04:32 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Štand RT Francuska na međunarodnom sajmu audio-vizuelnog sadržaja u Kanu

    Pretnje novinarki RT treba shvatiti krajnje ozbiljno

    © Sputnik / Ekaterina Česnokova
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    1152

    Ruski novinari se u mnogim zapadnim zemljama suočavaju sa raznim vrstama zabrana, progonima, pritiscima, zastrašivanjima i pretnjama, a najnoviji slučaj zabeležen je u Parizu, gde su zaposleni na kanalu RT dobili pretnje, čak i smrću. Francuski RT je prijavio slučaj policiji i pojačao obezbeđenje redakcije u Parizu.

    Urednica „RT Frans“ Ksenija Fjodorova izjavila je da se oštro osuđuje svaka pretnja „RT Fransu“ i naglasila je da je bezbednost zaposlenih od najveće važnosti.

    „Izuzetno je važno da novinari naših medija mogu slobodno i bez straha da se bave svojom profesijom“, istakla je Fjodorova.

    Jedno od pisama je stiglo u redakciju 16. marta, a u pretećoj poruci se, između ostalog, navodi: „Recite svojoj šefici Kseniji Fjodorovoj da je mrtva, samo je pitanje vremena“ i dodaje se da je njena sudbina rešena, kao i ostalih novinara koji su pogrdno u pismu nazvani.

    Prethodno je stiglo i još nekoliko imejlova preteće sadržine. U jednom od njih se šalju „pozdravi komunistima“, pominju se Putin i Staljin, a takođe se traži da se francuski RT „čisti iz Francuske, dok ne bude proteran“, tvrdeći da „Evropski parlament i Francuzi više ne žele da ga vide“.

    „To što se dešava je veoma interesantno. Nažalost, radikalni delovi društva postoje svuda i sa njima se bore na različite načine. Na primer, u Rusiji postoji famozni zakon o ekstremizmu, koji se bori protiv toga. Na Zapadu postoje isti zakoni, s tim što se oni ne primenjuju u praksi, s obzirom da se stanovništvo buni kada se ti zakoni usvoje, jer smatraju da se time ograničava sloboda govora, uprkos činjenici da su te reči, koje su ograničene zakonima, ekstremističke prirode i što je potpuno jasno zašto se ograničavaju“, kaže za Sputnjik italijanski publicista i nezavisni novinar Rafaelo Loreto.

    On podseća da je Francuska zemlja u kojoj se u januaru 2015. godine dogodio teroristički napad na redakciju satiričnog nedeljnika „Šarli ebdo“, kada su dvojica terorista upala u zgradu i otvorila vatru po ljudima koji su se tamo nalazili. Poginulo je dvanaest osoba, od čega deset novinara i dvojica policajaca. Razlog za ovaj napad bila je prethodno objavljena uvredljiva karikatura proroka Muhameda.

    Za napad je odgovornost preuzeo ogranak Al Kaide na Arabijskom poluostrvu, a prostorije časopisa su prethodno bombardovane i 2011. godine, posle čega je „Šarli ebdo“ promenio adresu.

    „Moramo da shvatimo da je Francuska zemlja u kojoj je pre nekoliko godina nastao skandal sa ’Šarli ebdoom‘. To čak nije ni skandal, već praktično akt terorizma. Tada su tu redakciju potpuno razneli i to nakon što je taj časopis tada objavio vrlo uvredljive karikature i članke, uključujući i one na račun islamske religije. Ali, bez obzira na provokativnost karikatura i sadržaja članka, redakciju nisu zatvorili. Naprotiv, čak mi se čini da je časopis stekao neku novu popularnost. Dakle, Francuska je jednostavno zemlja u kojoj ljudi drugačije vrednuju neke stvari. U Rusiji se narod prilično tradicionalno odnosi prema medijskoj sferi i najverovatnije je da se većina stanovništva zalaže za nametanje određenih ograničenja. Stanovništvo jednostavno ne želi da čita novine u kojima se pišu uvrede protiv muslimana i sl. To je mišljenje većine ruskog stanovništva“, navodi Loreto.

    Studio informativne agencije i radija Sputnjik na VI Međunarodnom kulturnom forumu u Sankt Peterburgu
    © Sputnik / Aleksandr Galьperin

    Loreto dodaje da se on ne slaže sa mišljenjem većine stanovnika Francuske, koji smatraju da u njihovoj zemlji svako može da objavljuje šta želi.

    S druge strane, ekspert skreće pažnju i na to da i sâm francuski predsednik Emanuel Makron ima dvostruke aršine.

    „To što stižu pretnje na adresu ekstremno liberalnog časopisa kao što je ’Šarli ebdo‘, ili na adresu manje liberalnog i proruskog kanala RT — to je prosto cena takvog sistema, gde svako može da radi šta hoće. Uz to, francuski predsednik je više puta govorio protiv RT, pa čak i na konferencijama s Putinom, nakon njihovih razgovora pre godinu dana, dok nikada nije govorio protiv ’Šarli ebdoa‘. Očigledno je da RT, prema francuskom mejnstrimu, nije na pravoj strani barikada. Mislim da saradnici RT to dobro znaju i svesni su u kakvim teškim uslovima moraju da rade. Oni rade veoma kvalitetno i veoma dobro i nastaviće sa radom, podneće žalbe nadležnim organima, preduzeće preventivne mere da se zaštite od tih pretnji, a čak se nadam i da će ti ljudi biti kažnjeni za te pretnje. Videćemo kako će se situacija razvijati“, zaključio je Loreto.

    Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina postaje sve teža. U novembru 2016. godine Evropski parlament je usvojio rezoluciju o borbi protiv ruskih medija, pre svega novinske agencije Sputnjik i televizije RT. Ta rezolucija nije samo direktno gušenje slobode medija i ljudskih prava, već je i napad na slobodu građana EU i pravo da dobiju informacije.

    Francuska je takođe pokrenula kampanju protiv Sputnjika i RT. Dopisnici ovih medija iz Francuske već dve godine ne mogu da dobiju akreditaciju za izveštavanje sa događaja iz Jelisejske palate i ministarstava.

    U novembru prošle godine u Francuskoj je usvojen paket zakonskih akata o „borbi protiv manipulacije informacijama“, koji je pripremljen na inicijativu predsednika zemlje. Zakonodavni akti su dali Visokom savetu za audio i vizuelna sredstva ovlašćenja za period od tri meseca pre nacionalnih izbora, da donese odluku o obustavljanju rada medija koji distribuiraju lažne vesti.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga