iz korena i onda će sve biti u redu — i Donbas, i gas, i crkva“, uveren je Bilbija, koji dodaje da prostor za dogovor koji je ostavio Putin razuman čovek može i treba da iskoristi.

    Tagovi:
    predsednički izbori u Ukrajini, Rusija, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga