01:36 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Tri sovjetske rakete RSD-10 pripremljene za uništenje, u okviru Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa

    Moskva mora da odgovori na američke ucene

    © Sputnik / Vladimir Rodionov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    1890

    Pragmatična politika Vašingtona konstantno narušava međunarodno pravo. Kad im se hoće, oni zaključe ugovor, a kad im više nije po volji, objave da taj ugovor više ne smatraju svojom obavezom. To možda i ne bi bilo toliko strašno, da oni sve vreme ne optužuju drugu stranu da narušava sporazume.

    Komentarišući to što je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz o obustavljanju realizacije Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, neimenovani predstavnik američkog Stejt departmenta je saopštio da su SAD su spremne na pregovore sa Rusijom o kontroli naoružanja, ali uz određene uslove. Takođe, rečeno je da su „razočarani činjenicom da Rusija izgleda nije spremna da preduzme potrebne korake kako bi se vratila poštovanju (Sporazuma) i tim samim sačuvala Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa“.

    Rusija ne sme da dozvoli da je bilo ko uvuče u trku u naoružanju

    Na kritike Moskve zbog navodnog kršenja Sporazuma, zamenik predsedavajućeg Odbora Državne dume Rusije za odbranu Jurij Švitkin za Sputnjik kaže da pošto Amerikanci funkcionišu na principima prinude i ucene, Rusija ne može sebi da dozvoli da ne odgovori u ovakvoj situaciji.

    „Ne bi trebalo kategorično govoriti da li je potez ruskog predsednika dobar ili loš. Trebalo bi istaći da je ovo mera na koju smo prinuđeni, odgovor na potez koji su SAD prve napravile. Sada je lopta u dvorištu Vašingtona, a oni moraju da budu svesni da Rusija nije mogla da nastavi da poštuje odredbe ovog sporazuma nakon njihovog izlaska. U Poljskoj, Češkoj i Rumuniji su već postavljeni univerzalni lansirni sistemi tipa MK-41. Drugim rečima, to su sistemi za lansiranje raketa tipa ’Tomahavk‘“, objašnjava Švitkin.

    Ministarstvo odbrane Rusije i glavnokomandujući oružanih snaga veoma dobro shvataju da Rusija ne sme da dozvoli da je bilo ko uvuče u trku u naoružanju, ističe naš sagovornik i dodaje da „isto tako moramo čuvati odbrambeni potencijal naše zemlje“.

    „Naravno, Rusija ima dobro i kvalitetno naoružanje, na visokom nivou, ali mi ne smemo da dozvolimo da budemo uvučeni u trku u naoružanju. Naš vojni budžet je dovoljan da se modernizuje postojeće oružje, ali ako bismo mi sada stali, a ako bi Amerikanci nastavili sa svojim planovima, naravno da bi u tom slučaju naš sistem bezbednosti biti anuliran, što nikako ne smemo da dozvolimo“, naglašava zamenik predsedavajućeg Odbora Državne dume Rusije za odbranu i dodaje da Rusija mora čvrsto da pokaže da je spremna da se vrati u okvire Sporazuma, samo ukoliko Amerika bude realno i praktično poštovala odredbe Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa.

    Međutim, postoji i „druga strana medalje“. Naime, čak i ako bi se Rusija i SAD dogovorile i postigle neki modernizovani sporazum, teoretski gledano, obe strane bi time izgubile, jer su se vremena drastično promenila u odnosu na osamdesete godine prošlog veka kada je Sporazum potpisan. Vojni analitičar Viktor Baranec za Sputnjik objašnjava da Kina, Indija i niz drugih država odavno razrađuju projekte novog naoružanja koje izlazi van okvira Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa.

    „Ovaj sporazum je i SAD i Rusiju gurnuo u ćošak. Vojno-tehnički progres ne stoji u mestu, sve se kreće i napreduje i do prerastanja okvira ovog ugovora je kad-tad moralo doći. Dve države-potpisnice su se tada zapravo dogovorile da se međusobno kontrolišu, ali sve se menja. Naravno, Vašington je video da Moskva čini značajan korak u modernizaciji svog naoružanja, posebno u oblasti visokopreciznog hiperzvučnog oružja. Amerikanci su shvatili da je vreme da se izađe iz postojećeg sporazuma i što je moguće uz najbolje uslove. Zato su i smisli priču da Rusija navodno preti čovečanstvu sa raketom, na čiju prezentaciju nisu hteli da dođu u Ministarstvo odbrane Rusije, a svojim kolegama, vojnim atašeima iz zemalja saveznica iz NATO-a su zabranili da dođu na tu prezentaciju“, objašnjava Baranec.

    Naš sagovornik ističe da su SAD i Rusija jednostavno prerasle postojeću formu.

    „Dajte da govorimo otvoreno. Vidite, ovde je problem što smo se međusobno obavezali na obuzdavanje. Da, to je bio humani cilj i tada smo, kada je sporazum potpisan, hteli da pokažemo svetu da radimo na nečemu dobrom i to jeste važan aspekt. Međutim, takođe se mora priznati da smo zbog zadatka koji je imao ogromnu pozitivnu ulogu u određenom momentu, lišili sebe mogućnosti da razvijamo rakete te klase“, smatra vojni analitičar.

    Vašington ne sedi skrštenih ruku

    U nameri da ipak dokažu da Rusija krši Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, u SAD su juče prikazali snimke sa običnih komercijalnih satelita. Na tim snimcima se vidi neki objekat na zemlji koji liči na stacionarni lansirni sistem, ali ne i sama raketa. Osim toga, Vašington je objavio dva konkretna datuma „testiranja“, ime poligona i koordinate lansirnih sistema. Međutim, nisu otkriveni vreme navodnog lansiranja i tačke pogađanja.

    Ruski stručnjaci kažu da objavljeni datum sam po sebi ništa ne dokazuje. Kao potvrda američkih tvrdnji jedino bi mogla da posluži telemetrija ili neki drugi objektivni podaci sa konkretnim vremenom lansiranja rakete i tačkama poletanja. Stručnjaci dodaju da takvu informaciju Amerikanci nisu objavili. Iako je ruska strana tražila te podatke, SAD se pozivaju na to da se radi o „vrlo osetljivim obaveštajnim izvorima koje oni ne mogu da objave“.

    Komentarišući za Sputnjik ovu apsurdnu situaciju, vojni politikolog Oleg Glazunov ističe da američka politika po običaju funkcioniše po pravilu dvostrukih standarda.

    „Mi imamo vrlo jasan stav: Rusija nije narušavala Sporazum ni na koji način i to je jasno svima. Mi taj sporazum poštujemo bespogovorno. Druga je stvar što odredbe Sporazuma više nisu po volji Vašingtonu i zato ga oni sad odbacuju. Nadati se da će Amerikanci zaključiti međunarodni sporazum i zaista ga se pridržavati je iluzorno. Jednostavno, oni gledaju isključivo svoju korist“, izričit je Glazunov.

    Naš sagovornik ukazuje da kada je Vašingtonu bilo po volji, SAD su stavile svoj potpis na Sporazum, a potom su jednostrano objavili da za njih taj sporazum više ne važi. To je ta „pragmatična“ politika SAD, ironično konstatuje Glazunov.

    „Kada im je korisno i potrebno potpisuju, kada im više ne odgovara, odbacuju sporazum i čak se ni ne trude da smisle neki valjani razlog. Odnosno, najčešće samo optuže drugu stranu za njegovo kršenje, bez bilo kakvog objašnjenja“, naglašava naš sagovornik.

    Inače, trebalo bi podsetiti da na sednicu zajedničke komisije stručnjaka za rakete SAD nijednom nisu poslale svoje predstavnike, dok su sa ruske strane uvek bili prisutni eksperti, spremni da razgovaraju o tehničkim parametrima. To sve možda i ne bi bilo toliko strašno, da Amerikanci sve vreme ne optužuju drugu stranu da narušava sporazume, smatra naš sagovornik.

    „SAD u tuđem oku vide trunku, a u sopstvenom ne vide balvan. Vašington konstantno narušava međunarodne ugovore i međunarodno pravo. Ako im se hoće, oni zaključe ugovor, a kad im više nije po volji, objave da taj ugovor više ne smatraju svojom obavezom“, slikovito objašnjava Glazunov.

    Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov je ranije jasno stavio do znanja da će Rusija morati da postavi svoje projektile tako da „pokriju“ celu Evropu, ukoliko SAD rasporede svoje rakete u Evropi. Antonov je kazao da „to treba izbeći“. Prema rečima ruskog ambasadora, sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa se ne tiče bezbednosti američke teritorije, već se najpre tiče bezbednosti Evrope.

    Kao odgovor na ponašanje SAD, ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao ukaz kojim Rusija obustavlja izvršenje Sporazuma između SSSR-a i Sjedinjenih Američkih Država o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa od 8. decembra 1987. godine, sve dok Vašington ne prekine kršenje obaveza iz Sporazuma ili do prekida njegovog delovanja.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga