17:24 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na konferenciji za medije

    Sergej Lavrov: Svet na ivici sukoba, lopta na evropskoj polovini terena

    © Sputnik / Vladimir Astapkovič
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12292
    Pratite nas

    Glavni politički događaj prošlog vikenda bio je Minhenska konferencija o bezbednosti. Rusku delegaciju je predvodio šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je iznenadio svet svojim neobičnim govorom.

    Mnogi su predviđali ili se makar nadali da će ruska delegacija u Minhenu morati da se bori sa optužbama, da će se naći u izolaciji, ali se ispostavilo da je iskusni ruski diplomata pred prepunom salom održao govor, pred kojim bi svet trebalo da se zamisli.

    Njegova reč se ocenjuje kao konstruktivna, vrlo koncizna i veoma uzdržana. Eksperti ocenjuju da je to potpuno opravdana odluka i u izvesnom smislu čak i pobednička, jer mnogi smatraju da je Lavrov učinio pravu stvar, pošto se nije prepustio dugom govoru i objašnjavanju ruske pozicije.

    Lavrov je naglasio da realnost 21. veka diktira potrebu da se odustane od recidiva kolonijalnog razmišljanja, filozofija „gvozdenih zavesa“ i „sanitarnih kordona“, navodeći kao primer uspešnu saradnju u okviru Evroazijskog ekonomskog saveta sa azijatskim integracionim projektima.

    EU se „nije držala dogovora“, rekao je Lavrov. Panevropska agenda je propala, UN su zamenjene „nekom vrstom elitnih klubova“.

    Lavrov je naglasio da je Rusija zainteresovana za jaku EU. Prema rečima ruskog ministra, EU je napravila izbor u korist „natocentričnosti“, dopuštajući da bude uvučena u besmislenu konfrontaciju sa Rusijom, zbog čega snosi milijarde dolara gubitaka. Međutim, uprkos tome Moskva je i dalje spremna na saradnju i stvaranje zajedničkih ekonomskih prostora u Evroaziji, uključujući i izgradnju održivog dijaloga između „ujedinjene Evrope“ i Evroazijske ekonomske unije.

    „Izuzetno je važno da je ukrajinska kriza odložena za drugi dan konferencije u Minhenu. A šef konferencije Volfgang Išinger je, otvarajući forum, konstatovao da postoji pretnja poverenju u međunarodnoj politici. Postoji tendencija koju je izneo šef ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov, čiji je pogled konstruktivno usmeren prema evropskoj međunarodnoj zajednici. On je govorio o potrebi da se ujedini Evropa i izgradi zajednički evropski dom, gradeći zajednički prostor od Lisabona do Vladivostoka. Čak i onaj Evropljanin koji ne zna ništa o spoljnoj politici, treba da shvati da je Lavrovljev predlog obostrano koristan i da se suočava sa izazovima današnjice, posebno u svetlu sve većeg egoizma na svetskim tržištima i pokušaja da se nametnu svoja pravila igre, norme UN i STO. Prilično značajno, po mom mišljenju, bilo je i pitanje koliko će EU biti dozvoljeno da to učini. Naime, ministar je rekao da danas EU nije nezavisna“, kaže za Sputnjik Olga Kovitidi, član Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost, predstavnica izvršnog organa državne vlasti Republike Krim.

    Kovitidijeva smatra da je ova konferencija bila prilično važan, indikativan događaj koji odražava glavne probleme sa kojima se čovečanstvo suočava u drugoj deceniji 21. veka. I verovatno, prema njenim rečima, trebalo bi ih okarakterisati kao veliku pretnju koja može dovesti do globalnog svetskog sukoba.

    Kovitidijeva ocenjuje da je pozicija Sergeja Lavrova bila prilično dosledna, konstruktivna, zanimljiva i smatra da će i dalje zahtevati dublju analizu.

    Ona je podsetila na govor predsednika Rusije Vladimira Putina na Minhenskoj konferenciji 2007. godine, kada je osudio unipolarnost međunarodne politike koju stvara Amerika, kao i širenje NATO-a i rešavanje sukoba uz primenu sile.

    „Uprkos tome što je predsednik još 2007. godine jasno upozorio da se svet nalazi u stalnom stanju provokacija koje mogu dovesti do globalnog svetskog sukoba, sada, u 2019. godini, možemo zaključiti da ta situacija traje 12 godina. OEBS se još tada, na šta je ukazao predsednik, pretvorio u vulgarni instrument spoljnopolitičkih američkih interesa i njegovih satelita. Koliko se sećam, predsednik je govorio i o tome da oni, deleći humanitarnu pomoć, jednom rukom daju, a drugom te zemlje pretvaraju u zaostale i još ostvaruju superprofit. Predsednik Putin je još tada upitao gde su sporazumi, garancije koje su dali zapadni partneri kada je pao Varšavski pakt, a sada vidimo da se NATO približava našim granicama. Relevantnost ovog predsedničkog govora iz 2007. godine danas je značajniji nego ikad do sada i danas o tome treba razgovarati, sumirajući rezultate Minhenske konferencije-2019.“, kaže Kovitidijeva.

    Lavrov se u Minhenu našalio i rekao da bi valjalo malo izolacije, kako se članovi ruske delegacije ne bi previše „razleteli“ i prepustili poslu. Međutim, to otvara i pitanje šta se može očekivati posle Minhenske konferencije u bliskoj budućnosti?

    „Svet bi trebalo da bude svestan da je provokacija globalnog svetskog sukoba očigledna, a danas je lopta na evropskoj polovini terena, jer mi SAD ne razmatramo, s obzirom da je jasno da su oni danas dirigenti u ovom orkestru, u kojem svi pokušavaju da sviraju po svom zarad svojih nacionalnih interesa, ali je očigledno da falširaju. Zbog toga, onaj ko danas ne sluša Lavrova, nažalost, sutra može čuti neke druge ruske ministre, poput Šojgua. A mi to nikako ne želimo.“

    Podsetimo, ruski ministar Sergej Lavrov je na konferenciji u Minhenu takođe rekao da je saradnja na relaciji Rusija—SAD—EU neophodna, kako bi se izgradila bezbednosna arhitektura na Korejskom poluostrvu, Bliskom istoku, ali i u Persijskom zalivu. On je dodao da stavljanjem Srbije pred izbor „ili sa Rusijom ili sa Zapadom" Evropska unija čini istu grešku koja je dovela do ukrajinske krize, kada se društvo podelilo.

    Ruski ministar je podsetio da je Zapad na konceptu „normi međunarodnog prava“ koje su oni jako voleli, ali ih u poslednje vreme sve više zamenjuju nekom vrstom „reda, zasnovanog na pravilima“. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje sada često jednostavno donose „pravila“ za tumačenje međunarodnih konvencija i ugovora. Tako kako su delovali na Kosovu, sada na isti način deluju u Venecueli.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga