08:08 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Čokanjčići sa rakijom

    Rakiju izvozimo u Evroazijsku uniju, a Evropsku uniju – „udara u glavu“

    © Flickr/ N.E. Solórzano
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3751
    Pratite nas

    Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će krajem aprila potpisati Srbija i Evroazijska unija, pozitivan je korak i podstrek našoj privredi da povećava svoje kapacitete, ali to neće proći bez kritike EU.

    Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin najavio je da će zona slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske unije biti uspostavljena krajem aprila, pošto odluka bude potvrđena na zasedanju Međuvladinog saveta te asocijacije. Konkretno, to će značiti neograničen izvoz voćne rakije bez carine u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju, koje čine Evroazijsku uniju, ali i određene kvote za bescarinski izvoz vinjaka, sira i cigareta, precizirao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

    Nekadašnji diplomata Srećko Đukić za Sputnjik napominje da se do finalne faze došlo posle par godina složenih pregovora, kakvi su uvek oni o slobodnoj trgovini jer svaka zemlja, pa i naša, ima proizvode koje štiti.

    On, doduše, ističe da nije u pitanju radikalan događaj koji će preokrenuti našu trgovinu sa tim delom sveta, jer smo i do sada imali bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom od 2000, Belorusijom od 2008. godine i Kazahstanom od 2009. Sad će to značiti homogenizovanje sa Evroazijskom ekonomskom unijom kojoj su se priključili i Kirgistan i Jermenija, što je i bio razlog da se tome sporazum prilagodi i da se otvori mogućnost za plasman dodatne robe iz Srbije.

    „U svakom slučaju, dobro je da je to tržište otvoreno za naše rakije i druga alkoholna pića. Videćemo koliko će ona biti privlačna za potrošače u tim zemljama. Za sireve nisam veliki optimista jer su to sve zemlje koje su mnogo veći proizvođači mleka, sireva, mlečnih proizvoda, nego što je to Srbija. Jedna Belorusija izvozi milione dolara mleka i mlečnih proizvoda na tržište zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Dobro je da smo se probili sa nekim kontingentom cigareta, mada te zemlje i tu proizvodnju imaju razvijenu. Ipak, to je pozitivan korak i daje podstrek našoj privredi da povećava svoje kapacitete“, smatra naš nekadašnji ambasador u Belorusiji.

    On, međutim, ukazuje da sa ekonomskog stanovišta treba biti realan u očekivanjima jer su sem ruskog i beloruskog tržišta ostala prilično udaljena, kao i da ne treba očekivati da će to promeniti nešto u ekonomskim odnosima sa EU sa kojom se odvija skoro 70 odsto naše spoljne trgovine. Ćukić uz to ukazuje da, iako isključivo ekonomski, sporazum o spoljnoj trgovini sa Evroazijskom unijom treba sagledavati i iz drugog ugla.

    „Imajući u vidu da je Srbija kao svoj prvi spoljnopolitički cilj postavila ulazak u EU, zaključivanje ovog sporazuma nema samo ekonomsku dimenziju nego i političku. U poglavlju o pridruživanju, u kome se meri usklađenost srpske spoljne politike, a tu se podrazumeva i spoljna ekonomska politika i trgovinska politika, to će meriti i to će sigurno smanjiti dosad dosta nizak procenat usaglašenosti srpske spoljne politike i spoljne ekonomske politike sa zahtevima EU“, ocena je Sputnjikovog sagovornika.

    Taj nam sporazum, kaže Đukić, neće biti vetar u leđa za članstvo u EU. I zbog toga ćemo sigurno doživeti neke kritike i biće dobro da se to završi samo na kritikama, a ne i na nekim drugim merama iz repertoara EU. 

    On ovaj sporazum sa Evroazijskom unijom vidi kao odmicanje od EU.

    Momir Bulatović - Bez distance
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    „Tako se i naša brzina kretanja u evrointegracijama usporava. Doživećemo kritiku od niza članica EU, prvo od pribaltičkih. Na jednoj strani ćemo nešto dobiti ekonomski, a na drugoj strani ćemo imati političke packe“, ocena je Đukića.

    Iako je neizvesno kada će i da li će Srbija postati članica EU, on ne misli da bi ekonomska saradnja sa Evroazijskom unijom mogla za nas da bude plan B.

    „Mislim da srpska politika što se tiče EU nema plan B i prosto ne može da ga ima, jer se nalazimo u takvom geoekonomskom položaju, da mi zaista organski pripadamo EU. Između nas i Evroazijske unije je na hiljade kilometara i prirodno je da moramo imati najjače ekonomske partnere i imamo ih u susednim zemljama i u zemljama članicama EU. Jednostavno, Srbija je jedno ostrvo u moru EU i mi prosto takvu politiku i u domenu spoljne ekonomije moramo da vodimo“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Austrijski lider: Zona slobodne trgovine s Rusijom — Evropljani, mislite o tome
    Iran se okreće Evroazijskoj ekonomskoj uniji, sporazum već potpisan
    Stamatović: Srbija da se okrene Evroazijskoj uniji
    I Kina u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (video, foto)
    Šta Srbija može da ponudi Evroazijskoj uniji?
    Kirgistan se do kraja juna priključuje Evroazijskoj uniji
    Dobro došli u Evroazijsku ekonomsku uniju!
    I EU bi u Evroazijsku uniju
    Sirija želi u Evroazijsku uniju
    Tagovi:
    sir, cigarete, Sporazum o slobodnoj trgovini, Evroazijska ekonomska unija, rakija, privreda, Evropska unija, politika, Srećko Đukić, Rasim Ljajić, Aleksandar Čepurin, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga