09:35 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    70. godišnjica oslobođenja AušvicaOklopni sovjetski voz, bitka za Varšavu 1944. Poljska, Drugi svetski rat

    Nemci, napred! Rusi, stoj! Poljska je posle osam decenija — sve pobrkala

    © Sputnik / Valeriy Melnikov © Sputnik /
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    71104
    Pratite nas

    Odlukom Poljske da Rusiju ne pozove na ovogodišnje obeležavanje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, aktuelni politički estabilšment dokazuje svoju antirusku opredeljenost i lojalnost Americi, kao i težnju da se istorija revidira onako kako to odgovara Zapadu, saglasni su analitičari.

    Ova odluka je stigla sa samog vrha poljske političke elite — iz predsedničkog kabineta. Razlog zašto je Andžej Duda odlučio da ne pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na ceremonuiju, koja će biti održana u septembru u Gdanjsku, bio je što Poljska namerava da održi manifestaciju „u krugu država sa kojima danas sarađuje na dobrobit sveta, zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i suvereniteta“.

    Štaviše, šef kancelarije poljskog predsednika Kšištof Ščerski je, obrazlažući ovu odluku, pored Nemačke nazvao agresorom i Rusiju, budući da je na početku Drugog svetskog rata, kada je Nemačka napala Poljsku, jedan deo njene teritorije pripao Trećem rajhu, a drugi Sovjetskom Savezu. Međutim, indikativno je da će na manifestaciju uprkos tome biti pozvani baš svi lideri NATO-a i EU, što znači da će na ceremoniji biti prisutna i Nemačka.

    Politikolog Aleksandar Asafov ovu odluku objašnjava time što je praktično celokupan politički estabilšment u Varšavi, uključujući vladajuću partiju „Zakon i pravda“, baziran na antiruskim stavovima. Sve je ovo, kaže on, neophodno kako bi se pokazala maksimalna lojalnost Americi, od koje lider partije „Zakona i pravde“ Jaroslav Kačinjski i predsednik Andžej Duda očekuju da će konvertovati poljsku ljubav u konkretnu novčanu korist. 

    „Baš zato su i spremni da iznova i iznova vrše reviziju istorije, odnosno hornologije kako se odvijao Drugi svetski rat, namerno umanjujući podvige Crvene armije i sve ono što su Krasnoarmejci učinili za poljski narod. Znamo da spomenici palim vojnicima Crvene armije stalno bivaju oskrnavljeni po čitavoj Poljskoj, pogotovu u poslednjih nekoliko godina. Ali, ipak znamo i da običan i dobronameran poljski narod samostalno održava i čisti spomenike, donosi cveće i pali sveće“, ukazuje.

    Međutim, Asafov navodi da bez obzira što je Nemačka pozvana, mora se ipak imati u vidu da Poljaci i njihov politički establišment i dalje imaju brojne zahteve na račun zvaničnog Berlina, te da se makar jednom u pola godine pomene pitanje ratnih reparacija i isplate odštete za sva razaranja koje je Nemačka izazvala u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata. 

    Situacija je potpuno paradoksalna, ocenjuje Asafov, sa jedne strane Poljaci traže novac za štetu pričinjenu tokom rata, a sa druge strane pozivaju delegaciju zemlje protiv koje su ratovali. Ali, ovaj paradoks nikada nije smetao poljskim vlastima, kao što ni danas ne smeta sadašnjem predsediku Jaroslavu Kačinjskom i njegovom okruženju da govore kako je navodno „zla Rusija putem svojih špijuna oborila avion kojim je leteo tadašnji predsednik Poljske Leh Kačinjski“, dodaje.

    Asafov podseća i na skandal oko izgradnje memorijslnog centra Sobibor, kada je Rusija prvo bila pozvana da učestvuje, a potom izbačena iz projekta. I Boris Rožin, ekspert Centra za vojno-političku žurnalistiku, saglasan je sa stavom da je u pitanju tipično ponašanje poljskih vlasti koje konstantno optužuju Rusiju u okvirima „antisovjetske mitologije“.

    „Svoje stavove poljske vlasti realizuju najvećim delom putem uništavanja spomenika palim sovjetskim borcima koji su oslobađali Poljsku od Nemaca. Takođe, to ponašanje smo takođe mogli videti i kada su se veoma loše poneli prema ruskoj delegaciji koja je prisustvovala obeležavanju godišnjice u Aušvicu. Nepozivanje ruske delegacije na obležavanje početka Drugog svetskog rata je samo još jedan takav korak u nizu i pokazuje krajnji stepen rusofobije“, tvrdi on. 

    Rožin dodaje i da će ovakav pravac poljske politike, prema njegovim mišljenju, biti još dugo prisutan u poljsko-ruskim odnosima.

    Inače, po ovom pitanju oglasila se i zvanična Moskva, koja je ocenila da poljske vlasti sistematski falsifikuju hroniku Drugog svetskog rata, ignorišući istorijsku logiku. 

    „Uprkos odlučujućem i nesumnjivom doprinosu naše države porazu Hitlerovog Rajha i oslobađanju Poljske od nacističkih okupatora, u toj postavci nema mesta za Rusiju“, navelo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    oslobodioci, ceremonija, godišnjica, Drugi svetski rat, Andžej Duda, Poljska, Nemačka, SAD, SSSR, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga