11:02 26 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Snage bezbednosti Venecuele uhapsile ženu tokom nereda u Karakasu.

    „Strujna agresija“: Sprema li Amerika najdrastičniji korak u Venecueli

    © REUTERS / Ivan Alvarado
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    2174

    Jedino je sigurno da se kriza u Venecueli nastavlja i da će biti sve dublja i dublja. Nepoznanica je hoće li SAD sada pokrenuti vojnu intervenciju posle povlačenja svojih diplomata. A to im je ustaljen redosled poteza.

    „Energetski udar“ u Venecueli veoma je opasno sredstvo specijalnog rata, ali se ne zna koliko će biti efikasno, kaže za Sputnjik novinar Borislav Lalić, dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike.

    On podseća da su se u sličnim prilikama i u drugim državama, gde su Amerikanci pokušavali da menjaju režime, uvek koristili „poprečni kanali“ udara na „nepodobnu vlast“.

    Energetski kolaps u Venecueli desio se protekle nedelje usled havarije na najvećoj hidroelektrani u toj zemlji „El Guri“. Nacionalna korporacija za elektroenergiju incident je nazvala diverzijom i epizodom energetskog rata protiv Venecuele. Predsednik Nikolas Maduro je izjavio da je incident posledica američkog imperijalizma, a ministar za komunikacije i informacije Venecuele Horhe Rodriges saopštio je da je izvršen sajber-napad na stanicu.

    Međutim, u slučaju incidenta u hidroelektrani „Guri“, ne može se sa sigurnošću reći da li je reč o „ubačenim elementima“, subverzijama ili o nenamernim greškama, kaže Lalić i podseća da je slična situacija bila i sa transportom humanitarne pomoći, kad je Venecuela blokirala granice.

    U takvim prilikama Amerikanci koriste „poprečne kanale“ da bi uticali na unutrašnju situaciju u zemlji, objašnjava Lalić i dodaje da su očigledno pripremili određeni scenario da obore Madura sa vlasti.

    „Gvaido je američki projekat, on je američki student i on je pripremljen za ovu situaciju. U januaru, kad se proglasio za privremenog predsednika Venecuele, Amerikanci su ga priznali istog momenta i otvorili mu venecuelanske račune. Sad je problem samo dokle će Amerika u tim svojim pritiscima, koji se često graniče sa subverzijom, ići. Nisam siguran da će se Tramp, u godini kad se priprema za reizbor i drugi mandat, tako lako odlučiti da ide na vojnu intervenciju u Venecueli“, smatra Lalić.

    Podsećamo, američki državni sekretar Majk Pompeo najavio je da će SAD ove nedelje povući sve svoje diplomate iz Karakasa i dodao da ta odluka „održava pogoršanje situacije u Venecueli“.

    Lalić kaže da je praksa pokazala da posle povlačenja diplomata SAD mogu uslediti i drastičnije mere pritiska na određenu zemlju. Međutim, u Latinskoj Americi, bez obzira na desne režime u Brazilu, Kolumbiji i Argentini, ne može danas lako proći vojna intervencija, kao što je nekad prolazila.

    Ono što je danas sigurno, jeste da se kriza nastavlja i da će biti sve dublja i teža, a cenu će plaćati venecuelanski narod, koji je ionako imao velike ekonomske teškoće, naglašava sagovornik Sputnjika.

    Sa sankcijama koje je Amerika proglasila i sprovela protiv Venecuele, te teškoće i nevolje će biti mnogo veće, jer je Venecuela u velikoj meri zavisila od izvoza petroleja, a između 90 i 95 odsto deviznog prihoda iz inostranstva je dolazilo od izvoza nafte.

    „Danas je to sve blokirano, a venecuelanska Vlada koliko god da je sposobna, bez tih para teško može da rešava životne probleme stanovništva koje je u nevolji, suočeno sa velikom inflacijom i ogromnim životnim teškoćama. Hoću da kažem da se nevolja u Venecueli nastavlja“, kaže naš sagovornik.

    Ugo Čavez, Madurov prethodnik koji je vladao Venecuelom desetak godina, mogao je nešto da preduzima jer je imao veliki izvoz petroleja i zato su njegov model socijalizma za 21. vek novinari nazvali „socijalizam na naftu“, a danas Maduro tim resursom može samo delimično da raspolaže.

    Situacija u Venecueli je i dalje neizvesna i najviše zavisi od toga kako će se poneti SAD, odnosno, koliko će u svom scenariju sa Gvaidom ići do kraja, smatra Lalić.

    Nacionalna skupština Venecuele je na zahtev Huana Gvaida objavila vanredno stanje zbog isključenja struje u većem delu zemlje. Ranije je Gvaido podneo zahtev o uvođenju vanrednog stanja u zemlji na oko 30 dana zbog prekida u snabdevanju strujom, kako bi dobili međunarodnu pomoć za popravku energetskog sistema.

    Međutim, Lalić ističe da je Venecuela i do sada bila u vanrednom stanju, a to što ga je Parlament proglasio, neće bitno promeniti situaciju. Većina u Parlamentu je opoziciona i oni podržavaju Gvaida, ali izvršna i sudska vlast podržavaju Madura. Vrhovni sud Venecuele je priznao Madura i on je pred Vrhovnim sudom položio zakletvu na venecuelanski Ustav, podseća Lalić.

    „Prema tome, to što je Parlament izglasao da se uvede vanredno stanje samo će otežati situaciju, ali ništa bitno neće promeniti, jer izvršna vlast to neće priznati. Priznali oni to ili ne, Venecuela već mesecima, da ne kažem godinama, živi u vanrednom stanju sa demonstracijama, prinudama i nevoljama svakakve vrste“, zaključio je Lalić.

    Tagovi:
    hidroelektrana, diverzija, vanredno stanje, vojna intervencija, agresija, struja, Stejt department, Huan Gvaido, Majk Pompeo, Borislav Lalić, Donald Tramp, Ugo Čavez, Nikolas Maduro, Venecuela, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga