18:51 25 April 2019
Slušajte Sputnik
    70. godišnjica oslobođenja AušvicaOklopni sovjetski voz, bitka za Varšavu 1944. Poljska, Drugi svetski rat

    Nemci, napred! Rusi, stoj! Poljska je posle osam decenija — sve pobrkala

    © Sputnik / Valeriy Melnikov © Sputnik /
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    71101

    Odlukom Poljske da Rusiju ne pozove na ovogodišnje obeležavanje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, aktuelni politički estabilšment dokazuje svoju antirusku opredeljenost i lojalnost Americi, kao i težnju da se istorija revidira onako kako to odgovara Zapadu, saglasni su analitičari.

    Ova odluka je stigla sa samog vrha poljske političke elite — iz predsedničkog kabineta. Razlog zašto je Andžej Duda odlučio da ne pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na ceremonuiju, koja će biti održana u septembru u Gdanjsku, bio je što Poljska namerava da održi manifestaciju „u krugu država sa kojima danas sarađuje na dobrobit sveta, zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i suvereniteta“.

    Štaviše, šef kancelarije poljskog predsednika Kšištof Ščerski je, obrazlažući ovu odluku, pored Nemačke nazvao agresorom i Rusiju, budući da je na početku Drugog svetskog rata, kada je Nemačka napala Poljsku, jedan deo njene teritorije pripao Trećem rajhu, a drugi Sovjetskom Savezu. Međutim, indikativno je da će na manifestaciju uprkos tome biti pozvani baš svi lideri NATO-a i EU, što znači da će na ceremoniji biti prisutna i Nemačka.

    Politikolog Aleksandar Asafov ovu odluku objašnjava time što je praktično celokupan politički estabilšment u Varšavi, uključujući vladajuću partiju „Zakon i pravda“, baziran na antiruskim stavovima. Sve je ovo, kaže on, neophodno kako bi se pokazala maksimalna lojalnost Americi, od koje lider partije „Zakona i pravde“ Jaroslav Kačinjski i predsednik Andžej Duda očekuju da će konvertovati poljsku ljubav u konkretnu novčanu korist. 

    „Baš zato su i spremni da iznova i iznova vrše reviziju istorije, odnosno hornologije kako se odvijao Drugi svetski rat, namerno umanjujući podvige Crvene armije i sve ono što su Krasnoarmejci učinili za poljski narod. Znamo da spomenici palim vojnicima Crvene armije stalno bivaju oskrnavljeni po čitavoj Poljskoj, pogotovu u poslednjih nekoliko godina. Ali, ipak znamo i da običan i dobronameran poljski narod samostalno održava i čisti spomenike, donosi cveće i pali sveće“, ukazuje.

    Međutim, Asafov navodi da bez obzira što je Nemačka pozvana, mora se ipak imati u vidu da Poljaci i njihov politički establišment i dalje imaju brojne zahteve na račun zvaničnog Berlina, te da se makar jednom u pola godine pomene pitanje ratnih reparacija i isplate odštete za sva razaranja koje je Nemačka izazvala u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata. 

    Situacija je potpuno paradoksalna, ocenjuje Asafov, sa jedne strane Poljaci traže novac za štetu pričinjenu tokom rata, a sa druge strane pozivaju delegaciju zemlje protiv koje su ratovali. Ali, ovaj paradoks nikada nije smetao poljskim vlastima, kao što ni danas ne smeta sadašnjem predsediku Jaroslavu Kačinjskom i njegovom okruženju da govore kako je navodno „zla Rusija putem svojih špijuna oborila avion kojim je leteo tadašnji predsednik Poljske Leh Kačinjski“, dodaje.

    Asafov podseća i na skandal oko izgradnje memorijslnog centra Sobibor, kada je Rusija prvo bila pozvana da učestvuje, a potom izbačena iz projekta. I Boris Rožin, ekspert Centra za vojno-političku žurnalistiku, saglasan je sa stavom da je u pitanju tipično ponašanje poljskih vlasti koje konstantno optužuju Rusiju u okvirima „antisovjetske mitologije“.

    „Svoje stavove poljske vlasti realizuju najvećim delom putem uništavanja spomenika palim sovjetskim borcima koji su oslobađali Poljsku od Nemaca. Takođe, to ponašanje smo takođe mogli videti i kada su se veoma loše poneli prema ruskoj delegaciji koja je prisustvovala obeležavanju godišnjice u Aušvicu. Nepozivanje ruske delegacije na obležavanje početka Drugog svetskog rata je samo još jedan takav korak u nizu i pokazuje krajnji stepen rusofobije“, tvrdi on. 

    Rožin dodaje i da će ovakav pravac poljske politike, prema njegovim mišljenju, biti još dugo prisutan u poljsko-ruskim odnosima.

    Inače, po ovom pitanju oglasila se i zvanična Moskva, koja je ocenila da poljske vlasti sistematski falsifikuju hroniku Drugog svetskog rata, ignorišući istorijsku logiku. 

    „Uprkos odlučujućem i nesumnjivom doprinosu naše države porazu Hitlerovog Rajha i oslobađanju Poljske od nacističkih okupatora, u toj postavci nema mesta za Rusiju“, navelo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije. 

    Tagovi:
    oslobodioci, ceremonija, godišnjica, Drugi svetski rat, Andžej Duda, Poljska, Nemačka, SAD, SSSR, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga