22:54 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Gas

    Ukrajinski plan: I sa Rusijom, i protiv nje

    © AP Photo / Petr David Josek
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    1033

    Iako je Ukrajina usvojila u Radi zakon kojim se Rusija proglašena za neprijatelja i agresora, formalno i apsurdno, sada se Kijev bori da preko teritorije Ukrajine ide „neprijateljski“ gas. Ipak je napravljen i akcioni plan u slučaju da na pregovorima sa Rusijom ne zaključi novi sporazum o tranzitu ruskog gasa preko njene teritorije.

    Zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine Elena Zerkal objasnila je da će se Kijev potruditi da se pridržava „plana A“, odnosno zaključivanja novog sporazuma sa Rusijom, što bi trebalo da se završi do sredine jula. Zerkalova je objasnila da ukrajinski „plan A“ predviđa da se ratifikuju novi aneksi Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Ukrajina, prema rečima Zerkalove, sa stranim partnerima radi na merama u slučaju da Rusija odbije da potpiše novi gasni sporazum pod uslovima koje je predložio Kijev.

    „Mi radimo sa svojim partnerima na planovima reagovanja, u slučaju krize. U tom smislu, podržavamo dijalog sa evropskim partnerima o planovima koji se tiču održavanja rada energetskog sistema. Razvili smo plan održivosti uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država“, zaključila je Zerkalova. 

    Aleksej Beljanin, predavač na moskovskom Međunarodnom fakultetu ekonomije i finansija, za Sputnjik objašnjava da SAD imaju više interesa da podržavaju Kijev nego što to ima Evropa. Kao i da rešavanje ovog pitanja ima dva moguća ishoda.

    „Postoje, teoretski, dve varijante. Jedna je da se ništa konkretno ne reši i ne promeni, već da jednostavno započne novi ciklus pritisaka na Rusiju, između ostalog i novog kruga sankcija. U slučaju da ne bude potpisan novi sporazum koji bi definisao uslove tranzita, onda se to naravno može iskoristiti kako bi se uvele nove sankcije Rusiji uz objašnjenje poput: Moskva ponovo guši demokratiju u Ukrajini. Teško da će Evropa na ovako nešto zapravo pristati, jer im je potreban gas. I zaista, ako se dozvoli da ’Severni tok 2‘ i ’Turski tok‘ počnu sa radom, Evropi će biti potpuno svejedno kojim putem će gas stizati iz Rusije, preko Ukrajine ili ne. Ali Ukrajini naravno nije svejedno“, objašnjava ruski stručnjak.

    Beljanin dodaje da će SAD, najverovatnije, do poslednjeg podržavati Ukrajinu. Brisel ima manje interesa da srčano podržava Kijev, ali ni Evropa nije homogena, tamo takođe ima različitih stavova i mišljenja. Na primer, kako kaže naš sagovornik, države poput Poljske imaju svoj stav povodom ruskog gasa, a iza toga naravno stoje politički razlozi.

    „Dakle, druga varijanta, koja deluje gotovo nerealno, jeste da počne isporuka američkog tečnog gasa. Ali mislim da su količine gasa koje ’Gasprom‘ može da dostavi neuporedivo veće u odnosu na američki tečni gas. Ako bi se o ovako nečemu i počelo govoriti, to bi pre bilo u smislu pritisaka na Rusiju, kako bi sporazum o tranzitu ruskog gasa putem ukrajinskog gasovoda bio potpisan pod uslovima koji su povoljni za Ukrajinu“, ističe Beljanin.

    Inače, sudbina tranzitnog ugovora rešavana je prošlog meseca u Briselu, gde je održana druga runda trilateralnih pregovora između Rusije, Ukrajine i Evropske komisije (EK). Rusija je predložila da se „sporazum jednostavno produži“, ali ukrajinska strana smatra da to nije moguće, jer on „nije u skladu sa evropskim standardima“. Stav EK je da bi ugovor trebalo da bude potpisan na period duži od 10 godina, a obim bi morao da bude atraktivan, posebno za investitore koji će biti pozvani da modernizuju ukrajinski gasno-transportni sistem. Izvršni direktor „Naftogasa“ Jurij Vitrenko je juče izjavio da će se tranzit ruskog gasa u EU preko Ukrajine završiti 2020. godine i da kada „Severni tok 2“ bude izgrađen i pušten u rad, Rusija više neće imati potrebu da koristi ukrajinski gasovod.

    Andrej Suzdaljcev, sa Visoke škole ekonomije, ocenjuje da je cela situacija apsurdna jer ispada da se Ukrajina bori za ruski, „neprijateljski gas“. I u toj svojoj borbi se oslanja na podršku Vašingtona, iako svi odlično shvataju da se Vašington bori protiv „Severnog toka 2“. SAD žele što je moguće manje ruskog gasa u Evropi, kako bi prodavali svoj tečni.

    „Trebalo bi se setiti da je Ukrajina usvojila zakon u Radi, u skladu sa kojim je Rusija neprijatelj i agresor. Formalno Kijev se bori za to kako bi preko teritorije ukrajine išao „neprijateljski“ gas. Odnosno, da napravim paralelu, to bi bilo kao da se tokom Drugog svetskog rata Berlin ljutio na Moskvu što mu nije omogućavao da putem Transsibirske železnice u Japan dostavi svoju robu. U tako nekakvom čudnom formatu se Ukrajina bori za ruski, neprijateljski gas. Sama filozofija ukrajinske borbe oko ’Severnog toka 2‘ je apsurdna“, objašnjava Suzdaljcev.

    Naš sagovornik dodaje da je sledeći apsurd je u tome da Evropa, koja je zajedno sa Vašingtonom dovela do onoga što se dešavalo na Majdanu, ne želi svojim novcem da pomaže Ukrajini i spašava državni budžet. Brisel, kako ističe Suzdaljcev, smatra da bi bilo dobro da se Kijev spašava novcem države protiv kojeg ga stalno huška, to jest da se ukrajinski državni budžet puni na račun Rusije i njenog gasa.

    Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je juče da je Rusija spremna da sačuva tranzit gasa preko Ukrajine i nakon 2019. godine, ali uz određene uslove — rešavanje problema između zainteresovanih kompanija, uz pogodne ekonomske i komercijalne parametre ugovora, kao i stabilnu političku situaciju. Komentarišući reči premijera, Suzdaljcev objašnjava da, objektivno govoreći, transportni sistem Ukrajine može čak biti i korisan kao rezervni, dopunski način tranzita gasa na evropsko tržište.

    „Ali, kako je juče izjavio Medvedev, za to moraju postojati jasni uslovi. Prvo, moraju biti normalizovani odnosi između ukrajinskog ’Naftogasa‘ i ruskog ’Gasproma‘. Takođe, ono što je najvažnije, moraju biti rešena ta beskonačna potraživanja na ogromne sume. Drugi uslov je da se za tranzit gasa Ukrajina ne traži apsurdne cifre. Bilo bi dobro i kada bi postojala politička i ekonomska stabilnost u Ukrajini, kako ne bi bilo povoda da se krade ruski gas“, smatra ruski stručnjak.

    Suzdaljcev zaključuje da je sasvim jasno da su svi ovi uslovi oko mogućeg daljeg tranzita gasa povezani sa predstojećim ukrajinskim izborima i sa time kako će rusko rukovodstvo i establišment na njih reagovati.

    „Videćemo da će biti unapred biti postavljeni uslovi tipa: Ako Moskva ne prizna rezultate izbora u Ukrajini, bilo kakvi pregovori o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine nemaju nikakvu svrhu“, konstatuje naš sagovornik.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga