22:32 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Toni Bler

    Iza scene: Uloga Blera i Soroša u londonskom haosu

    © REUTERS / Jeff Overs/BBC
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    3475

    Posle ponovnog odbijanja plana Tereze Mej o „bregzitu“, Velika Britanija se našla u ćorsokaku i jednom galimatijasu u kome se vrte raznorazne kombinacije, kaže Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona.

    Posle ponovnog odbijanja plana Tereze Mej o „bregzitu“ u Donjem domu parlamenta, situacija u Velikoj Britaniji je konfuzna, nejasno je kako će izlazak iz Evropske unije izgledati, a jedino je sigurno da je plan Tereze Mej definitivno odbačen, kaže za Sputnjik Siniša Ljepojević.

    EU je saopštila da nema nameru da išta menja u planu izlaska Britanije i da ne vide nikakav razlog zašto bi se „bregzit“ odlagao, dok će se na Ostrvu glasati o odbacivanju ideje da se izađe iz EU bez ikakvog dogovora, što „u prevodu znači da bi se glasalo za odlaganje izlaska“.

    Međutim, pitanje je koliko će to odlaganje trajati jer su izbori za Evropski parlament 26. maja, a nije predviđeno da Velika Britanija učestvuje na njima i ukoliko bi došlo do odlaganja „bregzita“ od dva meseca, to ne bi ništa značilo zato što EU nema nameru da išta od svojih stavova menja.

    To je jedan ćorsokak, smatra naš sagovornik. Postoji ideja da se „bregzit“ odloži i na duži rok, da se sačeka formiranje Evropskog parlamenta i nove Evropske komisije i onda bi to odlaganje trajalo oko godinu dana, ali to je manje verovatno.

    „Sada politički protivnici Tereze Mej i iz njene stranke, a pre svega iz opozicione Laburističke partije, insistiraju da ovaj ćorsokak i neuspeh Tereze Mej bude razlog za vanredne izbore, što je, takođe, vrlo verovatno. Prema tome, ima nekoliko scenarija i uopšte nije jasno šta će biti, izuzev toga da od dogovora koji je rađen dve godine nema više ništa i, istovremeno, da je politička karijera Tereze Mej praktično završena“, kaže Ljepojević.

    Porazom u parlamentu ne samo što je poražen njen plan izlaska iz EU, nego je Tereza Mej, dozvolivši slobodno glasanje poslanicima o izlasku bez dogovora ili odlaganju „bregzita“, prepustila kontrolu države jednoj grupi lobista u parlamentu.

    Premijerka je izgubila kontrolu nad državom, a u Britaniji se tvrdi da čak i kad bi se postigao kakav-takav konsenzus o izlasku bez ikakvog dogovora 29. marta, da to ne bi bilo tehnički moguće izvesti.

    Sagovornik Sputnjika smatra da će vanrednih parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji biti, i to vrlo skoro, a da će Britanija izaći iz EU bez ikakvog dogovora. U slučaju izlaska bez dogovora najveći problem bio bi kako cariniti robu koja ulazi u Britaniju ili izlazi iz nje, ali bi se to moglo raditi po prethodnim sporazumima, iako su oni prestali da važe.

    Ne bi to bilo ništa strašno ni za Britaniju ni za Uniju, ali bi bilo potrebno vreme da se carinske stope regulišu. Nastupio bi jedan haotičan period, ali to Britaniju ne bi verovatno mnogo pogodilo pošto ima vrlo malo izvoznog kapaciteta, i kao zemlja uvoza mogla bi da ucenjuje velike proizvođače, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj.

    Ljepojević, koji živi u Londonu, kaže da je na ostrvu formiran jedan ogroman lobi globalista koji rade protiv Velike Britanije, a globalizam je, inače, u svim zemljama stvorio jednu ogromnu armiju ljudi koji rade protiv svojih država.

    „Ovde je otkriveno da je Toni Bler, koji je jedan od vodećih globalista i protivnik izlaska iz EU, istovremeno i tajni savetnik francuskog predsednika Makrona i on ga ’puni‘ idejama protiv Velike Britanije. Znači, to je jedna potpuna ruševina političkog spektra i to se dešava u vreme kad treba doneti istorijske odluke. Veliki je haos i razne mogućnosti postoje, ali šta će biti teško je reći, zato što niko nije u kontroli države i niko ne kontroliše političku situaciju u ovoj zemlji“, naglašava Ljepojević.

    On objašnjava da bi vlada po definiciji trebalo da kontroliše zemlju, ali se pokazalo da kabinet Tereze Mej ne kontroliše ono što se dešava u Britaniji, ne samo po pitanju „bregzita“. Reč je o vladi rastrzanoj različitim interesima, raznim lobijima, na čijem čelu je osoba koja je pokazala da ne ume da se nosi sa tako velikim izazovima.

    Istovremeno je činjenica da, bez obzira na haos, većina poslanika i velika većina političkih ličnosti nije spremna da izazove novi referendum i da poništi volju većine Britanaca na referendumu 2016. godine i sad imamo „jedan galimatijas u kome se vrte raznorazne kombinacije i vrlo je teško reći šta će biti“.

    „Očigledno je da se na ovo jedan veliki politički segment pripremao. Na primer, pre nego što je sinoć bilo glasanje, ova Soroševa ekipa koja demonstrira i traži novi referendum je na sve adrese u Britaniji poslala liflete da oni 23. ili 25. marta prave velike demonstracije u Londonu. Kako su pouzdano mogli znati da će biti odbijen plan? Znači, nešto se iza scene dešava, ali je vrlo teško reći šta će biti rezultat svega toga“, zaključio je Ljepojević.

    Tagovi:
    bregzit, referendum, izbori za Evropski parlament u maju 2019, Laburistička partija, Konzervativna partija, Evropski parlament, EU, Tereza Mej, Džeremi Korbin, Toni Bler, Džordž Soroš, Nemačka, Velika Britanija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga